Sto mu gromova, ko je kriv za udar: Ilija Gromovnik ili avion na tmurnom nebu

Foto-ilustracija: Shutterstock

Većina putničkih aviona "preživi" udar munje jednom do dva puta u godini, navodi američka vladina agencija za vremensku prognozu - koja je pandan našem Hidrometeorološkom zavodu - National Weather Service (NWS).

Preporučujemo

Međutim, avioni, po pravilu nemaju težih posledica od tih udara, zato što su projektovani i proizvedeni na način da mogu da "preuzmu, sprovedu i podnesu" pražnjenje elektriciteta u vazduhu.

Prema navodima NWS, avioni zapravo često iniciraju udar, jer prisustvo letelice u vazduhu pojačava ambijentalna električna polja tipična za oluje s grmljavinom i olakšava električni udar kroz vazduh.

Poslednji slučaj udara groma u avion zabeležen je 25. decembra 2023. godine kada je avion American Airlinesa Boeing 787-800 (registracija N808AN, serijski broj 40626, proizveden 2015) na letu iz Buenos Airesa (EZE) ka Majamiju (MIA) morao da se vrati na pistu u Argentini.

Da li avion može da "preživi" bez posledica? 

Može. Naravno, kada se posumnja da je avion udarila munja, obavezna je inspekcija vazduhoplova, što može da uzrokuje kašnjenja letova i može biti prilično skupo (kao što je već pomenuti 787 American Airlinesa morao da bude pregledan, da bi se vratio u Majami dan kasnije).

Upravo zbog toga, baš kao i u slučaju turbulencija, piloti izbegavaju oluje kad god i koliko god mogu.

Doduše, mnogi avioni ne moraju da budu projektovani sa zaštitom od udara munje: napr. mali privatni avioni ili eksperimentalne letelice. Iako, prema navodima NWS "decenijama nije bilo pada putničkih vazduhoplova uzrokovanog udarom munje", što se ne može reći za druge, manje letelice.

Nesreće uzrokovale promene

Šezdesetih i sedamdesetih godina desilo se nekoliko tragedija koje su uzrokovane munjama:

Avion kompanije Pan Am 707 je  1963. godine (registarska oznaka N709PA, serijski broj 17588) na letu 214 sa aerodroma Isla Verde (SJU) u San Huanu (Porto Riko) ka aerodromu Filadelfija (PHL) eksplodirao je na konačnom prilazu aerodromu, sa 73 putnika i 8 članova posade, nakon što ga je udarila munja. Svi su poginuli.

Četiri godina kasnije, 1967, u nesreći transportnog vojnog aviona Lockheed Iranskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva uzrokovanoj udarom groma, poginulo je 23 osobe.

Poslednja i najveća nesreća registrovana je u decembru 1971. Tada je avion kompanije LANSA (Líneas Aéreas Nacionales Sociedad Anónima) tipa Lockheed L-188A Electra registarske oznake OB-R-941 na letu 508 sa aerodroma Lima (LIM) ka aerodromu Ikitos (IQT) u Peruu pao nad džunglom nakon udara groma. U udesu je poginulo 85 putnika i 6 članova posade.

In 1971, when she was 17 years old, Juliane Koepcke survived the LANSA Flight 508 plane crash. After the plane was struck by lightning, she was sucked out and fell 2 miles to the ground while still strapped to her seat. She survived the next 11 days alone in the Amazon Jungle. pic.twitter.com/WuTxQhHG2R— Fascinating (@fasc1nate) December 7, 2022

Sedamnaestogodišnja putnica Džulijan Kapka (na slici iznad) preživela je pad sa 3.000 metara vezana za sedište. Probijala se 11 dana kroz džunglu dok je nisu pronašli i spasili.

Od tada se mnogo naučilo o tome kako munja može uticati na avione. Kao rezultat toga, tehnike zaštite su značajno  poboljšane: Danas, avioni moraju da prođu niz rigoroznih testova kako bi dobili sertifikaciju njihovog dizajna.

Kada i gde je veća verovatnoća da će grom udariti? 

Tokom poletanja ili sletanja, kao i na nižim visinama (između 1.500 i 4.500 metara), verovatnoća za ovu vrstu neprijatnosti je mnogo veća.

Prema istraživanju koje je sprovedeno u SAD, vazduhoplovi koji su leteli na visinama većim od 8.000 metara - gotovo da nisu imali nijednu "epizodu" udara.

Moderni putnički avioni su dizajnirani da izdrže udare groma: žice koje se vide ispod krila na putničkim vazduhoplovima pružaju statičku zaštitu, a tu je i dodatna zaštita od udara munja na delovima letelica koje su izloženije gromovima.

Scientists estimate that aircraft are struck by lightning on average once every 1,000 flight hours. pic.twitter.com/TmAmAqbAOe— Interestingasfuck (@lnterestingAF) November 19, 2023

Postoje naučne procene da svi avioni budu pogođeni gromom u proseku jednom na svakih 1.000 sati leta, što znači da će letelice koje saobraćaju ređe - imaju manje šanse da prođu kroz neprijatno iskustvo pražnjenja elektriciteta.

Mogućnost udara munje u avion takođe zavisi i od lokacije: Tamo gde je učestalost olujnih nepogoda veća (u blizini ekvatora) - veća je i mogućnost udara. U područjima kao što je Florida, gde se beleži 100 udara groma dnevno - veća je nego recimo na većem delu zapadne obale SAD, gde se beleži svega 10 udara groma dnevno.

Šta se dešava kada grom udari u vazduhoplov? 

Pre svega treba reći da ovu vrstu incidenta mogu da izazovu kumulonimbusi. Drugi oblaci ne proizvode munje.

Većina nezgoda ovog tipa dešava se kada letelica prolazi kroz oblake. Samo 3% slučajeva otpada na visine ispod oblaka, a samo 1% slučajeva se dešava kada avion leti iznad ili pored oblaka.

Tokom leta, grom udara uglavnom u isturene delove vazduhoplova: nos ili krila. Munja, birajući put manjeg otpora, ide niz telo, odnosno trup aviona. Metalna oplata trupa deluje kao Faradejev kavez, štiteći unutrašnjost aviona dok se napon kreće duž spoljašnje strane aviona

Sve više letelica napravljene su od mešavine metala i kompozitnih materijala (u slučaju Boeinga 787 Dreamliner odnos je 50:50, a u slučaju Airbusa A350, kompozitni materijali čine 53% strukture aviona).

Kompozitni materijali ne provode elektricitet dobro kao metal i zato konstruktori moraju da ih "pakuju" sa dodatnom zaštitom, ako su smešteni na isturenim delovima aviona koji su podložniji udaru munje. Najčešće se radi o bakarnoj foliji.

Moguće privremene smetnje na instrumentima

Nakon udara groma u avion, elektricitet "izlazi" na drugi istureni deo aviona (npr. ako je udario u nos, "izaći" će na vrhu krila). Potom nastavlja ka suprotnom polaritetu u oblaku. Ako ne može da ga pronađe, udariće u zemlju. U ovim slučajevima putnici i posada često vide bljesak i čuju snažnu eksploziju.

Prema tekstu portala Scientific American, piloti su u pojedinim slučajevima prijavljivali kratke smenje na instrumentima, što nije čudno, jer munja najčešće može da proizvede do 300 miliona volti (što je 2,5 miliona puta više od napona u domaćinstvu).

Baš zbog toga oprema neophodna za bezbedan let i sletanje vazduhoplova mora da ima posebnu zaštitu, uzemljenje, izolaciju i potiskivanje prenapona. Boeing napominje da udar neobično visokog intenziteta može oštetiti komponente kao što su ventili za gorivo, generatori, dovodnici energije i električni distributivni sistemi.

Zaštita zapaljivih materija od groma

Zapaljive materije (kao što je gorivo) moraju biti potpuno zaštićene od svih vrsta varničenja koje može izazvati munja. Zato konstrukcija oko rezervoara za gorivo mora biti dovoljno debela, a svi ventilacioni otvori i drugi segmenti moraju biti u skladu sa standardima sertifikacije.

Takođe, uvedena je zabrana točenja goriva kada je iznad ili u neposrednoj blizini aerodroma grmaljavina,

Ovi standardi uvedeni su nakon nesreće Boeinga 707 kompanije Pan Am iz 1963. jer je avion zapravo eksplodirao u letu nakon što su se isparenja u rezervoaru za gorivo zapalila - zbog udara groma.

Nova goriva sa manje opasnim isparenjima takođe su postala standard kako bi se minimizirala potencijalna opasnost.

Ako u avion udari grom, piloti proveravaju sve sisteme kako bi se uverili da sve funkcioniše. Ako se otkrije ozbiljan problem, avion će se preusmeriti da sleti na najbliži aerodrom. Ovo se dešava samo u ekstremnim slučajevima, pošto se letovi obično nastavljaju do svojih odredišta nakon udara, navodi portal Simple Flying.

(Aero.rs)