SAD u strahu: Želite da sačuvate nadmoć ratnog vazduhoplovstva? Rešite krizu pilota

Američki institut za vazduhoplovne studije Mičel (Mitchell Institute for Aerospace Studies) objavio je strateški dokument kojim na 43 strane upozorava na narastajuću krizu u Ratnom vazduhoplovstvu (US Air Force - USAF).

Stručnjaci ovog think-tank instituta su u svojoj analizi pod nazivom "Želite borbenu vazdušnu nadmoć? Rešite krizu pilota u Ratnom vazduhoplovstvu" ukazali na probleme ljudskih resursa u USAF-u i stanjem trentune flote borbenih aviona, upozoravajući istovremeno na pretnju gubitka mnogih jedinica Ratnog vazduhoplovstva i vazduhoplovnog segmenta Nacionalne garde.

Preporučujemo

Poznata pilotkinja F-16 koja je letela u sastavu USAF, a sadašnja vazduhoplovna analitičarka ovog instituta Hiter Laki Peni, upozorila je na rastući deficit borbenih pilota u USAF, koji trenutno iznosi 1.150 pilota, od čega je većina - među borbenim pilotima!

Manjak borbenih pilota samo je jedan od pokazatelja koji ukazuju na to da USAF nije spreman za borbu protiv ravnopravnog protivnika poput Ratnog vazduhoplovstva Narodnooslobodilačke armije Kine.

"Moramo izgraditi snage spremne za borbu odmah, ali sa dovoljno strateške dubine da uspešno održimo borbene operacije u sukobu sa ravnopravnim protivnikom. Nemamo više vremena i moramo delovati hitno, jer ako to ne učinimo, rizikujemo gubitak. USAF trpi ovaj hronični deficit više od dvadeset godina, a on se samo povećava, čak i u trenutku kada se smanjuje broj aviona i pilota", rekla je Penijeva.

Ona je izrazila zabrinutost da deficit borbenih pilota ne utiče samo na aktivne borbene operacije, već i na nedostatak kadra za ključne funkcije u štabovima, planiranju kampanja, nabavci opreme i drugim zadacima koji zahtevaju iskustvo borbenih pilota. Takođe je naglasila da USAF trenutno ne može proizvesti dovoljan broj pilota da zadovolji svoje potrebe, čak i kada se uzme u obzir razvoj platformi koje su potpomognute veštačkom inteligencijom, navodi Simple Flying.

"Uprkos napretku u oblasti veštačke inteligencije, autonomni sistemi će i dalje imati ograničenja i ranjivosti koje ljudi nemaju—naime, sposobnost donošenja odluka i pravilnog delovanja kada se suoče sa novim, neočekivanim, iznenađujućim ili nejasnim podacima. Ljudi mogu da prenose i primenjuju iskustva iz nepovezanih oblasti, inoviraju u realnom vremenu, preuzmu inicijativu čak i kada su isključeni iz eksternog komandnog i kontrolnog sistema, i donose odluke u krajnje neizvesnim operativnim uslovima", ukazuje se u ovom dokumentu.

Penijeva, koja je svoj letački vek provela uz "nadimak" (call sign) Laki (Lucky - srećna, op. aut.) i njene kolege iz Mičel  Instituta veruju da ova kriza stvara potrebu za jačanjem rezervi USAF i vazduhoplovne komponente Nacionalne garde:

"Danas se Amerika suočava sa složenijim nizom pretnji od strane ravnopravnih protivnika širom sveta. Ipak, inventar borbenih aviona u USAF je najmanji u istoriji, a borbeni avioni su dostupni samo između 52% i 69% vremena.

"Potrebni odnos pilota i aviona u USAF-u obično je 1,25 pilota po avionu, što znači da bi eskadrila sa 24 aviona trebalo da ima 30 pilota. Ovaj odnos osigurava da eskadrila ima dovoljno pilota za vođenje neophodnih funkcija kao što su nadzor letenja, operativno planiranje, raspored misija, dok drugi piloti mogu dobiti potreban odmor pre sledeće misije.

Ovi dodatni piloti ne mogu svi biti novoobučeni. Kako se povećava broj aviona, eskadrile moraju imati odgovarajuće lidere, instruktore, evaluatore i vođe letova kako bi se osigurali sigurni i efikasni letovi. Dakle, samo povećanje proizvodnje novih pilota ne može rešiti problem strukture snaga u Ratnom vazduhoplovstvu", navodi se u izveštaju. 

Penijeva ističe da je u prošlosti Nacionalna garda zapošljavala više od 90% pilota iz matičnih država, dok je danas taj procenat pao na 56%, jer se Nacionalna garda sve više koristi za apsorpciju bivših aktivnih borbenih pilota.

Ona je takođe zabrinuta zbog starosti eskadrila i rastućih troškova održavanja aviona, jer komponente poput pumpi za gorivo, hidrauličnih aktuatora, generatora i elektronskih sistema sve više zastarevaju.

(Aero.rs)