Kobni let JU367: Tela su padala sa neba, samo je Vesna uspela da preživi
Na današnji dan pre 53 godine, javnost u Jugoslaviji prvi put se suočila sa masovnom tragedijom koja se desila van njenih granica a u kojoj su žrtve njeni državljani. Bila je to katastrofa aviona DC-9 iznad Čehoslovačke kada je avion eksplodirao tokom leta. Istraga je utvrdila da je uzrok bila podmetnuta bomba, iako i danas postoje određene kontroverze i različite teorije o ovom događaju.
Istovremeno, Jugoslavija je postala i do dan danas ostala “vlasnik” jednog od najvećih čuda u vazduhoplovstvu: slučaja da osoba koja je preživi slobodan pad sa više od 10.000 metara visine. Stjuardese JAT-a, tada dvadesetdvogodišnje Vesne Vulović.
Preporučujemo
Na današnji dan pre pola veka na Surčin sleteo prvi avion JAT-a koji je obišao svet
Od Aeroputa do Air Serbia: Na današnji dan pre 97 godina osnovana prva avio-kompanija u Srbiji
Vesna
Završila je prvu godinu Filološkog fakulteta. Gradska devojka, ušla je u svet odraslih u turbulentnoj 1968. godini, kada su SFRJ potresli kao nikad do tada studentski protesti. Majka joj je bila nastavnica fizičkog vaspitanja, a otac predstavnik ljubljanske Elektrotehne. Danas Vikipedija navodi da je ćerka fitnes instruktorke i biznismena.
Vesna je bila veliki fan Bitlsa - kao i skoro svaka njena vršnjakinja početkom sedamdesetih. Otišla je u Englesku da usavrši jezik, usput je videla stjuardese JAT-a i odlučila da se prijavi.
JAT je početkom sedamdesetih bio ozbiljna avio-kompanija ozbiljne države i nezadrživo se razvijao. Tada najmoderniji McDonnel Douglas DC-9, idealni za kratke i srednje dugačke letove, tek su počeli da stižu a nabavljeni su i prvi interkontinentalni Boeing 707 četvoromotorci koji su čuveno “jatovo jaje” i jugoslovensku trobojku nosili od Sidneja do Vankuvera.
Znala je da ima nizak krvni pritisak ali kako je sama mnogo godina posle rekla "popila je nekoliko šolja kafe" i - prošla pregled. Imala je 21 godinu i ceo svet je bio pred njom.
Neplanirana zamena
Bila je sreda, glavni grad Švedske Stokholm se tek spremao za popodnevni špic, kad je DC-9 srs. 32 (registracija YU-AHT, serijski broj 47482/592) poleteo sa aerodroma Arlanda (ARN) ka Beogradu (BEG) u 13:30. Avion je bio skoro nov, isporučen iz fabrike u Long Biču nepunih godinu dana ranije.
Prva “usputna” stanica bio je aerodrom Kopenhagen (CPH), gde je DC-9, tada ponos flote jugoslovenskog avio-prevoznika sleteo sat vremena kasnije. Vazduhoplov su preuzeli kapetan Ludvik Razdrih i prvi oficir Ratko Mihić sa još tri člana kabinskog osoblja: Draganom Dimitrijevićem, Slobodankom Gavranović i Vesnom Vulović. Sa njima je bio i inženjer leta, Branko Obradović. U avionu je bilo 23 putnika.
Posada koja je doletela avion tog jutra avion, Kapetan Jakov Štruglin, F/O Mirko Mladenović, stjuardese Vesna Dereta i Radmila Bogosavljev kao i stjuard Voja Doflić nisu verovatno ni pomišljali da su pukom srećom izbegli tragičnu sudbinu koja će samo dva sata kasnije da snađe njihove kolege.
DC-9 odlepio se sa piste u Kopenhagenu u 15:15. Samo što je preleteo preko Hinterhermsdorfa, mestašceta u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, desilo ono na šta niko u tadašnjoj državi nije ni pomišljao: eksplozija je raznela avion na tri dela i usmrtila 27 od 28 lica u avionu.
Ostaci aviona i tela putnika rasuli su se u reonu sela - ironijom sudbine - Srbska Kamenica. Među krhotinama aviona rasutim po snežnom pejzažu nalazilo se i čudo o kome će informacija ubzo obići svet: teško povređena, ali živa Vesna Vulović, stjuardesa koja je poletela na ovom letu kao zamena. Stjuardesa koja je ušla u anale svih istorija avijacije, ali i osoba koju je sredina u kojoj je provela ostatak života - u najvećoj meri zaboravila.
Mladu stjuardesu je sa višestrukim prelomima dva lumbalna pršljena, prelomom leve ruke, leve noge, tri desna rebra, nekoliko prstiju desne ruke pronašao meštanin, Bruno Honke, koji je u vojsci bio bolničar, pa je mogao da joj pomogne na pravi način, pre nego što je na mesto pada došla prva medicinska ekipa.
Drugima nije bilo spasa.
Anatomija tragedije: Avion se raspao za vreme između tri i 20 sekundi
Istraga koju su sprovele čehoslovačke vazduhoplovne vlasti nedvosmisleno kao uzrok pada aviona navodi - podmetnutu eksplozivnu napravu, čiji su tragovi nađeni u ostacima putničkog prtljaga.
U izveštajima koji su javni i u koje je Aero.rs imao uvid, precizira se da se let odvijao sasvim uobičajeno i po svim pravilima i procedurama vazdušnog saobraćaja do 15:59 po Griniču kada FDR i CVR (flight data recorder i cokpit voice recorder, popularne crne kutije) prestaju da rade a avion prekida sa transmisijom signala što se uzima kao trenutak eksplozije. Sve se dešavalo na visini od 10.050 metara, navodi se u izveštaju.
Sastav eksploziva i upaljača "nije precizno utvrđen" ali se sumnja na satni mehanizam. Takođe, tragovi eksploziva koji je "bio u crno obojenoj kutiji veličine 45x70 cm" pronađeni su na koferu "braon-crvene boje". Češki istražitelji su utvrdili da je do eksplozije došlo u prednjem odeljku za prtljag, levo od vrata.
Tome ide u prilog i izjava Vesne Vulović: “Bili smo na terminalu aerodroma (Kopenhagen) i gledali putnike kako se iskrcavaju iz aviona. Jedan od njih bio je užasno nervozan. Nisam to samo ja primetila. Videli su ga i drugi članovi posade, kao i menadžer u Kopenhagenu. Mislim da je to čovek koji je postavio bombu u prtljag. Mislim da je on ušao u Stokholmu, napustio avion bez torbe u Kopenhagenu i nikad se nije ponovo ukrcao na let”, rekla je Vesna.
Izveštaj komisije koja je istraživala nesreću navodi da je raspad aviona na visini bio veoma nasilan i da se odigrao u rasponu "od 3 do 20 sekundi" od eksplozije. Tom prilikom 19 putnika je ispalo iz aviona i padali su gotovo vertikalno na tlo sa visine od 10 km.
Piloti Razdvih i Mihić pronađeni su u svojim sedištima, vezani sigurnosnim pojasevima. U izveštaju se navodi da su po položaju tela, "piloti očigledno do poslednjeg trenutka pokušavali da kontrolišu avion, sa rukama na kontrolnoj konzoli ("volanu") i nogama na pedalama aviona", kao i da "nisu bili pod uticajem alkohola, opijata i medikamenata".
Kako je Vesna preživela?
Nemački profesor hirurgije Hajnc Vajšedel rekao je svojevremeno da je ovaj slučaj "više u području fantastične romantike, nego egzaktne medicinske nauke". Tako - u ovom slučaju odgovor “čudom” na pitanje postavljeno u podnaslovu nije daleko od istine.
"Za savremenu medicinu to predstavlja čudesan događaj. To je, otprilike, isto kao kad bi neka osoba nepromišljeno odlučila da telom zaustavi kompoziciju brzog voza, pa u tome uspela. Nemojte misliti da preterujem", rekao je svojevremeno nemački profesor hirurgije Hajnc Vajšedel, kog je citirao beogradski Blic.
Teorije zavere
Istog dana kada je eksplozija aviona odnela 27 života, bomba koju su podmetnuli pripadnici ustaškog pokreta je eksplodirala i u vozu iz Beča za Zagreb, u kom je povređeno šest osoba. Dan nakon što su se desila ova dva teroristička napada, muškarac koji se predstavio kao "hrvatski nacionalista" pozvao je redakciju švedskih novina Kvallsposten i preuzeo odgovornost za postavljanje bombe na letu 367, ali nikada niko nije uhapšen na osnovu poziva.
Punih 25 godina nakon pada aviona, češki magazin Vazduhoplovstvo i kosmonautika (Letectví a kosmonautika) objavio je informaciju da je avion pogođen greškom od strane čehoslovačke protivvazduhoplovne odbrane.
Nemački portal Taggeschau - u međuvremenu ugašen - objavio je u januaru 2009. godine tekst novinara Petera Hornunga Andersena i Pavela Teinera koji su tvrdili, navodno na osnovu “novopribavljene dokumentacije” da je JAT-ov DC-9 “veoma verovatno greškom oboren samo nekoliko stotina metara od tla od strane lovačkog aviona MiG (nije naveden konkretan tip) čehoslovačkog ratnog vazduhoplovstva”.
Oni su tvrdili da "su svi dokazi koji sugerišu da je avion uništen bombom na velikoj visini krivotvoreni od strane tajne policije tadašnjeg režima u Pragu".
Ovu teoriju, u najvećoj meri, od početka pobijaju podaci dobijeni iz gore pomenutih FDR i CVR, odnosno crnih kutija, snimača svih parametara leta i komunikacije posade između sebe i sa kontrolom leta.
Vesnin oporavak
Nakon što je Bruno Honke pružio Vesni prvu pomoć i predao je medicinskim ekipama, ona je po dolasku u bolnicu u Pragu uvedena u indukovanu komu, kako bi se lakše oporavila od višestrukih povreda. Honke je svojoj unuci kasnije dao ime kojim je slavio Vesnu.
Kada se probudila iz kome, tražila je, navodno, cigaretu.
Stručnjaci koji su proučavali slučaj verovali su da su je kolica sa hranom i pićem koje se služi tokom leta, kao i pojas imobilisali i pomogli da ne izleti pod pritiskom, kao svi ostali putnici. Pad dela trupa aviona, gde je bila Vesna, bio je nešto blaži, kako veruju, zbog ugla samog pada i snega na koji je pao.
Prema nekim mišljenjima, zahvaljujući niskom krvnom pritisku, onesvestila se pre pada, što je sprečilo da joj srce pukne u tom strašnom momentu. Ostala je paralizovana od kukova na dole, a na noge je ponovo stala posle dve godine rada, navodi portal Ona.
Nakon skoro dve godine uspela da prohoda. Iako je želela da se vrati letenju, dobila je administrativni posao na zemlji. Beograđani pamte da su je viđali do penzije na dužnosti prodajnog agenta u poslovnici u Bulevaru revolucije (danas Bulevaru kralja Aleksandra)kod Crkve svetog Marka jednom od simbola nekadašnjeg JAT-a.
Slava, zaborav i smrt
Vesna je dala mnogo intervjua u svom životu. Razne domaće i svetske TV stanice i mediji prisećali bi se ove žene kada bi kalendar pokazivao da je prošla još jedna godina od nesreće koja je obeležila njen život.
Josip Broz Tito joj je lično uručio orden Narodnog heroja.
Gostovala je na malim ekranima ne samo u Jugoslaviji, nego i u Evropi. Odgovarala je na pitanja mnogih novinara u našoj zemlji. Bila predmet ozbiljnih istraživanja, ali i banalnih nagađanja. Otkrivala je o sebi sve - od rođenja 1950, preko detinjstva, školovanja, usavršavanja engleskog jezika, do odluke da postane stjuardesa. I naravno - ko zna koliko puta morala je da ponovi sve ono čega je mogla da se seti.
A onda je Vesna Vuloviće pala u zaborav.
Kada se 2000-ih godina uključila u politiku izgubila je posao u JAT-u i ostala je da živi kao usamljena penzionerka sa 300 evra mesečno u stanu u Beogradu, navodi portal Ona.rs.
Vremenom se sve više okretala samoći i govorila je kako živi sa krivicom što je jedina preživela i prisećala se kako se onesvestila kada su joj saopštili šta se desilo, nakon njene višednevne kome. Ali, nikada se nije okrenula ka terapiji, već je pronalazila mir u religiji.
Vesna Vulović bila je među onima koji su se obratili građanima sa terase Starog dvora, kada je oktobra 2000. godine tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević priznao izborni poraz i prepustio vlast opoziciji.
Jednom prilikom su Vesnu Vulović upitali o njenom životu a ona je odgovorila: "Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak". Počela je sve više da se zatvara u svoj stan, a gostovanja po medijima je odbijala, pa čak i poznatu Opru Vinfri sa "BBC".
Pronašli su je bez znakova života u stanu u centru Beograda, u Bulevaru Despota Stefana okruženu njenim mačkama. Duži period je bila lošeg zdravstvenog stanja, a kako se danima nije javljala na telefon, komšije su pozvale policiju koja je obila vrata i ušla u stan.
Vest o njenoj smrti 24. decembra 2016. preneli su svi mediji u našoj zemlji. Dužnu poštu odao joj je i portal Telegraf.
Ginisov rekord koji je Vesna Vulović ne svojom voljom postavila, do danas nije oboren.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Beba rođena u avionu kompanije Hi Fly: Porođaj na letu preko Indijskog okeana
Neprijatno iznenađenje u istrazi avionske nesreće kompanije Jeju Air u Južnoj Koreji
Bizaran incident u Južnoafričkoj Republici: Avion Airlink-a E190 udario impale po sletanju
Raketom na putnički avion: Tragične greške i hladnokrvna ubistva
Video: Posao na 11.000 metara: Kabinska posada Air Serbia na letu Beograd -Pariz
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
