Zašto morate da isključite elektronske uređaje tokom poletanja i sletanja: Mit ili stvarna opasnost?
Kada se putnici ukrcaju u avion, jedno od prvih uputstava koje dobiju od posade jeste da isključe elektronske uređaje ili ih prebace u "avionski režim" (airplane mod).
Mnogima ovo pravilo deluje zastarelo, pogotovo u vreme kada moderni avioni imaju ugrađene Wi-Fi sisteme, a putnicima se tokom leta nudi internet pristup. Ipak, ova zabrana je i dalje na snazi i postavlja se pitanje – zašto? Da li su uređaji poput pametnih telefona, tableta i laptopova zaista toliko opasni za bezbednost leta?
Preporučujemo
Kao da je Srbin smislio firmu iz inata: Kako je Ričard Brenson napravio Virdžin Atlantik
Španski sud protiv Rajanera: Presuda o ručnom prtljagu mogla bi promeniti pravila igre
Razlog za ovu meru leži u potencijalnom ometanju rada osetljive opreme u kokpitu aviona usled signala koje emituju elektronski uređaji. Avioni koriste širok spektar radio-frekvencija za komunikaciju i navigaciju, uključujući VHF i UHF signale, satelitske veze i ADS-B sisteme za praćenje leta. Elektronski uređaji, naročito mobilni telefoni, koriste frekvencije koje se u određenim situacijama mogu preklopiti sa frekvencijama navigacionih uređaja, što može izazvati smetnje ili izobličenje signala.
Jedan od glavnih problema jeste mogućnost ometanja sistema za navigaciju i komunikaciju u avionu. U teoriji, elektromagnetni signali sa mobilnih telefona mogu ometati signal između kontrolnog tornja i aviona, što bi moglo izazvati gubitak komunikacije ili netačne podatke na komandnim ekranima. Iako su moderne letelice projektovane da budu otporne na elektromagnetne smetnje, proizvođači aviona poput Boinga i Erbasa i dalje priznaju da postoji mali, ali prisutan rizik, naročito kod starijih aviona.
Jedan od poznatijih primera mogućeg uticaja elektronskih uređaja dogodio se 2011. godine na letu kompanije Horizon Era. Tokom faze sletanja, piloti su prijavili odstupanje kompasa za nekoliko stepeni. Problem je nestao nakon što je posada zamolila putnike da isključe elektronske uređaje. Slična situacija se dogodila 2000. godine na letu Delta Er Lajnsa, kada je tokom prilaza aerodromu u Denveru došlo do neočekivanih skokova u pokazivanju visine na automatskom pilotu. Ponovo su putnici zamoljeni da isključe uređaje, a sistem se stabilizovao. Iako u oba slučaja nije dokazano da su upravo uređaji izazvali problem, vazduhoplovne vlasti su nastavile sa strogim pravilima, poštujući princip predostrožnosti.
Ipak, treba napomenuti da nijedan od ovih incidenata nije doveo do nesreće niti je definitivno potvrđeno da su elektronski uređaji uzrokovali smetnje. Istraživanja koja su sproveli Federalna uprava za avijaciju (FAA) i Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) pokazala su da moderni avioni mogu podneti elektromagnetne smetnje bez ozbiljnih posledica. Zbog toga je 2013. godine FAA ublažila neka pravila, dozvolivši upotrebu uređaja u “avionskom režimu” tokom celog leta, osim u ključnim fazama – poletanju i sletanju.
Putnici između mita i stvarnosti
Jedan od najvećih problema jeste percepcija putnika, koji često veruju da su ova pravila preterana ili zastarela. Iako su mnogi svesni mogućih problema sa komunikacionim sistemima, mnogi i dalje smatraju da je opasnost uveličana. Na društvenim mrežama se redovno pojavljuju spekulacije i teorije zavere, uključujući tvrdnje da su elektronski uređaji izazvali određene incidente. Ipak, do sada nije zabeležen nijedan nesporan slučaj u kojem je uređaj izazvao ozbiljan bezbednosni problem.
Pravila se razlikuju od regiona do regiona
Treba napomenuti da pravila nisu univerzalna. Na primer, dok su pravila u SAD i Evropi postepeno liberalizovana, u Aziji i na Bliskom istoku se i dalje primenjuju stroža ograničenja. U nekim zemljama, putnici ne smeju da koriste ni uređaje u “avionskom režimu” tokom celog leta. Razlike u regulativi proizlaze iz pristupa nacionalnih vazduhoplovnih tela i procene rizika, što može biti zbunjujuće za međunarodne putnike.
Tehnološki napredak i bezbednosna procena
Proizvođači aviona kontinuirano rade na unapređenju elektromagnetne zaštite svojih sistema. Novi modeli aviona, poput Erbasa A350 i Boinga 787, imaju napredne sisteme za zaštitu komunikacionih i navigacionih uređaja od smetnji. Istovremeno, avio-kompanije implementiraju bežične internet sisteme koji rade na bezbednim frekvencijama. Ipak, čak i u tim situacijama, poletanje i sletanje i dalje predstavljaju faze leta tokom kojih se Wi-Fi iz bezbednosnih razloga privremeno isključuje.
Pravila koja je uspostavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) datiraju još iz kraja 1990-ih, kada je upotreba mobilnih telefona i elektronskih uređaja postala masovna. Prvobitne smernice bile su veoma stroge zbog tada ograničenog razumevanja elektromagnetnih smetnji. Tokom 2000-ih, kada su mobilni uređaji postali neizostavni deo svakodnevnog života, ICAO je počeo da preispituje pravila, ali i dalje preporučuje da se uređaji isključe tokom kritičnih faza leta.
Da li će se pravila menjati?
Dokle god postoji i najmanji rizik, pravila će ostati na snazi. Iako su neka istraživanja pokazala da je rizik od elektromagnetnih smetnji minimalan, avio-industrija se oslanja na princip apsolutne bezbednosti. Dok nove tehnologije ne pruže potpunu garanciju sigurnosti, avio-kompanije će nastaviti da zahtevaju isključivanje uređaja tokom kritičnih faza leta.
Na kraju, bez obzira na to koliko putnici smatraju pravila nepotrebnim ili zastarelim, ona postoje sa jasnim ciljem – očuvanjem bezbednosti. Pravila su se vremenom menjala, ali bezbednost u avijaciji ostaje na prvom mestu.
Kada vas posada zamoli da isključite uređaj, imajte na umu da iza tog zahteva stoji složena bezbednosna logika, i pridržavajte se uputstava radi svoje i tuđe bezbednosti.
(Aero.rs)
Video: Jedini preživeli lažni MiG-29: Kako je jedna maketa izbegla i NATO i uništenje u filmu Darka Bajića
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
