Najskupljih deset minuta leta: Evo zašto avioni tada troše najviše goriva

Ako vam se ikada učinilo da avion „grabi“ nebo uz ogroman napor, niste pogrešili — poletanje je energetski najintenzivniji deo svakog leta. Kod najvećeg putničkog aviona na svetu, Erbasa A380, čija maksimalna poletna masa dostiže oko 560 tona, što je približno težina sedam potpuno natovarenih putničkih vozova, samo faza poletanja i penjanja do visine krstarenja zahteva između 3,5 i 5 tona goriva, u zavisnosti od težine aviona, spoljne temperature, visine i dužine piste, kao i režima potiska koji se koristi pri poletanju.

Na većim visinama i dužim pistama piloti mogu primeniti smanjeni potisak (tzv. flex takeoff), čime se štedi gorivo i produžava vek motora, dok maksimalni potisak troši znatno više, ali obezbeđuje bezbedno poletanje u otežanim uslovima — kao što su visoka temperatura, velika masa aviona ili kraća pista.

Preporučujemo

Foto: Wikimedia/JYB Devot

Za tih desetak minuta motori Rolls-Royce Trent 900 ili Engine Alliance GP7200 rade punim potiskom i potroše gotovo 5.000 litara kerozina – dovoljno da porodični automobil pređe više od 60.000 kilometara. Ili, jednostavnije rečeno, to je količina goriva kojom bi prosečna kuća mogla da se greje tokom cele zime.

Ipak, zahvaljujući kapacitetu od preko 500 putnika, A380 je po potrošnji izuzetno efikasan – u proseku troši manje od 3 litre goriva po putniku na 100 kilometara, što je uporedivo sa manjim automobilom.

Nicolas Economou/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Najveća potrošnja u prvim minutima leta

U prvim minutima leta motori rade pod najvećim opterećenjem, jer je avion tada najteži — sa punim rezervoarima i prtljagom. Kako se visina povećava, vazduh postaje ređi, otpor manji, a potrošnja goriva naglo opada. Na krstarećoj visini avion troši i do 60% manje goriva nego pri poletanju, dok u završnoj fazi leta, tokom spuštanja, potrošnja pada na minimum jer se motori nalaze u režimu takozvanog „idle“ rada.

Salinger Igor

Koliko troše manji avioni

Za poređenje, Erbas A320, koji se najčešće koristi na evropskim linijama, potroši oko 2 tone goriva tokom poletanja i penjanja do visine od 10.000 metara. Kod regionalnih aviona, poput ATR-a 72-600, ta brojka je znatno niža – oko 400 do 500 kilograma, ali i brzina penjanja je sporija, pa sam uspon traje duže.

Kod A320 porodice, motori CFM56 i Pratt & Whitney PW1100G imaju i takozvani climb derate režim — sistem koji automatski smanjuje potisak tokom penjanja čim avion dostigne stabilnu brzinu, čime se dodatno smanjuje potrošnja i buka u okolini aerodroma. ATR 72-600, s druge strane, koristi turboelisne motore Pratt & Whitney PW127 koji su znatno štedljiviji, pa mu je prosečna potrošnja svega oko 2,5 litra goriva po putniku na 100 kilometara.

Foto: Atr-aircraft.com

Svaka ušteda – tri puta važnija

Na kraćim rutama, čak četvrtina ukupne potrošnje goriva odlazi upravo na faze poletanja i penjanja. Zbog toga se najveće uštede u avijaciji ne traže samo u aerodinamičnim krilima i lakšim materijalima, već i u optimizaciji profila penjanja, upravljanju masom aviona i preciznom planiranju potiska motora.

Većina evropskih prevoznika, koristi digitalne sisteme koji analiziraju parametre svakog poletanja. Na osnovu tih podataka piloti dobijaju preporuke za optimalan režim rada motora i ugao penjanja, čime se smanjuje potrošnja goriva i emisija ugljen-dioksida. Svaka ušteđena tona goriva znači oko tri tone manje CO₂ emisije, što na godišnjem nivou može predstavljati i više od 10.000 tona smanjenih emisija.

Foto: Wikimedia/Pedant01

Ogromna potrošnja – globalno i lokalno

Na globalnom nivou, avioni svakog dana potroše više od 400 miliona litara goriva, a čak polovina te količine odlazi na letove kraće od 1.500 kilometara. Zbog toga se sve više ulaže u razvoj štedljivijih motora, lakših konstrukcija i održivih goriva (SAF), koja bi u narednoj deceniji mogla da smanje emisije i do 80%.

Dakle, iako avion u prvih nekoliko minuta "spali" hiljade litara goriva, upravo u tom trenutku ogleda se sva složenost i preciznost savremene avio-tehnike — i potencijal za uštede koje oblikuju budućnost letenja.

(Aero.rs)