Let Mančester junajteda iz Beograda koji je promenio bezbednost letenja
Posle hladne februarske večeri u Beogradu i evropske utakmice koja ih je odvela u polufinale Kupa šampiona, fudbaleri Mančester junajteda ukrcali su se tog 6. februara 1958. godine u čarter avion koji je trebalo da ih vrati kući. Umor se mešao sa zadovoljstvom nakon pobede nad Crvenom Zvezdom, a putovanje je delovalo kao još jedna rutinska etapa evropskih gostovanja.
Let je obavljala kompanija British European Airways, tada sinonim za pouzdan regionalni avio-saobraćaj širom Evrope. Avion koji je čekao na pisti bio je ponos britanske industrije, moderan za svoje vreme i namenjen evropskim linijama srednje dužine.
Preporučujemo
Uzbekistan uvodi C-390 Millennium i postaje prvi operator u Centralnoj Aziji
Erbas sa 165 putnika promašio pistu: Zeleteo se na rulnoj stazi do 200 km/h, u poslednjem trenutku zaustavljen
Avion kojim je tim poleteo iz Beograda
Bio je to Airspeed AS.57 Ambassador 2, dvomotorni klipni putnički avion proizveden 1952. godine. Konkretan primerak nosio je registraciju G-ALZU i ime Lord Burghley, sa dva snažna motora Bristol Centaurus 661 koji su godinama pouzdano služili na evropskim letovima.
U avionu se nalazilo 44 putnika i članova posade, među njima igrači Mančester junajteda, novinari i klupsko osoblje.
Mirno nebo nad Jugoslavijom
Avion je poleteo iz Beograda bez ikakvih poteškoća. Let je od početka tekao rutinski, uobičajeno, uz ujednačen rad motora i stabilne parametre u kokpitu. Nije bilo turbulencija niti potrebe za intervencijama posade.
Ništa nije nagoveštavalo da će se nekoliko sati kasnije pisati istorija.
Sneg koji je promenio sudbinu leta
Kako se avion približavao Minhenu, oblaci su postajali gušći, a ispod njih se ukazala pista prekrivena svežim snegom. Sletanje na aerodrom Minhen-Rim (Munich-Riem Airport) proteklo je glatko, uz planirano kratko zadržavanje radi dopune goriva.
Sneg je nastavio da pada. Minuti su prolazili dok je avion punjen gorivom, a pahulje se lepile za metalna krila, pretvarajući se u tanak, gotovo nevidljiv sloj leda. Na pisti se voda mešala sa snegom i stvarala gustu bljuzgavicu.
U tom trenutku niko nije slutio da će upravo ti detalji odlučiti ishod leta.
Dva prekinuta zaleta
Prvi pokušaj poletanja završen je brzo. Motori su pri naglom povećanju snage pokazali nestabilnost, a posada je bez oklevanja prekinula zalet. Nekoliko minuta kasnije usledio je drugi pokušaj, ali se ista pojava ponovila. U kokpitu nije bilo panike. Motori nisu bili pokvareni, već osetljivi na naglo povećavanje snage, što je bila poznata osobina pojedinih klipnih motora tog perioda.
Zaključak je bio jednostavan: snagu dodavati postepeno.
U međuvremenu, sneg nije prestajao.
Trenutak bez povratka
Treći zalet započeo je oko 16 časova. Avion je krenuo niz pistu, najpre tiho, pa sve brže. Točkovi su prolazili kroz mokru površinu, razbacujući vodu i sneg iza sebe.
U kabini se osećalo ubrzanje.
Brzina je rasla ka granici poletanja.
Pri približno 117 čvorova dostignuta je tačka posle koje više nije bilo bezbedno prekinuti poletanje.
A onda se ubrzanje gotovo neprimetno usporilo.
Avion je ušao u zonu gde je bljuzgavica bila najdublja. Kao da je pista iznenada postala teža, lepljivija. Umesto da nastavi da dobija brzinu, Ambassador je počeo da je gubi.
105 čvorova.
Premalo za poletanje. Prekasno za zaustavljanje.
Trenutak kada više nije bilo povratka
Posle izletanja sa piste avion je nastavio da se kreće pravo po inerciji, bez naglog trzaja, kao da još uvek pokušava da se vine u vazduh. Probio je zaštitnu ogradu, prešao put i udario u stambeni objekat, razbijajući konstrukciju pod sobom. Nastavio je da klizi kroz dvorište i pomoćne zgrade, lomeći drveće i zidove.
Nekoliko desetina metara dalje udario je u drvenu garažu u kojoj se nalazio kamion sa gorivom. Plamen je buknuo gotovo istog trenutka.
U nesreći je život izgubilo 23. ljudi, dok je 21. osoba preživela.
Zašto avion nije uspeo da poleti
Kasnija istraga je pokazala da avion nije imao tehnički kvar. Motori su bili ispravni, a posada je postupala u skladu sa tadašnjim pravilima.
Presudila je kombinacija uslova koju tadašnja avijacija još nije umela precizno da proračuna.
Tanak sloj leda na krilima smanjio je uzgon i povećao aerodinamički otpor. Bljuzgavica na pisti drastično je smanjila ubrzanje tokom zaleta. Nekoliko čvorova brzine, gotovo neprimetnih na instrumentima, predstavljalo je granicu između bezbednog poletanja i katastrofe.
Lekcija koja je promenila svet letenja
Minhenska nesreća postala je prelomni trenutak za civilno vazduhoplovstvo. Nakon nje uvedeni su proračuni performansi za kontaminirane piste, obavezne procedure odleđivanja aviona i stroga ograničenja za zimske operacije.
Po prvi put sneg, led i bljuzgavica tretirani su kao ozbiljni faktori rizika, a ne kao sporedni meteorološki uslovi.
Let koji je započeo mirno, a odjeknuo decenijama
Putovanje koje je krenulo rutinski iz Beograda završilo se kao jedna od najvažnijih lekcija u istoriji bezbednosti letenja.
Nije presudio jedan kvar niti jedna greška, već spoj zime, fizike i tadašnjeg nepoznavanja njihovog punog uticaja na avion.
Svaki savremeni zimski proračun poletanja, svaka procedura odleđivanja i svaka odluka pilota na snežnoj pisti nose u sebi i iskustvo tog februarskog dana 1958. godine.
Let Mančester junajteda iz Beograda tako je postao mnogo više od tragedije. Postao je temelj savremenog razumevanja bezbednosti poletanja u zimskim uslovima.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Boing 787 Er Indije poleteo sa tehničkim problemom, britanski regulator pokreće istragu
Er Srbija uvodi tarifu samo sa ručnim prtljagom na letovima ka Crnoj Gori
Air Baltic pomera početak letova za Beograd sa maja za kraj marta
Od danas na letovima jedne od najvećih evropskih avio-grupa više ne možete koristiti power bank uređaje
Video: Getjet Airlines Airbus A320
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
