Na današnji dan pre 40 godina: Potpukovnik Gijon Blaford ispisao je istoriju kao prvi Afroamerikanac u svemiru
Misija je startovala iz Svemirskog centra "Džon F. Kenedi", 30. avgusta 1983. godine
"Želeo sam da postavim standard, da uradim najbolji mogući posao. Da Afroamerikanci budu ponosni što su učesnici u svemirskom programu i da ohrabre druge da učine isto".
Ovo su reči potpukovnika Gijona Blaforda koji je na današnji dan 1983. godine ispisao istoriju kao prvi Afroamerikanac u svemiru. Bio je u sastavu petočlane posade šatla Challenger koja je uzletela do niske Zemljine orbite.
Preporučujemo
Novi astronauti stigli na MSS, među njima i Rus: Spremaju brojne eksperimente u svemiru
Neuspeh ruske lunarne misije: Letelica Luna-25 se srušila na Mesec
Tokom karijere, Blaford je učestvovao u četiri misije, a "upisao" je 688 sati u svemiru.
Da bi "prelistali" uspehe ovog izuzetnog čoveka moramo se vratiti na početak 1978. godine kada je američka svemirska agencija izabrala najveću grupu astronauta, 35 pilota i specijalista za misije, kako bi pokrenula spejs-šatl program (Space Shuttle).
Prvi put, NASA je uključila žene i pripadnike manjinskih zajednica u svoju selekciju, a među njima se našao Gijon Blaford.
Pre nego što se pridružio NASA programu, Blaford je bio pilot američkog Ratnog vazduhoplovstva. Tokom rata u Vijetnamu imao je 144 borbene misije.
Po završetku službe magistrirao je vazduhoplovno inženjerstvo 1974, a četiri godine kasnije uspešno odbranio doktorat.
"Za program svemirske agencije se prijavilo 8.000 kandidata, a prošlo je 35. Bio sam iznenađen što sam na spisku. Pitao sam ljude iz NASA zašto su mene izabrali? Odgovorili su da sam čvrst", kazao je svojevremeno Blaford.
Misija STS-8, kojom je ispisao istoriju, startovala je iz Svemirskog centra "Džon F. Kenedi", 30. avgusta 1983. godine. Tokom šestodnevnog boravka u niskoj Zemljinoj orbiti posada je imala više zadataka.
Trebalo je da osposobe za rad indijski komunikacioni satelit INSAT-1B, testiraju robotizovani sistem za raspoređivanje i hvatanje tereta (SRMS - Shuttle Remote Manipulator Sistem) i sprovedu niz naučnih eksperimenata.
Poduhvat je okončan 5. septembra, pošto je šatl Čelendžer sleteo u vazduhoplovnu bazu Edvards (EDW) u Kaliforniji.
Blaford se vratio u svemir oktobra 1985, kao član misije STS-61A. Prvi put, u letelici se nalazilo osam astronauta.
Proveo je sedam dana u orbiti, tokom kojih je izvedeno 76 eksperimenata iz različitih naučnih oblasti. Vredi pomenuti da je misiju sponzorisala i nemačka agencija DLR.
Treće putovanje je upisao aprila 1991, u okviru misije STS-39. Tada je leteo u šatlu Diskaveri (Discovery), a Blaford i njegove kolege radile su danonoćno, i sprovele seriju osmatranja gornjeg sloja Zemljine atmosfere.
Oni su postavili, a potom vratili na Zemlju takozvani Shuttle Pallet Satellite-II koji je obavio nezavisne analize o ponašanju letelice i njenih sistema u orbiti.
Glavni junak priče ponovo se našao u Diskaveriju decembra 1992, kao član misije STS-53. Četvoročlana posada aktivirala je američki vojni satelit (Satellite Data System-2) i sprovela nekoliko eksperimenata.
To je ujedno bio poslednji put kada je Blaford uzleteo među zvezde. Pošto se penzionisao 1993. godine, prešao je u privatni sektor.
Kao čovek koji je ispisao istoriju i bavio se pionirskim poslovima, više puta se našao u medijima. Jednom prilikom je upitan šta bi poručio generacijama koje dolaze.
"Kao dete nisao razmišljao o letenju i svemiru. Tek kasnije sam otkrio strast prema avionima. Želeo sam da naučim sve o njima. Karijeru sam posvetio tome. Zato deci uvek govorim da jure svoje snove", odgovorio je.
(Aero.rs/SK)