Može li Ukrajina dronovima da zatvori rusko nebo za civilne avione? Putin preti odgovorom
Ukrajinski napadi dronovima više ne pogađaju samo vojne i infrastrukturne ciljeve duboko unutar Rusije, već sve češće remete i rad velikih aerodroma. Kijev na taj način pokušava da pojača pritisak i na strane avio-kompanije i osiguravače, upozoravajući da ruski vazdušni prostor postaje sve rizičniji. Predsednik Rusije Vladimir Putin odgovorio je da bi eventualni napadi na civilne avione izazvali rusku reakciju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je 1. septembra avio-kompanije, osiguravajuća društva i druge subjekte koji koriste ruski vazdušni prostor i najveće aerodrome u toj zemlji da bi trebalo da preispitaju svoje operacije.
Preporučujemo
Hrvatska modernizuje svoje Rafale: Objavljeno koje nove sposobnosti dobijaju
Argentina definitivno odustala od Super Étendarda: Pet aviona kupljenih od Francuske nikada nije poletelo
„Ruski vazdušni prostor postaje potpuno nebezbedan“, rekao je Zelenski, istovremeno naglašavajući da Ukrajina ne preti civilnim avionima.
Suština poruke iz Kijeva nije najava napada na civilno vazduhoplovstvo. Ukrajina najavljuje nastavak operacija dronovima duboko unutar ruske teritorije, uključujući područja Moskve i Sankt Peterburga, što može da dovede do češćeg aktiviranja protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja, ali i privremenih ograničenja rada aerodroma.
Dan kasnije Ukrajina je otišla korak dalje i zatražila od Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (International Civil Aviation Organization, ICAO) podršku za zabranu letova kroz ruski vazdušni prostor. Kijev je saopštio da je međunarodne organizacije i partnere obavestio o rizicima za civilni avio-saobraćaj.
Putin je ukrajinske poruke ocenio kao mogući oblik „državnog terorizma“.
Govoreći u Biškeku, rekao je da prethodno nije neposredno čuo izjavu Zelenskog, ali je upozorio da će Rusija odgovoriti ukoliko civilni avioni budu napadnuti.
Ruske vazduhoplovne vlasti odbacuju tvrdnje da rusko nebo postaje nebezbedno. Ministar saobraćaja Andrej Nikitin izjavio je da će država nastojati da spreči ozbiljnije poremećaje u civilnom saobraćaju, dok Rosavijacija tvrdi da se operacije mogu bezbedno odvijati.
Stvarni rizik za civilne avione, međutim, ne svodi se samo na mogućnost susreta sa ukrajinskim dronom.
Mnogo ozbiljniji scenario nastaje kada se putnički avion nađe u prostoru u kojem istovremeno deluju vojni dronovi, sistemi protivvazdušne odbrane i sredstva elektronskog ratovanja. Tada raste rizik od pogrešne identifikacije cilja, dejstva PVO u blizini civilnih ruta i ometanja satelitske navigacije.
Konsultantska kompanija Osprey Flight Solutions, specijalizovana za procenu rizika u vazdušnom prostoru, upozorava upravo na mogućnost pogrešne identifikacije civilnih aviona tokom ruskog odgovora na ukrajinske napade dronovima.
Avion Embraer E190 kompanije Azerbaijan Airlines na letu iz Bakua za Grozni srušio se u decembru 2024. kod Aktaua u Kazahstanu nakon što je pogođen dejstvom ruske protivvazdušne odbrane tokom odbijanja ukrajinskog napada dronovima. Poginulo je 38 ljudi, a Rusija je kasnije priznala odgovornost za incident,o čemu je pisao i Aero.rs.
Još ozbiljniji presedan predstavlja let MH17 Malaysia Airlinesa, čiji je Boeing 777 oboren iznad istočne Ukrajine 2014. godine. Poginulo je svih 298 putnika i članova posade.
Za avio-kompanije zato nije presudno samo pitanje da li je civilni avion namerna meta. Dovoljno je da procenjeni rizik poraste iznad nivoa koji su prevoznik, regulator ili osiguravajuće društvo spremni da prihvate.
Avio-kompanije iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država prestale su da koriste ruski vazdušni prostor još 2022. godine, dok u Rusiju i dalje lete brojni prevoznici iz Kine, Turske, zemalja Zaliva i Centralne Azije. Među njima je i srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija.
Zelenski je zato svoje upozorenje izričito uputio i osiguravačima. Ako procene da je rizik letenja ka Rusiji ili kroz njen vazdušni prostor značajno povećan, mogu da podignu premije, ograniče pokriće ili uvedu dodatne uslove. Avio-kompanija tada može da zaključi da određena ruta više nije komercijalno ili operativno opravdana čak i ako formalna zabrana ne postoji.
Koliko brzo procene mogu da se menjaju pokazuje slučaj Air Tanzanije. Kompanija je 4. septembra najavila privremenu obustavu letova između Dar es Salama i Moskve, pozivajući se na procenu operativnog rizika, da bi svega nekoliko sati kasnije saopštila da će liniju obnoviti 7. septembra.
Ukrajina sama ne može da zatvori ruski vazdušni prostor za međunarodni saobraćaj, niti ICAO ima jednostavan mehanizam kojim bi jednom odlukom isključio Rusiju iz međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Ali pojedinačne odluke regulatora, osiguravača i prevoznika mogu da imaju sličan efekat na određenim rutama.
Najvidljiviji efekat ukrajinskih dronova već se vidi na samim aerodromima.
Prema podacima Osprey Flight Solutionsa, ruski aerodromi su samo tokom avgusta privremeno zatvarani 993 puta, u proseku 32 puta dnevno. Tokom tri letnja meseca zabeležena su 2.182 takva slučaja, više nego tokom cele 2025. godine, kada ih je bilo 1.923.
Kada se bespilotne letelice približe velikim urbanim centrima, ruske vlasti mogu privremeno da obustave poletanja i sletanja dok traje delovanje PVO. Posledice ne prestaju trenutkom ponovnog otvaranja aerodroma. Avioni ostaju na zemlji ili se preusmeravaju, rotacije kasne, posade mogu da dostignu ograničenja dozvoljenog radnog vremena, a putnici propuštaju naredne letove.
Na velikim čvorištima čak i nekoliko sati ograničenja može da izazove poremećaje koji se osećaju znatno duže.
Potpuno zatvaranje ruskog vazdušnog prostora ipak ostaje malo verovatno. Rusija raspolaže ogromnim vazdušnim prostorom, velikim brojem aerodroma i velikim domaćim tržištem, pa napadi dronovima teško mogu da zaustave civilni saobraćaj na nivou cele zemlje.
Ali to možda nije ni potrebno.
Ako ukrajinski dronovi nastave da proizvode stotine privremenih zatvaranja aerodroma, teraju PVO na dejstvo u blizini civilnih ruta i povećavaju rizik koji računaju osiguravači, odluku o povlačenju sa pojedinih ruta mogu na kraju da donesu same avio-kompanije.
Rusko nebo tada neće biti formalno zatvoreno, ali bi za deo međunarodnog civilnog saobraćaja moglo da postane praktično nedostupno.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Zelenski upozorio avio-kompanije: "Rusko nebo više nije bezbedno"
Prvi serijski MS-21-310 uskoro započinje letna ispitivanja
Pronađena olupina aviona u kojem su poginule 52 osobe: Misterija konačno rešena posle 74 godine
EASA produžila upozorenje: Letovi preko Irana, Iraka i Libana i dalje se ne preporučuju do kraja avgusta
Video: Desant na Drvar 2026 okupio 50 pilota paraglajdera iz deset država
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
