Avion se raspao na visini od 10 kilometara: Devetnaestoro je odmah ispalo napolje, Vesna je jedina preživela

Završila je prvu godinu filološkog fakulteta. Gradska devojka koja je ušla u svet punoletnih turbulentne 1968. godine. Majka joj je bila nastavnica fizičkog vaspitanja a otac predstavnik ljubljanske Elektrotehne. Danas wikipedia navodi da je ćerka fitnes instruktorke i biznismena.

Vesna je bila veliki fan Bitlsa - kao i skoro svaka njena vršnjakinja početkom sedamdesetih. Otišla je u Englesku da usavrši jezik, videla stjuardesu JAT-a i odlučila da se prijavi.

Jugoslovenski aerotransport bio je početkom sedamdesetih ozbiljna avio-kompanija ozbiljne države i nezadrživo se razvijao. Najmoderniji DC-9 tek su počeli da stižu a nabavljeni su i prvi interkontinentalni Boeing 707 četvoromotorci koji su jugoslovensku trobojku proneli od Sidneja do Vankuvera.

Znala je da ima nizak krvni pritisak ali kako je sama mnogo godina posle rekla "popila je nekoliko šolja kafe" i - prošla pregled. Imala je 21 godinu i ceo svet je bio pred njom. 

Na današni datum pre tačno 52 godine javnost u Jugoslaviji, zemlja koja više ne postoji po prvi put se suočila sa masovnom tragedijom u kojoj su poginuli njeni državljani.

Istovremeno, Jugoslavija je postala i do dan danas ostala “vlasnik” najvećeg čuda do danas u vazduhoplovstvu: osobe koja je preživela pad sa više od 10.000 metara visine. Stjuardese JAT-a, tada dvadesetdvogodišnje Vesne Vulović.

Neplanirana zamena

Bila je sreda: Glavni grad Švedske se tek spremao za poslepodnevni povratak ljudi s posla, kad je McDonnell Douglas DC-9 srs. 32 (registracija YU-AHT, serijski broj 47482/592) isporučen iz fabrike u Long Biču nepunih godinu dana pre  poleteo sa aerodroma Arlanda (ARN) u Stokholmu ka Beogradu (BEG) u 13:30.

Prva “usputna” stanica bio je aerodrom Kopenhagen (CPH), gde se novi avion, tada ponos flote jugoslovenskog avio-prevoznika zaustavio sat vremena kasnije. Na tom aerodromu vazduhoplov su preuzeli kapetan Ludvik Razdih i prvi oficir Ratko Mihić sa još tri člana kabinskog osoblja: Draganom Dimitrijevićem, Slobodankom Gavranović i Vesnom Vulović. Sa njima je bio i inženjer leta, Branko Obradović. U avionu je bilo 23 putnika.

Posada koja je doletela avion tog jutra avion na liniji JU366 Beograd-Zagreb-Kopenhagen-Stokholm i nazad do Kopenhagena kao JU367 izašla je iz aviona.

Kapetan Jakov Štruglin, F/O Mirko Mladenović, stjuardese Vesna Dereta i Radmila Bogosavljev kao i stjuard Doflić Voja nisu verovatno ni pomisljali da su pukom srećom izbegli tragičnu sudbinu koja će samo dva sata kasnije da snađe kolege koje su iz zamenile.

DC-9 odlepio se sa piste u Kopenhagenu u 15:15. Samo što je preleteo preko Hinterhermsdorfa, mestašceta u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, desilo ono na šta niko u tadašnjoj državi nije ni pomišljao: eksplozija je raznela avion na tri dela i usmrtila 27 od 28 lica u avionu.

Ostaci vazduhoplova i tela putnika rasuli su se u reonu sela Srbska Kamenica u tadašnjoj Čehoslovačkoj. U ostacima je bilo i čudo: teško povređena, ali živa Vesna Vulović, stjuardesa koja je zapravo poletela na ovoj liniji kao zamena. Stjuardesa koja je ušla u anale svih vazduhoplovnih istorija. Žena koju je sredina u kojoj je provela ostatak života  - u najvećoj meri zaboravila.

Nju je sa višestrukim prelomima dva lumbalna pršljena, prelomom leve ruke, leve noge, tri desna rebra, nekoliko prstiju desne ruke pronašao meštanin, Bruno Honke, koji je u vojsci bio bolničar, pa je mogao da joj pomogne na pravi način, pre nego što je na mesto pada došla prva medicinska ekipa.

Drugima nije bilo spasa.

Kako se sve desilo?

Istraga koju su sprovele čehoslovačke vazduhoplovne vlasti nedvosmisleno kao uzrok pada aviona navodi - podmetnutu eksplozivnu napravu, čiji su tragovi nađeni u ostacima jednog od kofera.

U izveštajima koji su javni i u koje je Aero.rs imao uvid, precizira se da se let odvijao sasvim uobičaejno i po svim pravilima i procedurama vazdušnog saobraćaja do 15:59 po griniču kada FDR i CVR (flight data recorder i cokpit voice recorder - snimači parametara leta odnosno "crna kutija") prestaju da radi a avion prekida sa transmisijom signala što se uzima kao trenutak eksplozije. Sve se dešavalo na visini od 10.050 metara, navodi se u izveštaju.

Sastav eksploziva i upaljača "nije precizno utvrđen"ali se sumnja na satni mehanizam. Takođe, tragovi eksploziva koji je "bio u crno obojenoj kutiji veličine 45x70 cm" pronađeni su na koferu "braon-crvene boje". Češki istražitelji su utvrdili da je do eksploije došle u prednjem odeljku za prtljag, levo od vrata.

Tome u prilog ide i izjava Vesne Vulović koja je opisala period neposredno pre ukrcavanja u avion:

“Bili smo na terminalu aerodroma (Kopenhagen) i gledali putnike kako se iskrcavaju iz aviona. Jedan od njih bio je užasno nervozan. Nisam to samo ja primetila. Videli su ga i drugi članovi posade, kao i menadžer u Kopenhagenu. Mislim da je to čovek koji je postavio bombu u prtljag. Mislim da je on ušao u Stokholmu, napustio avion bez torbe u Kopenhagenu i nikad se nije ponovo ukrcao na let”, rekla je Vesna.

Izveštaj komisje koja je istraživala nesreću navodi da je raspad aviona na visini bio veoma nasilan i da se odigrao u rasponu "od 3 do 20  sekudi" od eksplozije. Tom prilikom 19 putnika je ispalo iz aviona i padali su gotovo vertikalno na tlo sa visine od 10 km

Piloti Razdvih i Mihić pronađeni su u svojim sedištima, vezani sigurnosnim pojasevima. U izveštaju se navodi da su po položaju tela, "piloti očigledno do poslednjeg trenutka pokušavali da kontrolišu avion, sa rukama na kontrolnoj konzoli ("volanu") i nogama na pedalama aviona", kao i da "nisu bili pod uticajem alkohola, opijata i medikamenata"

Kako je Vesna preživela?

Ako kažete čudom, zapravo to je najtačniji odgovor, koji je, opet, toliko puta upotrebljena da je izlizana. Ipak, nemački profesor hirurgije Hajnc Vajšedel rekao je svojevremeno da je ovaj slučaj "više u području fantastične romantike, nego egzaktne medicinske nauke:

"Za savremenu medicinu to predstavlja čudesan događaj. To je, otprilike, isto kao kad bi neka osoba nepromišljeno odlučila da telom zaustavi kompoziciju brzog voza, pa u tome uspela. Nemojte misliti da preterujem", rekao je svojevremeno nemački profesor hirurgije Hajnc Vajšedel, kog je citirao beogradski Blic.

O tome koliko je neverovatno da neko padne sa visine od 10.160 metara i ostane živ razmišljali su i legendarni Mitbasters (Mythbasters - razbijači mitova) koji su svojevremeno na kanalu Diskaveri imali svoj šou u kom su obradili kako je bilo moguće da Vesna preživi udes u avionu DC-9 potseća BBC.

Teorije zavere

Istog dana kada je eksplozija aviona odnela 27 života, bomba koju su podmetnuli pripadnici ustaškog pokreta je eksplodirala i u vozu iz Beča za Zagreb, u kom je povređeno šest osoba. Dan nakon što su se desila ova dva teroristička napada, muškarac koji se predstavio kao "hrvatski nacionalista" pozvao je redakciju švedskih novina Kvallsposten i preuzeo odgovornost za postavljanje bombe na letu 367, ali nikada niko nije uhapšen na osnovu poziva.

Punih 25 godina nakon pada aviona, češki magazin Vazduhoplovstvo i kosmonautika (Letectví a kosmonautika) objavio je informaciju da je avion pogođen greškom od strane čehoslovačke protivvazduhoplovne odbrane.

Nemački portal Taggeschau (koji je u međuvremenu ugašen) objavio je 8. januara 2009. tekst istraživačkih novinara Petera Hornunga Andersena i Pavela Teinera, koji su na osnovu navodno "novopribavljene dokumentacije uglavnom od čeških civilnih avijacijskih vlasti"zaključili da je "veoma verovatno da je avion greškom oboren samo nekoliko stotina metara iznad zemlje od strane lovca MiG (nije preciziran model) Čehoslovačkog ratnog vazduhoplovstva koji je od Jatovog aviona mislio da je neprijateljska letelica.

Oni su tvrdili da "su svi dokazi koji sugerišu da je avion uništen bombom na velikoj visini krivotvoreni od strane tajne policije tadašnjeg režima u Pragu".

Ovu teoriju, u najvećoj meri, od početka pobijaju podaci dobijeni iz takozvanih crnih kutija, snimača svih parametara leta i komunikacije posade između sebe i sa kontrolom leta.

Vesnin oporavak 

Nakon što je Bruno Honke pružio Vesni prvu pomoć i predao je medicinskim ekipama, ona je po dolasku u bolnicu u Pragu uvedena u indukovanu komu, kako bi se lakše oporavila od višestrukih povreda. Honke je svojoj unuci kasnije dao ime kojim je slavio Vesnu.

Kada se probudila iz kome, tražila je, navodno, cigaretu. 

Stručnjaci koji su proučavali slučaj verovali su da su je kolica sa hranom, kao i pojas zarobili i pomogli da ne izleti pod pritiskom, kao svi ostali putnici. Pad trupa aviona, gde je bila Vesna, bio je nešto blaži, kako veruju, zbog ugla i snega na koji je pao.

Zahvaljujući niskom pritisku, onesvestila se pre pada, što je sprečilo da joj srce pukne u tom strašnom momentu. Ostala je paralizovana od kukova na dole, a na noge je ponovo stala posle dve godine rada, navodi Ona.

Nakon skoro dve godine uspela da prohoda. Iako je želela da se vrati letenju, dobila je administrativni posao na zemlji. Beograđani pamte da su je viđali do penzije na dužnosti prodajnog agenta u poslovnici u Bulevaru revolucije, kod Crkve svetog Marka jednom od simbola nekadašnjeg JAT-a

Slava, zaborav i smrt

Vesna je dala mnogo intervjua u svom životu. Razne domaće i svetske TV stanice i mediji prisećali bi se ove žene kada bi kalendar pokazivao da je prošla još jedna godina od nesreće koja je obeležila njen život.

Josip Broz Tito joj je lično uručio orden Narodnog heroja. 

Gostovala je na malim ekranima ne samo u Jugoslaviji, nego i u Evropi. Odgovarala je na pitanja mnogih novinara u našoj zemlji. Bila predmet ozbiljnih istraživanja, ali i banalnih nagađanja. Otkrivala je o sebi sve - od rođenja 1950, preko detinjstva, školovanja, usavršavanja engleskog jezika, do odluke da postane stjuardesa. I naravno - ko zna koliko puta morala je da ponovi sve ono čega je mogla da se seti.

A onda je pala u zaborav. 

Kada se tokom 2000-ih godina politički angažovala, dobila je otkaz u JAT-u i ostala je da živi kao usamljena penzionerka sa oko 300 evra mesečno u stanu u Beogradu. Vremenom se sve više okretala samoći i govorila je kako živi sa krivicom što je jedina preživela i prisećala se kako se onesvestila kada su joj saopštili šta se desilo, nakon nejne višedneve kome. Ali, nikada se nije okrenula ka terapiji, već je pronalazila mir u religiji, navodi portal Ona.rs

Kada je oktobra 2000. godina tadašnji predsednik SR Jugoslavije  Slobodan Milošević priznao izborni poraz i prepustio vlast opoziciji, VEsna Vulović bila je među onima koji su se obratili građanima sa terase Starog dvora

Jednom prilikom su Vesnu Vulović upitali o njenom životu a ona je odgovorila: "Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak". Počela je sve više da se zatvara u svoj stan, a gostovanja po medijima je odbijala, pa čak i poznatu Opru Vinfri sa "BBC".

Pronašli su je bez znakova života u stanu u centru Beograda, u Bulevaru despota Stefana okruženu njenim mačkama. Duži period je bila lošeg zdravstvenog stanja, a pošto se danima nikome nije javljala na telefon, komšije su pozvale policiju koja je obila ulazna vrata.

Vest o njenoj smrti 24. decembra 2016. preneli su svi mediji u našoj zemlji. Dužnu poštu odao joj je i portal Telegraf.

Ginisov rekord koji je Vesna Vulović ne svojom voljom postavila, do danas nije oboren. 

(Aero.rs)