Evropski proizvođači aviona zabrinuti zbog predloga o zabrani karbonskih vlakana

Evropska avio-industrija, predvođena Erbasom (Airbus), snažno je reagovala na nedavnu inicijativu Evropskog parlamenta koja je prelagala zabranu upotrebe karbonskih vlakana u budućim avionima. Iako je predlog na kraju povučen, reakcije industrije jasno ukazuju na duboku zabrinutost za posledice koje bi takva regulativa mogla izazvati.

Preporučujemo

Ključni materijal za budućnost avijacije

Karbonska vlakna danas čine osnovu konstrukcije savremenih putničkih i teretnih aviona. Njihova izuzetna čvrstoća, uz malu težinu, omogućava smanjenje potrošnje goriva i emisije štetnih gasova – faktore koji su ključni u eri energetske efikasnosti i dekarbonizacije saobraćaja. Modeli poput Erbas A350 (Airbus A350 XWB) koriste više od 50% kompozitnih materijala u svojoj konstrukciji, prvenstveno karbonskih vlakana.

Ova vlakna koriste se u delovima poput trupa, krila, vertikalnih i horizontalnih stabilizatora, podvozja i raznih unutrašnjih komponenti, omogućavajući veću snagu uz nižu masu letelice.

Predlog Evropskog parlamenta da se karbonska vlakna svrstaju u listu štetnih materijala izazvao je trenutnu uzbunu među proizvođačima. Potencijalna zabrana otvorila bi ozbiljna pitanja za budućnost avijacije u Evropi, jer trenutno ne postoji zamenski materijal koji može u potpunosti da odgovori na zahteve moderne vazduhoplovne industrije.

Foto: Lufthansagroup.com

Kritike industrije i povlačenje predloga

Gijom Fori (Guillaume Faury), izvršni direktor Erbasa, javno je kritikovao pristup evropskih zakonodavaca, upozoravajući da bi „neupravljive regulative“ mogle odvratiti investicije i ugroziti konkurentnost evropske industrije. On je istakao da, iako avio-industrija snažno podržava ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida, način sprovođenja politika mora biti usklađen sa realnim tehničkim mogućnostima i industrijskom održivošću.

Pod pritiskom industrijskih udruženja i velikih evropskih kompanija, Evropski parlament je sredinom aprila 2025. odlučio da povuče sporni predlog. Karbonska vlakna su uklonjena sa liste štetnih materijala, čime je potvrđeno da će njihova upotreba u Evropi ostati dozvoljena i nakon 2029. godine.

Širi ekonomski i tržišni uticaji

Japan, preko kompanija kao što su Torej Industriz (Toray Industries), Teidžin (Teijin) i Micubiši Kemikal (Mitsubishi Chemical), kontroliše oko 54% svetske proizvodnje karbonskih vlakana. Sam predlog o zabrani izazvao je kratkoročni veliki pad akcija ovih kompanija, jer bi eventualna zabrana u Evropi imala ogroman uticaj na globalnu potražnju.

Foto: Shutterstock

Evropski proizvođači aviona upozorili su da bi zabrana dovela do:

• povećanja mase letelica,
• veće potrošnje goriva,
• povećanih emisija štetnih gasova,
• usporavanja razvoja novih generacija ekološki prihvatljivijih aviona.

Paradoksalno, zabrana bi se kosila sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora („Green Deal“) i paketa „Fit for 55“, koji zahtevaju smanjenje emisije ugljen-dioksida za 55% do 2030. godine.

Tehnički izazovi reciklaže karbonskih vlakana

Jedan od razloga zbog kojih je EU razmatrala ograničenja jeste složenost reciklaže karbonskih vlakana. Trenutne tehnologije reciklaže, kao što su procesi piroze (pyrolysis), omogućavaju delimično ponovno korišćenje vlakana, ali su ekonomski i energetski skupe.

Razvijaju se i nove metode koje bi omogućile održiviju reciklažu, ali one još nisu komercijalno masovno primenjene.

Foto: Shutterstock

Perspektiva za budućnost

Iako je trenutna zabrana izbegnuta, evropska avio-industrija je svesna da će regulatorni pritisci u budućnosti biti sve jači.

Udruženje kao što je Evropsko udruženje vazduhoplovne i odbrambene industrije (Aerospace and Defence Industries Association of Europe - ASD) već sarađuje sa regulatorima na razvoju održivih rešenja za kraj životnog veka karbonskih kompozita.

Evropski proizvođači poručuju da će nastaviti da ulažu u razvoj zelenih tehnologija, ali naglašavaju da regulative moraju biti realne, kako Evropa ne bi izgubila tehnološko liderstvo u avijaciji.

(Aero.rs)