Zašto su karte između Evrope i Azije naglo poskupele: Kriza u Zalivu poremetila interkontinentalne letove

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku krajem februara izazvala je ozbiljan poremećaj u globalnom avio-saobraćaju. Zatvaranje vazdušnog prostora iznad Irana, Iraka i više država Persijskog zaliva presekao je neke od najprometnijih vazdušnih koridora između Evrope i Azije. Posledice su brzo postale vidljive i za putnike: na mnogim rutama mesta su rasprodata danima unapred, dok su cene karata naglo porasle.

Preporučujemo

Razlog nije samo povećana potražnja već pre svega nagli pad kapaciteta nakon što su najveći tranzitni hubovi na Bliskom istoku privremeno ostali bez redovnih operacija.

Foto: Wikimedia/BriYYZ

Hiljade otkazanih letova

Od početka krize 28. februara više država regiona zatvorilo je svoj vazdušni prostor za civilni saobraćaj. Iran, Irak, Izrael, Kuvajt, Katar, Bahrein i Sirija uvele su potpune ili delimične restrikcije, čime su presečeni ključni vazdušni koridori između Evrope i Azije.

Prema podacima industrije, u regionu je otkazano više od 6.000 letova. Sam aerodrom Dubai (DXB), najprometniji međunarodni aerodrom na svetu, čini više od 3.000 tih otkazivanja. U normalnim okolnostima ovaj aerodrom ima više od 1.000 poletanja i sletanja dnevno i predstavlja jedno od najvažnijih globalnih tranzitnih čvorišta.

Brojne avio-kompanije iz Evrope i Azije privremeno su obustavile letove ka regionu ili izbegavaju vazdušni prostor iznad Irana i Iraka, dok su pojedini aerodromi u Zalivu više dana radili sa minimalnim operacijama.

Foto: Shutterstock

Pad kapaciteta između Evrope i Azije

Dubai (DXB), Doha (DOH) i Abu Dabi (AUH) predstavljaju ključna čvorišta globalnog sistema presedanja između Evrope, Azije i Australije. Kroz ova tri aerodroma svakodnevno prolazi desetine hiljada tranzitnih putnika.

Avio-kompanije Emirates, Qatar Airways i Etihad imaju dominantan tržišni udeo na mnogim interkontinentalnim rutama. Kada su njihove operacije poremećene, sa tržišta nestaje veliki broj sedišta.

To se brzo odrazilo na dostupnost karata. Na pojedinim linijama između Azije i Londona ekonomska klasa rasprodata je danima unapred, dok se cene za let u jednom smeru penju i na više od 2.500 dolara.

Na liniji Hong Kong – London kompanije Cathay Pacific, na primer, jedno vreme nije bilo slobodnih mesta u ekonomskoj klasi sve do sredine marta, dok su karte u jednom smeru dostizale cenu od oko 2.700 dolara. U uobičajenim okolnostima ta karta često košta nekoliko stotina dolara.

Slična situacija zabeležena je i na liniji Sidnej – London. Avio-kompanija Qantas nije imala raspoloživa mesta u ekonomskoj klasi na svojim uobičajenim rutama preko Perta i Singapura sve do sredine marta, dok su preostale opcije uključivale znatno skuplje rute sa presedanjima u Los Anđelesu ili Johanesburgu.

Foto: Shutterstock

Duže rute i veći troškovi

Zbog zatvorenog vazdušnog prostora mnogi letovi između Evrope i Azije sada moraju da koriste alternativne koridore.

Jedna od opcija je severna ruta preko Kavkaza i centralne Azije, dok druga vodi južno preko Egipta, Saudijske Arabije i Omana. Takva preusmeravanja produžavaju trajanje letova za oko 60 minuta.

Za dugolinijske operacije to znači veću potrošnju goriva i veće operativne troškove. Industrijski analitičari procenjuju da troškovi po interkontinentalnom letu u ovakvim uslovima mogu porasti između tri i osam odsto.

Pojedine avio-kompanije u takvim situacijama moraju čak i da smanje količinu kargo tereta kako bi poneli dodatno gorivo potrebno za duže rute.

Rast cene goriva dodatno podiže troškove

Kriza na Bliskom istoku utiče i na tržište energije. Avionsko gorivo, čija cena prati kretanje cene sirove nafte, beleži rast nakon eskalacije sukoba u regionu.

Za avio-kompanije gorivo predstavlja najveću pojedinačnu stavku troškova i često čini između 25 i 35 odsto operativnih rashoda. Kombinacija dužih ruta i skupljeg goriva dodatno povećava troškove interkontinentalnih letova.

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko kriza potraje, avio-kompanije deo tih troškova mogle preneti na putnike kroz trajno više cene karata.

Foto: Shutetrstock

Ko trenutno profitira od poremećaja

Dok su zalivske avio-kompanije pogođene otkazivanjima i poremećajima u operacijama, pojedini prevoznici izvan regiona beleže rast potražnje.

Među avio-kompanijama koje trenutno imaju koristi od preusmeravanja putnika izdvajaju se Singapore Airlines, Cathay Pacific i Thai Airways, koje imaju razvijene mreže dugolinijskih letova između Azije i Evrope. Njihovi letovi ka evropskim destinacijama u mnogim slučajevima su potpuno popunjeni.

Istovremeno, Turkish Airlines dobija dodatne putnike zahvaljujući svom hubu u Istanbulu (IST), koji predstavlja jednu od najvažnijih alternativnih tranzitnih tačaka između Evrope i Azije.

Foto: Shutterstock/nitinut380

Alternativni hubovi ponovo dobijaju na značaju

Zbog izbegavanja presedanja na Bliskom istoku putnici sve češće koriste druge tranzitne aerodrome.

Singapur (SIN), Hong Kong (HKG) i Istanbul (IST) ponovo preuzimaju deo saobraćaja između Evrope i Azije, dok se Bangkok (BKK) takođe pojavljuje kao važna alternativa za putovanja između Evrope i jugoistočne Azije.

Turističke agencije beleže i snažan rast potražnje za alternativnim rutama. Jedna od najvećih turističkih kompanija u Australiji prijavila je porast od 75 odsto u broju poziva putnika koji traže pomoć u pronalaženju novih letova.

Foto: Shutterstock

Ograničen izbor i više cene

Za putnike to trenutno znači ograničen izbor i znatno više cene karata na jednoj od najprometnijih interkontinentalnih ruta na svetu.

Ako kriza na Bliskom istoku potraje, poremećaj bi mogao imati dugotrajnije posledice na globalnu mrežu letova. Alternativni hubovi mogli bi privremeno preuzeti deo tržišta koje tradicionalno kontrolišu zalivske avio-kompanije, dok bi cene karata između Evrope i Azije mogle ostati povišene sve dok se operacije u regionu ne normalizuju.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Aero.rs)