Od Aeroputa do Er Srbije: Danas se navršava 99 godina od osnivanja prve nacionalne avio-kompanije
Na današnji dan pre 99 godina, 17. juna 1927. godine, u Beogradu je osnovan Aeroput, prvo jugoslovensko akcionarsko društvo za civilni vazdušni saobraćaj i jedna od prvih avio-kompanija u svetu. U trenutku osnivanja bio je deseta avio-kompanija u Evropi i 21. u svetu, čime se tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca svrstala među pionire civilnog vazduhoplovstva.
Preporučujemo
Air Serbia preuzima peti Airbus A320
Posle serije tvrdih sletanja: Ruska avio-kompanija ograničila sletanja kopilotima
Danas, gotovo čitav vek kasnije, teško je zamisliti da je kompanija koja će postati simbol početaka domaćeg civilnog vazduhoplovstva zamalo ostala samo neostvarena ideja.
Spas iz vazduha
Ideja o stvaranju domaće avio-kompanije pojavila se sredinom dvadesetih godina prošlog veka, u vreme kada je vazdušni saobraćaj tek počinjao da menja način na koji ljudi putuju. Na inicijativu Aerokluba početkom 1926. godine pokrenuta je akcija osnivanja Društva za vazdušni saobraćaj, ali je prikupljanje kapitala išlo znatno sporije od očekivanog.
Početkom 1927. godine izgledalo je da će projekat propasti pre nego što je i zaživeo. Tada su odgovornost na sebe preuzeli Tadija Sondermajer i Leonid Bajdak.
Sondermajer, jedan od osnivača Aeroputa, ratni veteran i jedan od najpoznatijih domaćih pilota tog vremena, predložio je potez koji bi i danas privukao ogromnu pažnju javnosti. Zajedno sa Bajdakom krenuo je na promotivni let od Pariza do Bombaja i nazad, želeći da pokaže da domaći piloti mogu da stanu rame uz rame sa najboljima u Evropi.
Posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, dvojica pilota vratila su se u Beograd 8. maja 1927. godine. Njihov povratak prerastao je u nacionalni događaj. Na aerodromu kod Bežanijske kose sačekalo ih je više od 30.000 ljudi, što je za tadašnji Beograd predstavljalo veoma impresivan skup.
Novine su danima izveštavale o podvigu dvojice vazduhoplovaca, a interesovanje za akcije Aeroputa naglo je poraslo. Kompanija je ubrzo prikupila neophodan kapital, čime su stvoreni uslovi za njeno osnivanje.
Nepunih šest nedelja kasnije, 17. juna 1927. godine, u Beogradu je i zvanično registrovano Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput. Kompanija je osnovana sa kapitalom od šest miliona tadašnjih dinara, koje je obezbedilo 412 akcionara. Među njima su bile banke, privredna društva i pojedinci koji su verovali da budućnost pripada vazdušnom saobraćaju.
Prvi avioni i prve linije
Prvi avioni Aeroputa stigli su početkom 1928. godine. Reč je bila o četiri francuska dvokrilca Potez 29/2, avionima sa pet putničkih mesta koji su u to vreme predstavljali savremene letelice za civilni saobraćaj. Dodatna prednost bila je činjenica da su srodni avioni po licenci već proizvodeni u fabrici Ikarus u Zemunu, što je olakšavalo njihovo održavanje.
Prvi promotivni let obavljen je 15. februara 1928. godine na relaciji Beograd-Zagreb. Avion nazvan „Beograd“ poleteo je sa aerodroma kod Zemuna sa Tadijom Sondermajerom i Vladimirom Striževskim za komandama, dok su među putnicima bili novinari i fotoreporteri beogradskih redakcija.
Avion je iz Beograda poleteo u 9 časova, a u Zagreb sleteo u 11.25. U vremenu kada su putovanja železnicom trajala višestruko duže, let od svega dva časa i 25 minuta predstavljao je tehnološki iskorak kakav je tada malo ko mogao da zamisli.
Putovanje avionom bilo je luksuz dostupan malom broju ljudi, ali je interesovanje već tokom prve godine premašilo očekivanja. Letovi između Beograda i Zagreba beležili su popunjenost veću od 80 odsto.
Među pionirima evropskog vazduhoplovstva
Ono što je počelo kao ambiciozan projekat domaćih vazduhoplovaca ubrzo je preraslo u jednu od najrazvijenijih avio-kompanija ovog dela Evrope.
Tokom narednih godina Aeroput je neprestano širio svoju mrežu. Pored domaćih linija koje su povezivale Beograd sa Zagrebom, Ljubljanom, Sarajevom, Skopljem i Dubrovnikom, otvorene su i međunarodne rute prema Beču, Solunu, Pragu, Sofiji i Tirani.
Kompanija je 1929. godine postala član Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), dok je flota postepeno proširivana novim tipovima aviona. Pored prvih Poteza 29/2, Aeroput je tokom tridesetih godina nabavio Farmane F.306, de Hevilandove letelice, Spartane Cruiser, kao i američke Lokid Elektre, koje su pred početak Drugog svetskog rata predstavljale najmodernije avione u sastavu kompanije.
Tridesetih godina prošlog veka putnici su avionima Aeroputa mogli da stignu do Beča, Praga, Soluna ili Sofije u vremenu kada su takva putovanja vozom trajala čitav dan, a ponekad i duže. Za tadašnju Jugoslaviju to je predstavljalo tehnološki i saobraćajni iskorak kakav je danas teško zamisliti.
Pred početak Drugog svetskog rata Aeroput je raspolagao flotom od 14 aviona i razvijenom mrežom domaćih i međunarodnih linija koja je povezivala gradove Kraljevine Jugoslavije sa važnim evropskim centrima. Za zemlju koja je samo deceniju ranije pravila prve korake u civilnom vazduhoplovstvu, to je predstavljalo izuzetan uspeh.
Od Aeroputa do Er Srbije
Dalji razvoj prekinuo je Drugi svetski rat. Uoči Aprilskog rata 1941. godine avioni i posade Aeroputa mobilisani su za potrebe vojske, dok je tokom nemačkog bombardovanja i ratnih dejstava uništen veliki deo flote, tehničke opreme i infrastrukture kompanije.
Iako je Aeroput formalno obnovio rad nakon rata i 1945. godine izabrao novo rukovodstvo, nova vlast je 1. aprila 1947. godine osnovala Jugoslovenski aerotransport (JAT), koji je preuzeo ulogu nacionalnog avio-prevoznika. Aeroput je konačno likvidiran 24. decembra 1948. godine, nakon donošenja propisa kojima su ukinuta privatna akcionarska društva.
Posleratni razvoj nacionalnog vazdušnog saobraćaja nastavljen je kroz JAT, koji je tokom narednih decenija izrastao u jednog od najpoznatijih avio-prevoznika jugoistočne Evrope. Kompanija je 2003. godine promenila ime u Jat Airways, da bi deset godina kasnije 2013. godine, nakon strateškog partnerstva sa Etihad ervejzom, bila transformisana u Er Srbiju.
Kada je Aeroput osnovan 17. juna 1927. godine, njegovi osnivači nisu mogli da znaju kako će izgledati vazdušni saobraćaj gotovo vek kasnije. Ono što su, međutim, znali jeste da budućnost pripada avionima. Upravo zahvaljujući toj viziji, datum osnivanja Aeroputa i danas se smatra početkom organizovanog nacionalnog avio-saobraćaja na ovim prostorima i jednim od najvažnijih datuma u istoriji domaćeg vazduhoplovstva.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Air Serbia preuzima peti Airbus A320
Decenija linije za Njujork: Više od 750.000 putnika na letovima Er Srbije
Usred spora sa regulatorom, Wizz Air povećao broj letova na tri linije iz Beograda
SAD ublažile sankcije venecuelanskoj avio-kompaniji Conviasa posle više od šest godina
Video: Otvaranje linije Air Serbia Beograd-Brač
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
