Zašto je kabinski prtljag kod niskobudžetnih avio-kompanija često skuplji od same avionske karte?
Oglašene niske cene kabinskog prtljaga kod niskotarifnih avio-kompanija često su više marketinška poruka nego realna ponuda, pokazuje opsežno istraživanje britanske potrošačke organizacije Which?. Analiza je obuhvatila skoro 1.500 konkretnih provera cena kod kompanija Izi Džet (easyJet), Rajaner (Ryanair) i Viz Er (Wizz Air), a rezultati ukazuju da se najniže reklamirane cene u praksi pojavljuju izuzetno retko ili uopšte nisu dostupne putnicima.
Preporučujemo
Austrija vraća obuku vojnih pilota kući: Stiže 12 novih M-346FA od Leonarda
Konačni izveštaj CINS-a: Niz grešaka u kokpitu doveo do udesa Embraera E190 u Beogradu
Which? je proveravao cene kabinskog prtljaga na po osam popularnih linija za svaku avio-kompaniju, ka turističkim destinacijama, i to u različitim periodima godine, uključujući vršne i vansezonske datume. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li putnici zaista mogu da ostvare cene koje avio-kompanije ističu u promotivnim materijalima i početnim fazama rezervacije.
Najniže cene skoro nedostupne
Iako Izi Džet oglašava cenu kabinskog prtljaga već od 5,99 funti, istraživanje nije pronašlo nijedan slučaj u kojem je ta cena bila dostupna. Od ukupno 520 analiziranih rezervacija kod ove avio-kompanije, najniža zabeležena cena iznosila je 23,49 funti, dok je prosečna bila oko 30 funti, što je približno pet puta više od najniže oglašene cene. Which? je zatražio od Izi Džet-a da dostavi primer leta na kojem je kabinski prtljag moguće doplatiti po reklamiranoj ceni od 5,99 funti, ali kompanija to nije učinila. Zbog toga je slučaj prosleđen britanskoj Upravi za standarde oglašavanja (Advertising Standards Authority - ASA), koja je potvrdila da je pokrenula istragu.
Sličan obrazac uočen je i kod Rajanera. Najniža oglašena cena od 12 funti pronađena je svega dva puta na 634 proverena leta, što predstavlja oko 0,3 odsto slučajeva. Prosečna cena kabinskog prtljaga kod ovog prevoznika iznosila je 20,50 funti.
Kod Viz Er-a, najniža cena od 10 evra pojavila se samo dva puta na 338 analiziranih letova, odnosno u 0,6 odsto slučajeva. Prosečna cena kabinskog prtljaga iznosila je 28,93 funte. Iako je Viz Er-a u cenovniku imao naveden maksimalni iznos od 163 evra po smeru za kabinski prtljag, istraživanje Which? nije zabeležilo nijedan slučaj u kojem je takva cena zaista bila ponuđena putnicima, a kompanija je u međuvremenu snizila gornju granicu tog raspona na 130 evra.
Kabinski prtljag kao skriveni trošak putovanja
Za veliki broj putnika, kabinski prtljag nije luksuz već osnovna potreba, posebno na kraćim putovanjima, vikend-letovima ili poslovnim putovanjima. Ipak, trošak tog prtljaga često nije vidljiv u početnoj ceni karte, što otežava realno poređenje ukupne cene putovanja između različitih avio-kompanija. Putnici stvarni trošak često saznaju tek u kasnijim fazama rezervacije, a u pojedinim slučajevima cena kabinskog prtljaga može biti viša od same avionske karte.
Which? ukazuje da ovakva praksa stvara netransparentno okruženje u kojem putnici ne mogu jasno da procene koliko će ih let zaista koštati dok ne prođu gotovo ceo proces kupovine.
Posledice u praksi: sve manje predatog prtljaga
Ovako postavljena politika cena ima i vrlo konkretne posledice u svakodnevnoj praksi avio-saobraćaja. Na letovima niskotarifnih avio-kompanija sve veći broj putnika putuje isključivo sa ručnim prtljagom, izbegavajući doplate za predati kofer koje često dostižu ili premašuju cenu same avionske karte. Iako avio-kompanije ne objavljuju javne podatke o popunjenosti prtljaznika po letu, dostupni finansijski izveštaji i operativni pokazatelji ukazuju na jasan i dugoročan trend.
Ryanair u svojim godišnjim izveštajima navodi da uslugu predatog prtljaga u proseku kupuje oko 30 do 35 odsto putnika, što znači da većina putnika leti bez kofera koji se predaje u prtljaznik. Slične procene pojavljuju se i u prezentacijama drugih niskotarifnih avio-kompanija, koje ukazuju na visok udeo putnika koji putuju isključivo sa ručnim prtljagom, naročito na kraćim i srednjim linijama.
Iskustva zemaljskih službi na evropskim aerodromima dodatno potvrđuju ovaj obrazac, uz znatno manji prosečan broj predatih kofera po putniku na niskotarifnim letovima u poređenju sa tradicionalnim avio-kompanijama.
Takav trend vidljiv je i na tržištima poput Beograda, gde se na linijama niskotarifnih prevoznika ka evropskim destinacijama beleži visok udeo putnika koji putuju isključivo sa ručnim prtljagom. To se odražava na kraće vreme obrade aviona na zemlji i manju opterećenost prtljaznika u odnosu na letove klasičnih avio-kompanija.
U praksi to znači da se značajan deo putničkog prtljaga premešta iz prtljaznika u kabinu, čime se dodatno povećava potražnja za kabinskim koferima i uslugama poput prioriteta pri ukrcavanju. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i nalaze istraživanja Which?, koji pokazuju da su oglašene najniže cene kabinskog prtljaga u praksi gotovo nedostupne, dok većina putnika plaća znatno više iznose.
Reakcije avio-kompanija
Sve tri avio-kompanije odbacile su nalaze istraživanja. Izi Džet tvrdi da su opcije i cene prtljaga transparentne i da putnicima omogućavaju da plate samo ono što im je potrebno. Viz er navodi da uzorak koji je koristio Which? nije reprezentativan za njihovu celokupnu mrežu i ocenjuje rezultate kao potencijalno obmanjujuće. Rajaner je reagovao znatno oštrije, navodeći da je istraživanje statistički beznačajno i da je njihova politika kabinskog prtljaga opciona i jasno predstavljena putnicima.
Evropski regulatorni kontekst
Tema naplate kabinskog prtljaga već je izazvala reakcije i na evropskom nivou. Španske vlasti su prošle godine izrekle visoke kazne prema više niskotarifnih avio-kompanija zbog prakse naplate prtljaga, dok je Odbor za saobraćaj Evropskog parlamenta tokom leta 2025. podržao predlog da svi putnici, bez obzira na poslovni model avio-kompanije, imaju pravo na besplatan standardni kabinski prtljag minimalnih dimenzija.
Ukoliko bi takva odluka bila ratifikovana, važila bi za sve letove unutar Evropske unije, kao i za letove ka i iz država članica. To bi značajno promenilo postojeći poslovni model niskotarifnih avio-kompanija, koje veliki deo prihoda ostvaruju upravo kroz dodatne usluge poput prtljaga.
Između niskih cena i transparentnosti
Iako bi deo putnika pozdravio besplatan kabinski prtljag, gotovo je izvesno da bi avio-kompanije u tom slučaju morale da povećaju osnovne cene karata kako bi nadoknadile izgubljene prihode. Time se ponovo otvara pitanje ravnoteže između privlačno niskih cena i jasne, unapred poznate ukupne cene putovanja, dileme koja se sve češće nalazi u središtu rasprava o budućnosti niskotarifnog avio-saobraćaja u Evropi.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Da ne poveruješ: Avion sleteo, pa se vratio sa putnicima na polazni aerodrom, evo zašto nisu mogli da izađu
easyJet zadržava samo dve linije iz Beograda i tokom zime sledeće godine
Ryanair povlači pet aviona iz Belgije zbog rasta taksi i ukida 20 linija!
Velika akvizicija: easyJet kupuje Adria Tehniku!
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
