Kako putnici sa viškom kilograma utiču na avio-industriju i menjaju pravila letenja
Avijacija je industrija u kojoj su prostor, masa i troškovi usko povezani. Od težine prtljaga do potrošnje goriva, svaki kilogram ima svoje ekonomske i bezbednosne posledice. U tom preciznom sistemu, globalni porast gojaznosti postavlja novo pitanje: kako prevoziti sve raznovrsniju populaciju putnika, uključujući one sa viškom kilograma, na način koji je bezbedan, održiv i inkluzivan?
Pitanje ne zadire samo u operativne i finansijske aspekte, već i u prava putnika, etiku i sam dizajn kabina. Avio-kompanije, koje već decenijama teže optimizaciji svakog raspoloživog centimetra, sada se suočavaju sa stvarnošću u kojoj fizičke potrebe putnika zahtevaju više prostora nego što je ranije bilo predviđeno.
Preporučujemo
Er Srbija ponovo leti za Ženevu posle četiri godine
Najnoviji avion Er Srbije sleteo u Beograd: Drugi Embraer ulazi u flotu
Dodatna masa – dodatni troškovi
Težina putnika direktno utiče na potrošnju goriva. Na primer, povećanje ukupne mase aviona za samo 1% može povećati potrošnju goriva za 0,3% do 0,5%. Kada se to pomnoži sa hiljadama letova godišnje, razlika u troškovima postaje značajna.
Na širokotrupnom avionu, kao što je „Boing 777“, svaki dodatni kilogram povećava troškove operacija – neprimetno na jednom letu, ali dramatično u ukupnom godišnjem sabiranju. Standardne vrednosti koje kompanije koriste za proračune mase putnika variraju, ali su sve u porastu.
Regulatorne agencije širom sveta propisuju standarde za obračun težine putnika, ali ti standardi variraju. Tako u Sjedinjenim Američkim Državama Federalna uprava za avijaciju od 2022. godine propisuje standardnu težinu od 88 kilograma za odraslog muškarca sa ručnim prtljagom, za žene ta brojka 75 kilograma i 38 kg za decu.
U Evropi, prema preporukama Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, prosečne vrednosti kreću se između 84 i 88 kilograma, dok Kanada koristi standard od 87 kilograma po odraslom putniku. U nekim delovima Azije i Latinske Amerike koriste se još niže vrednosti, usklađene sa lokalnim prosekom telesne mase.
Ove razlike proizilaze iz različitih demografskih i klimatskih uslova, kao i iz promena u telesnoj masi stanovništva, koje u razvijenim zemljama beleže stabilan rast. To dodatno komplikuje proračune avio-kompanija, koje u sve većem broju pribegavaju sopstvenim internim istraživanjima i statističkim merenjima težine putnika na aerodromima, kako bi tačno optimizovale kalkulacije mase i balansa aviona.
Kako težina putnika utiče na balans aviona
Pored ekonomskih izazova, telesna masa putnika ima i svoju bezbednosnu dimenziju. Raspored težine unutar kabine igra ključnu ulogu u održavanju stabilnosti aviona tokom leta. Svako veće odstupanje od uobičajenog rasporeda — na primer, ako se više putnika sa značajnim viškom kilograma nađe u prednjem ili zadnjem delu aviona — može da naruši balans aviona. Posebno su na ovakve promene osetljivi manji avioni, kod kojih i relativno mala odstupanja mogu uticati na performanse pri poletanju ili sletanju. Zato posade, naročito na regionalnim letovima, vode računa o rasporedu putnika i po potrebi vrše preraspodelu sedenja, kako bi obezbedile siguran i stabilan let.
Kabine "pod pritiskom"
Istovremeno sa porastom telesne mase putnika, avio-industrija je prošla kroz proces poznat kao “denzifikacija kabina” (povećanje broja sedišta u istoj kabini). U težnji za većim prihodima, avio-kompanije su u postojećim trupovima počele da ugrađuju sve više sedišta. Tako je, na primer, “Boing 777” nekada bio standardno konfigurisan sa devet sedišta u redu, dok danas većina operatera koristi konfiguraciju sa deset sedišta. Svako sedište je u tom procesu postalo za dva do tri centimetra uže, što značajno utiče na udobnost, posebno za putnike sa viškom kilograma.
Dimenzije standardnog ekonomskog sedišta danas se kreću između 43 i 45 centimetara širine, što mnogim putnicima jednostavno nije dovoljno. Smanjeni prostor uzrokuje niz problema: od nemogućnosti spuštanja naslona za ruke, preko prelaska na susedna sedišta, do povećanog osećaja nelagode i kod samih putnika.
Kako na problem gledaju proizvođači aviona
Važno je napomenuti da odgovornost za ovu situaciju ne snose isključivo avio-kompanije. Proizvođači aviona, poput kompanija “Erbas” i “Boing”, svojim dizajnom kabine u velikoj meri određuju kako će izgledati putnički prostor. Iako trupovi aviona ostaju fiksnih dimenzija, raspored i širina sedišta variraju u zavisnosti od zahteva prevoznika.
Uprkos trendu smanjivanja sedišta, postoje i svetli primeri. “Erbas A220” projektovan je od početka sa širim sedištima (oko 47cm), nudeći putnicima više udobnosti nego što je to standard u industriji. Slično tome, nova generacija aviona “Embraer E2” nudi prostranije kabine.
Pored toga, istražuju se koncepti fleksibilnih sedišta koja bi mogla da se proširuju i prilagođavaju potrebama putnika. Iako su takva rešenja još u razvoju, ona ukazuju na mogući pravac u kome će se razvijati buduća komercijalna avijacija – ka većoj fleksibilnosti, a ne uniformnosti.
Pristupi raznih avio-kompanija
Kako su kabine postajale sve skučenije, avio-kompanije su bile prinuđene da definišu politike prema putnicima sa viškom kilograma. Pristupi variraju: neke kompanije, poput “Er Kanade”, tretiraju gojaznost kao invaliditet i omogućavaju dodatno sedište bez dodatnih troškova, ukoliko se zahtev podnese unapred. “Sautvest erlajns” u Sjedinjenim Državama nudi opciju kupovine dodatnog sedišta koje se refundira nakon leta, a politika je bila na snazi decenijama, iako se sada dovodi u pitanje zbog prelaska na dodeljena sedišta.
S druge strane, kompanije poput “Er Fransa” i “KLM-a” nude putnicima mogućnost kupovine dodatnog sedišta uz određeni popust, uz opciju povraćaja troškova ako na letu ostane slobodnih mesta. Niskotarifni prevoznici, kao što je “Rajaner”, zahtevaju da putnici unapred kupe dva sedišta ako im je potrebno više prostora, bez popusta ili refundacije.
Ove politike odražavaju pokušaje industrije da balansira između realnosti ograničenog prostora i potrebe za inkluzijom. Istovremeno, izazivaju pitanja o pravu svih putnika na jednak tretman i komfor.
Etika, prava i društvena dimenzija
Tema putnika sa viškom kilograma posebno je osetljiva jer uključuje pitanje dostojanstva i prava na putovanje bez diskriminacije. Dok jedni tvrde da svi putnici treba da imaju pravo na isti prostor za istu cenu, drugi smatraju da fizička konstitucija koja zahteva više prostora treba da povuče i dodatne troškove.
Pritom, postoje i prava putnika koji sede pored osoba sa viškom kilograma, a koji imaju pravo da koriste ceo prostor svog sedišta. Pronaći ravnotežu između ta dva prava – prava na komfor i prava na dostojanstveno putovanje – predstavlja jedan od najsloženijih izazova savremene avijacije.
U nekim zemljama, poput Kanade, pravne norme već predviđaju posebnu zaštitu osoba sa viškom kilograma, tretirajući određene oblike gojaznosti kao invaliditet. U većem delu sveta, međutim, ovaj problem ostaje uglavnom neregulisan, ostavljajući avio-kompanijama diskreciono pravo da određuju svoje politike.
Više fleksibilnosti, više razumevanja
Avijacija će, sasvim izvesno, morati da se menja. Jedan od pravaca jeste razvoj fleksibilnijih kabinskih rešenja – od uvođenja zona sa širim sedištima, preko pametnog rasporeda putnika, do razvoja adaptivnih sedišta koja se prilagođavaju stvarnim potrebama.
No, suštinska promena mora ići dublje od tehničkih rešenja. Potrebno je razviti širi društveni konsenzus o tome kako treba tretirati raznolikost putnika, ne samo u smislu telesne mase, već i u širem kontekstu inkluzije.
Budućnost putovanja avionom neće zavisiti samo od širine sedišta – već od širine razumevanja među onima koji putuju zajedno.
(Aero.rs)
Video: Jedini preživeli lažni MiG-29: Kako je jedna maketa izbegla i NATO i uništenje u filmu Darka Bajića
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
