IATA izveštaj za Srbiju i Hrvatsku: Komercijalna avijacija ključ ekonomskog rasta

Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) je objavila analizu srpskog i hrvatskog tržišta komercijalne avijacije, koristeći podatke zaključno sa krajem prošle godine, zaključujući da ovaj sektor ima ključnu ulogu u ekonomijama obe države, služeći kao katalizator ekonomskog rasta, zapošljavanja i povezanosti.

Obe zemlje značajno profitiraju od svojih avijacijskih sektora, koji podstiču turizam i trgovinu, navodi portal Ex-Yu Aviation, pozivajući se na izveštaj IATA.

Preporučujemo

U Srbiji avijacijski sektor direktno zapošljava 6.200 ljudi, doprinoseći ekonomiji sa 160 miliona dolara, što čini približno 0,2% BDP-a. Kada se obuhvati turizam i aktivnosti lanca snabdevanja, avijacija podržava 1,3 milijarde dolara BDP-a i 45.500 radnih mesta.

Salinger Igor

Turizam u Srbiji, podržan avijacijom, generiše 530,6 miliona dolara BDP-a i obezbeđuje zaposlenje za 18.100 ljudi. Međunarodni turisti dodatno doprinose sa 3,3 milijarde dolara godišnje srpskoj ekonomiji. Međunarodni vazdušni saobraćaj činio je skoro 100% ukupnih polazaka po osnovu porekla i destinacije u Srbiji tokom 2023. godine, što iznosi 4,9 miliona putnika.

Evropa je najveće međunarodno tržište za putnički promet iz Srbije, praćena Severnom Amerikom i Bliskim istokom. Gotovo 4,4 miliona putnika otputovalo je iz Srbije u drugu zemlju u Evropi (89% ukupnog broja), 187.700 u Severnu Ameriku (4%), i 154.900 na Bliski istok (3%).

Salinger Igor

Od 2014. godine, indeks međunarodne avio-povezanosti Srbije povećan je za 77% unutar Evrope i za 359% sa svim ostalim regionima.

Za Srbiju, 87% putnika završava svoje putovanje na ulaznoj tački u zemlju ili nastavlja dalje koristeći neki drugi vid transporta. Ukupno 13% svih putnika koji dolaze u Srbiju iz inostranstva nastavlja putovanje u drugu zemlju.

Salinger Igor

Srbija se takođe može pohvaliti rastućim kargo sektorom, sa 14.100 tona tereta obrađenog u 2023. godini.

Prosečna realna cena avionske karte u Srbiji smanjena je za 27% između 2011. i 2023. godine.

Foto: Shutterstock

Što se tiče Hrvatske, kako navodi IATA, avijacijski sektor direktno zapošljava 13.500 ljudi, generišući ekonomski doprinos od 726,7 miliona američkih dolara, što čini 0,9% BDP-a zemlje.

Kada se uzmu u obzir širi uticaji, uključujući aktivnosti lanca snabdevanja, potrošnju zaposlenih i turizam, ukupan doprinos raste na 3,6 milijardi dolara, podržavajući 81.500 radnih mesta.

Foto: Instagram/croatia.airlines

Turizam, koji u velikoj meri zavisi od vazdušnog saobraćaja, ima značajnu ulogu u ekonomiji Hrvatske. Turizam podržan avijacijom doprinosi sa 1,6 milijardi dolara BDP-u i zapošljava 34.200 ljudi. IATA ističe da međunarodni posetioci svake godine ubrizgaju 16,4 milijarde dolara u ekonomiju.

Od 2015. godine, indeks međunarodne avio-povezanosti Hrvatske porastao je za 42% unutar regiona Evrope i za 86% sa svim ostalim regionima.

Salinger Igor

Za Hrvatsku, samo 1% svih međunarodnih putnika nastavlja putovanje, dok ukupno 98% putnika završava svoje putovanje na ulaznoj tački u zemlju ili nastavlja dalje koristeći neki drugi vid transporta. Samo 1% svih putnika koji dolaze u Hrvatsku iz inostranstva nastavlja putovanje u neku drugu zemlju.

Prosečna realna cena avionske karte u Hrvatskoj smanjena je za 18% između 2011. i 2023. godine, a lokalnom stanovništvu je sada potrebno 2,6 dana rada da priušti avionsku kartu. Hrvatski aerodromi takođe obrađuju značajan kargo saobraćaj, sa 9.400 tona vazdušnog tereta u 2023. godini, zaključuje se u izveštaju IATA.

(Aero.rs)