Dva putnička aviona proletela desetak metara iznad stadiona, struka podeljena: Spektakl ili ludost?

Ako do sada niste čuli za avio-kompaniju Airlink iz Južnoafričke Republike - a verovatno niste, osim ako imate neku vezu sa Afrikom ili vas baš zanima avijacija - od prošlog vikenda gotovo sigurno znate za nju.

Razlog je, blago rečeno, vizuelno spektakularan prelet dva putnička aviona Embraer E190 i E195 iznad DHL stadiona u Kejptaunu, neposredno pre početka ragbi meča Južne Afrike i Novog Zelanda. Snimci su za kratko vreme obišli svet, ali su, osim oduševljenja viđenim, pokrenuli i ozbiljnu raspravu o tome gde se završava atraktivna demonstracija letenja, a počinje nepotreban rizik.

Preporučujemo

Dva Airlinkova aviona proletela su u formaciji iznad stadiona 29. avgusta, pred više od 55.000 gledalaca. Vođa formacije, Embraer E195 (ZS-YDE) i E190 sa (ZS-YAE) leteli su veoma nisko, a prizor sa tribina izgledao je kao da avioni prolaze svega nekoliko metara iznad krova DHL stadiona.

Analiza ADSB-B podataka koju je objavio servis Flightradar24 pokazala je da su avioni prošli oko 12,5 do 14 metara (41 do 46 stopa) iznad krova stadiona. Najniža zabeležena visina vodećeg aviona bila je oko 62,5 do 64 metra (205 do 210 stopa) iznad nivoa mora, dok je krov DHL stadiona na približno 50 metara visine. Razlika između tih vrednosti daje upravo tih 12,5 do 14 metara razmaka.

Avioni su prilazili stadionu u formaciji, pri čemu je vođa para leteo nešto niže od drugog. Nakon prelaska preko stadiona, E195 je počeo da podiže nos i penje se, dok je drugi avion skrenuo "odvalio" desno u menjanju. U istom trenutku aktivirana je pirotehnika na krovu stadiona.

Na pojedinim snimcima izgleda kao da avioni prolaze kroz dim i efekte pirotehnike, a u jednom trenutku jasno se vide i tragovi vrtložnog strujanja iza aviona kroz dim i vatromete. Nema, međutim, potvrde da je bilo koji avion došao u kontakt sa pirotehničkim efektima.

Avio-kompanija: Prelet je bio planiran i uvežbavan

Airlink je odbacio utisak da je reč o nepromišljenom ili improvizovanom manevru. Kompanija je saopštila da je prelet bio detaljno planiran i uvežban, uz smernice, odobrenje i podršku Civilne vazduhoplovne uprave Južne Afrike (SACAA) i službe kontrole letenja (Air Traffic Navigation Services - ATNS).

Avioni su tokom preleta leteli brzinom od oko 278 km/h (150 čvorova), a Airlink navodi da su podaci zabeleženi tokom leta pokazali da su oba aviona ostala u okviru odobrenih visinskih i brzinskih ograničenja.

Ni pilotske kabine nisu bili popunjeni uobičajenim brojem članova posade. Svakim avionom upravljala su po tri senior kapetana, pri čemu je jedan bio komandant, drugi kopilot, a treći je imao ulogu oficira za bezbednost i tehničku podršku.

Ono što dodatno pokazuje da prelet u Kejptaunu nije nastao preko noći jeste činjenica da su ista dva aviona već nekoliko dana ranije izvela prelet u Johanesburgu. Nedelju dana pre događaja u Kejptaunu, agencija AP objavila je fotografiju zelenog E190 i crnog E195 u formaciji iznad stadiona Ellis Park.

Za ovu priliku Airlink je koristio dva posebno obojena i označena aviona  - zeleni E190 predstavljao je Južnu Afriku, dok je crni E195 bio u bojama Novog Zelanda.

Drugim rečima, iza nekoliko sekundi spektakla stajali su pažljivo planiranje, prethodni prelet i probe, kao i precizno definisan profil leta.

Airlink je nakon reakcija javnosti dostavio podatke iz uređaja za snimanje parametara leta (FDR, popularne "crne kutije") regulatoru SACAA radi nezavisne provere. Kompanija je saopštila da je to učinila kako bi se potvrdilo da su avioni tokom preleta "ostali u okviru odobrenih parametara".

Rasprava o bezbednosti: Da li su preterali?

Upravo tu dolazi do pitanja zbog kojeg se priča nije završila samo na spektakularnim snimcima.

Popularni pilot i edukator Peter Hernfelt, poznat na društvenim mrežama kao Mentour Pilot, nije doveo u pitanje profesionalnost pilota niti tvrdio da je došlo do gubitka kontrole nad avionima. Njegova dilema bila je drugačija - da li je ovakav manevar trebalo izvoditi direktno iznad više desetina hiljada ljudi?

"Preleti tokom aeromitinga apsolutno mogu da se izvode bezbedno, ali se deo tog koncepta obično zasniva na tome da se leti iznad piste, mora ili reke", podseća Hernfelt, koga samo na YooTube praki oko 2.5 miliona pretplatnika.

Poenta je jednostavna. Kada se ovakav prelet izvodi iznad piste, mora ili reke, eventualni problem sa avionom ne znači automatski i direktnu opasnost za desetine hiljada ljudi ispod njega. U Kejptaunu je situacija bila potpuno drugačija.

Mentour Pilot je kao jedan od mogućih scenarija naveo čak i jato ptica na krovu stadiona. Ako bi ptice u trenutku preleta iznenada poletele i završile u jednom ili više motora, na tako maloj visini ostalo bi veoma malo prostora za reakciju. "Margina za grešku bila bi praktično zanemarljiva", ocenio je.

Njegov zaključak nije bio da su piloti nužno napravili grešku, već da bi pitanje trebalo postaviti i avio-kompaniji i posebno nadležnim organima koji su odobrili ovakav prelet - da je nešto pošlo po zlu, upravo bi oni morali da objašnjavaju zbog čega je takav nivo rizika bio prihvatljiv.

Sličnog mišljenja je i njegov kolega Stjepan, koji je na društvenim mrežama oštro reagovao na prelet: "Kad ćemo prestati da slavimo ovakve stvari? To nije nikakva posebna veština, svaki pilot bi mogao da izvede ovako nešto. Opasno je, glupo i svaki otkaz komandi leta, motora, udar ptice ili bilo koji od još 50 mogućih problema mogao bi da dovede do toga da avion padne unutar stadiona i ubije hiljade ljudi."

I upravo je to najzanimljiviji deo cele priče. Rasprava se zapravo ne vodi samo oko toga da li su piloti znali šta rade - sve ukazuje da jesu. Pitanje je koliko prostora za grešku treba ostaviti kada se putnički avion nalazi svega desetak metara iznad objekta ispunjenog hiljadama ljudi.

Južnoafrička tradicija niskih preleta

Prelet nad stadinom ima posebno mesto u južnoafričkoj sportskoj tradiciji.

Niski preleti putničkih aviona iznad stadiona u Južnoj Africi imaju dugu istoriju, a globalno verovatno naprepoznatljiviji dogodio se 1995. godine, kada je Boeing 747 kompanije South African Airways preleteo iznad stadiona Ellis Park u Johanesburgu pred finale Svetskog prvenstva u ragbiju. Taj događaj kasnije je prikazan i u filmu Invictus.

Prelet iz 1995. godine postao je najpoznatiji, ali nije bio usamljen slučaj - slični manevri izvođeni su i ranije, kao i tokom narednih decenija, pa su vremenom postali deo svojevrsne tradicije južnoafričkog sporta i vazduhoplovstva .

Airlink: Regionalna kompanija za koju sada znaju svi

Airlink je privatna regionalna avio-kompanija sa sedištem u Johanesburgu, osnovana početkom 1990-ih, kada su Rodžer Foster i Beri Veb preuzeli likvidirani Link Airways i preimenovali ga u Airlink. Foster je kompaniju vodio 33 godine.

Kompanija danas ima više od 70 aviona i leti ka više od 47 destinacija u 15 afričkih zemalja, kao i ka ostrvu Sveta Jelena. U floti su regionalni Embraeri, od 37-sedišnog ERJ135 do E190 i E195, dok je krajem 2025. godine Airlink uveo i novu generaciju Embraera E195-E2. Johanesburg je njegova glavna baza, dok je Kejptaun druga važna baza i čvorište.

Airlink je i dalje privatna kompanija. Qatar Airways je 2024. godine kupio 25 odsto udela, što je maksimalni strani vlasnički udeo dozvoljen južnoafričkim propisima za tamošnje aviokompanije. Prema tadašnjoj izjavi Rodžera Fostera za Reuters, preostalih 75 odsto bilo je u vlasništvu Fosterove porodice, porodice Veb i institucionalnih investitora.

Airlink danas povezuje veliki broj gradova i regionalnih centara u južnoj i istočnoj Africi, a njegova mreža obuhvata Južnu Afriku, Angolu, Bocvanu, Esvatini, Keniju, Lesoto, Madagaskar, Malavi, Mozambik, Namibiju, Tanzaniju, Ugandu, Zambiju i Zimbabve, kao i Svetu Jelenu.

Južnoafrička Republika: Jedna od najbezbednijih država u avio-saobraćaju 

Zanimljivo - i pomalo ironično - sve se ovo događa u zemlji koja upravo obeležava više od četiri decenije bez nesreće sa smrtnim ishodom u komercijalnom vazdušnom saobraćaju.

Južna Afrika je na najnovijoj ICAO szatistici ostvarila preliminarni rezultat od 95,12 odsto, što je svrstava na prvo mesto u Africi i osmo u svetu (čak ispred SAD) po usklađenosti sa međunarodnim standardima bezbednosti.

Zbog svega toga, ono što se dogodilo iznad DHL stadiona može se posmatrati iz dva potpuno različita ugla.

Za više od 55.000 ljudi na stadionu i milione koji su snimke videli na internetu, bio je to spektakularan avio-prizor koji je savršeno poslužio kao uvod u veliki ragbi meč.

Za deo avio-struke, međutim, isti snimci otvorili su pitanje da li je za ovakav spektakl bilo neophodno leteti upravo iznad publike.

Dostupni podaci za sada ne pokazuju da su avioni prekoračili odobrenu brzinu ili visinu, niti da je tokom preleta došlo do bilo kakvog incidenta. Flightradar24 je izračunao da je između para i krova ostalo oko 12,5 do 14 metara, dok Airlink tvrdi da su podaci iz aviona potvrdili da je ceo manevar "izveden u okviru odobrenog profila".

Snimak, koliko god dramatično izgledao, nije dokaz da je katastrofa bila na samo nekoliko sekundi od događaja. Sa druge strane, činjenica da je nešto pažljivo isplanirano i odobreno ne znači da pitanje rizika više ne postoji.

A upravo će odgovor na to pitanje - koliko je velika bila stvarna bezbednosna margina i da li je ona bila opravdana za prelet iznad pune tribine - vazduhoplovnoj zajednici biti mnogo značajniji od samih nekoliko sekundi spektakla koje su obišle svet.

(Aero.rs)