Avion na letu JU367 se raspao na 10.000 metara, svi su poginuli osim jedne stjuardese: Šta je spasilo Vesnu?
U kabini putničkog aviona Makdonel Daglas DC-9 (McDonnell Douglas DC-9), na visini od 10.000 metara, sve je bilo skoro idilično. Putnici su pili kafu, listali novine, neki su dremali. Za kabinsko osoblje let je bio kakav se poželeti može: samo 23 putnika u avionu koji ima 115 mesta. Kapetan Ludvig Razdrih i prvi oficir Ratko Mihić pratili su instrumente – sve je bilo kako treba.
Nešto ranije su minimalno korigovali pravac kako bi ostali na zadatom vazdušnom putu. Let JU367 iz Stokholma i Kopenhagena ka Zagrebu i Beogradu tekao je sasvim rutinski. Još desetak minuta i prešli bi u vazdušni prostor Austrije. Bilo je 16:01.
Preporučujemo
Evropa odobrila najbrži putnički avion na svetu: Global 8000 dobio EASA sertifikat
Airbus A380: Pet stvari koje treba da znate o džinu na nebu koji prima više od 600 putnika
Onda se nebo pretvorilo u pakao.
Raspad aviona i ledeni vrtlog dekompresije
Avion se raspao u vremenu koje je procenjeno na tri do 20 sekundi od eksplozije u prednjem levom prtljažnom prostoru, utvrdiće kasnije komisija za istraživanje uzroka nesreće. Detonacija eksploziva, koji je bio sakriven u jedan kofer smešten unutar drugog, najverovatnije sa satnim mehanizmom, razorila je celu noseću konstrukciju, osim gornjeg dela kabine koji nije mogao da izdrži dalje opterećenje u letu.
Pod dejstvom sila koje su nastale, trup se bukvalno dezintegrisao: prvo se odvojio prednji deo sa pilotskom kabinom, a potom se i preostali deo aviona raspadao tokom pada ka zemlji.
Dvadeset i sedam ljudi umrlo je trenutno ili tokom pada. Prema nalazima istrage, najveći deo njih je usled tzv. rapidne dekompresije bio „isisan“ iz aviona u vrtlogu nagle promene pritiska i sa visine od 10 kilometara padao kroz ledeni vazduh ka zemlji.
Jedna dvadesetdvogodišnja devojka, stjuardesa Vesna Vulović, još uvek je bila živa.
Ono što se dogodilo tog 26. januara 1972. godine, medicina ne može u potpunosti da objasni, statistika kaže da je nemoguće, a Ginisova knjiga rekorda beleži kao najveći pad bez padobrana koji je neko preživeo.
Danas, na godišnjicu tragedije – i slobodno možemo reći čuda – iznad sela Srpska Kamenica, podsećamo na ključne momente leta JU367 koji je ušao u istoriju avijacije: od zamene identiteta koja je Vesnu Vulović poslala u avion, do kontroverznih teorija da avion zapravo nikada nije pao sa 10 kilometara visine.
Kobna zamena: Radovala se Kopenhagenu
Priča o jedinoj preživeloj, stjuardesi Vesni Vulović, počinje zapravo mnogo pre nego što su točkovi aviona odlepili od piste. U svetu avijacije, sudbina često zavisi od rasporeda smena, od jednog imena na papiru. Vesna tog dana nije ni trebalo da bude u uniformi, niti u tom avionu.
Kako se kasnije saznalo, došlo je do administrativne greške – zamenjena je sa drugom stjuardesom koja se isto zvala Vesna. Ta birokratska omaška, taj trenutak nepažnje u nekoj kancelariji, odredio je ko će živeti, a ko umreti. Vesna je, ne znajući šta je čeka, ušla u avion umesto koleginice, a kasnije je pričala da se radovala što će videti Kopenhagen i odsesti u hotelu Šeraton. U Dansku je posada stigla dan ranije, 25. januara.
Objašnjenje neobjašnjivog: Kako je preživela pad?
Dok su delovi aviona padali iznad sela Srpska Kamenica, jedan deo trupa – repni deo – ponašao se drugačije. U njemu je, zarobljena između kolica za posluživanje hrane i konstrukcije aviona, bila Vesna Vulović.
Stručnjaci za avijaciju i medicinu decenijama kasnije analizirali su ovaj fenomen. Kako je moguće preživeti pad sa 10 kilometara? Teorija kaže da je Vesnina pozicija bila ključna. Nije izletela iz aviona. Po svemu sudeći, ostala je fiksirana u repu koji nije padao kao kamen, već je verovatno padao spiralno – poput lista, usporavajući pad aerodinamičkim otporom zahvaljujući "T konstrukciji" horizontalnih stabilizatora karakterističnoj za DC-9.
Rep aviona pao je na strmu padinu guste šume, prekrivenu debelim slojem snega. Drveće je ublažilo prvi strahoviti udar, lomeći se pod težinom metala, dok je sneg delovao kao jastuk. Umesto direktnog sudara sa zemljom, ostaci trupa su klizali niz padinu, postepeno gubeći energiju.
Jauk u sablasnoj tišini
Tišina koja je zavladala šumom nakon pada bila je jeziva. Meštani Srpske Kamenice bili su u šoku, gledajući delove aviona i tela razbacane po snegu. Među prvima koji su stigli na mesto nesreće bio je Bruno Honke, lokalni šumar.
Honke nije bio običan posmatrač. Njegovo iskustvo iz Drugog svetskog rata, gde je služio kao bolničar, pokazalo se presudnim. Dok je hodao kroz krhotine, u sumraku je čuo tihi jauk. Nije to bio zvuk koji se očekuje na mestu takve katastrofe. Prateći zvuk, pronašao je devojku u svetloplavoj, krvavoj uniformi, delimično zatrpanu delovima aviona i snegom.
Vesna je davala slabe znake života. Honke je odmah prepoznao težinu situacije. Znao je da, ukoliko je pomeri na pogrešan način, može preseći kičmenu moždinu i ubiti je ili paralizovati na mestu. Održavao ju je u životu, pazeći na vitalne funkcije dok spasioci nisu stigli sa opremom. Da nije bilo Bruna Honkea i njegove prisebnosti u tom ključnom minutu, „čudo Vesne Vulović“ se vrlo moguće nikada ne bi dogodilo.
Borba za život i izbrisano sećanje
Vesna je hitno prebačena u bolnicu u Pragu. Dijagnoza je bila zastrašujuća: fraktura lobanje, nagnječenje mozga, polomljene obe noge i tri slomljena pršljena. Bila je u komi, na granici života i smrti. Lekari su bili skeptični, ali Vesnin organizam, mlad i snažan, odbijao je da se preda.
Kada se probudila iz kome posle 27 dana, prvo što je zatražila bila je cigareta – detalj koji se i danas prepričava kao dokaz njenog nesalomivog duha. Međutim, njen um je izbrisao traumu. Vesna se nije sećala eksplozije. Nije se sećala pada, hladnoće, niti bolova u šumi. Njena poslednja sećanja bila su vezana za ukrcavanje putnika i pripremu za let. Kada su joj rekli šta se desilo, onesvestila se.
Ta amnezija bila je, na neki način, blagoslov. Omogućila joj je da kasnije u životu nema strah od letenja, jer u svojoj glavi ona pad nikada nije ni doživela.
Ko je kriv: Hrvatska emigracija i teorije o obaranju
Isti dan kada je DC-9 pao, druga bomba eksplodirala je u vozu iz Beča ka Zagrebu. Šest osoba je povređeno. Dan kasnije, nepoznati muškarac nazvao je redakciju švedskog lista Kvällsposten i preuzeo odgovornost u ime hrvatskih nacionalista. Niko nikada nije uhapšen.
Godinama kasnije pojavile su se alternativne teorije. Češki magazin posvećen vazduhoplovstvu L+K objavio je 1997. godine tvrdnju da je avion greškom pogođen raketom čehoslovačke protivvazdušne odbrane.
Nemački istraživački novinari Peter Hornung Andersen i Pavel Teiner su 2009. godine tvrdili, pozivajući se na novopribavljenu dokumentaciju, da je MiG lovac greškom oborio DC-9, misleći da je neprijateljska letelica, i to na mnogo manjoj visini.
Pesma Vesna stjuardesa i tihi odlazak
Tada mladi pevač, student elektrotehnike, snimio je pesmu Vesna stjuardesa, koju je napisao Obren Pjevović pod utiskom nedavne tragedije. Otpevao ju je Vesni koja je tada bila još nepokretna, pisao je svojevremeno Telegraf.
"Miroslave, ti prekrasno pevaš. Nadam se da ću jednog dana, kada ustanem, doći na tvoj koncert", odgovorila mu je, dirnuta pesmom. Pevač je bio Miroslav Ilić.
"Jarko sunce, mesec, zvezde i plava nebesa,
Pozdravlja vas i pita vas Vesna stjuardesa.
Moli sunce, pita mesec, svaku zvezdu sjajnu,
Da l' naručje ima nebo, nek' otkrije tajnu.
Ko li ruke pruži svoje i naručje dade,
Da ublaži bol – na zemlju živa Vesna pade."
Trebale su joj dve godine da ponovo prohoda. Paralizovana od kukova naniže, prolazila je kroz težak rehabilitacioni proces. Želela je da se vrati letenju, ali je dobila administrativni posao. Beograđani su je kasnije viđali u čuvenoj poslovnici Jugoslovenskog aerotransporta (JAT, JU) – koja je danas poslovnica Air Serbia (JU) – u tadašnjem Bulevaru revolucije, nedaleko od Crkve Svetog Marka.
Josip Broz Tito joj je lično uručio orden Narodnog heroja. Televizije širom sveta želele su intervju. Dala ih je na desetine. Gostovala je od Beograda do Londona. Ginisova knjiga rekorda službeno ju je priznala kao osobu koja je preživela najveći pad bez padobrana. Priznanje joj je uručio Pol Makarti, nekadašnji član Bitlsa čiji je bila veliki fan.
Međutim, kada su novinari prestali da je zovu, kada su kamere utihnule, Vesna je ostala sama sa svojom traumom. Dobila je otkaz u JAT-u.
U stanu u Bulevaru despota Stefana, okružena mačkama, Vesna Vulović se sve više povlačila. Odbijala je intervjue, navodno čak i poziv Opere Vinfri. Govorila je da živi sa krivicom što je jedina preživela. Religija joj je bila utočište. Komšije su pozvale policiju kada se danima nije javljala na telefon. Pronašli su je bez znakova života 24. decembra 2016. godine.
Ginisov rekord koji je postavila – sasvim nevoljno – niko nije oborio. Ali Vesna je više od rekorda. Ona je jedna od onih osoba koje su pokazale i sebi i svetu da reč nemoguće ponekad jednostavno nije istinita.
Više o samoj nesreći možete pronaći u ranije objavljenim tekstovima portala Aero.rs, posvećenim letu JU367 i Vesni Vulović
(Aero.rs)
Povezane vesti
Pao rekord JAT-a iz 1987. godine: Er Srbija oborila istorijski rezultat po broju prevezenih putnika
Er Srbija već sredinom decembra premašila prošlogodišnji rezultat od 4,4 miliona putnika
Kada je JAT bio veći od Turkiš erlajnsa: Zlatno doba jugoslovenskog avioprevoznika
Tužan kraj prvog evropskog Boeinga 737-300: YU-AND, pionir evropskog neba završio u starom gvožđu
Video: Getjet Airlines Airbus A320
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
