Kako su bogati napuštali Zaliv u prvim danima rata: Čarter letovi do 200.000 dolara
Zajednički vazdušni napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, pokrenuti 28. februara, brzo su prerastli u regionalni sukob koji je ozbiljno poremetio globalni avio-saobraćaj. Iran je odgovorio raketnim i dron napadima širom Bliskog istoka, dok su brojne države zatvorile vazdušni prostor ili ga drastično ograničile. Posledica je bio jedan od najvećih poremećaja u međunarodnom avio-saobraćaju poslednjih godina.
U prvim danima sukoba posebno su pogođeni najveći aerodromski habovi Persijskog zaliva – Dubai (DXB), Abu Dabi (AUH) i Doha (DOH) – kroz koje u normalnim okolnostima svakodnevno prolaze stotine hiljada putnika na interkontinentalnim presedanjima između Evrope, Azije, Afrike i Australije. Samo u prvoj nedelji krize otkazano je više od 23.000 letova, a većina aerodroma u regionu imala je drastično smanjen obim operacija ili su privremeno bili zatvoreni.
Preporučujemo
Američki ratni brod oborio iranski putnički avion: Stradalo 290 osoba, cela istina otkrivena godinama kasnije
Oglasili se iz Spensa nakon što je Cetinski otkazao koncert: "Umesto ljubavi, izbila je zlonamernost onih..."
Dok su desetine hiljada putnika čekale evakuacione ili repatrijacione letove, deo putnika sa dubljim džepom pronašao je alternativu u privatnoj biznis avijaciji.
U svega nekoliko dana potražnja za čarter letovima naglo je porasla. Brokerske kompanije za privatne avione navode da je broj zahteva bio 200 do 300 odsto veći nego uobičajeno za početak marta. U takvim okolnostima cene su brzo porasle, pa su pojedini letovi iz regiona Zaliva ka Evropi dostizali i 200.000 dolara, posebno kada je reč o avionima koji mogu da prime između 10 i 15 putnika.
U normalnim okolnostima čarter let privatnim avionom na relaciji Rijad – Evropa za avion kapaciteta do 16 putnika košta oko 100.000 evra, ali su tokom prvih dana krize cene na nekim rutama bile duplo više. Brokerske kompanije navode da se letovi iz regiona Zaliva ka evropskim destinacijama trenutno kreću između 150.000 i 200.000 evra, u zavisnosti od tipa aviona, dostupnosti posade i ograničenja na rutama.
Razlog za ovakav rast cena bio je jednostavan: ponuda je postala ograničena. Mnogi privatni avioni ostali su parkirani na aerodromima koji su privremeno obustavili rad ili su se našli u zonama sa povećanim bezbednosnim rizikom. Istovremeno, deo operatera morao je da uračuna dodatne troškove premeštanja aviona i procene bezbednosti rute, što je dodatno povećalo cenu čartera.
Koliko biznis aviona ima u državama Zaliva
Pritisak na tržište privatne avijacije dodatno je povećala činjenica da je broj raspoloživih aviona relativno ograničen. Prema procenama industrije poslovne avijacije, u državama Persijskog zaliva bazirano je ukupno oko 600 do 700 biznis aviona. Najveće flote nalaze se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa oko 150 do 200 aviona, i Saudijskoj Arabiji, sa približno 120 do 150, dok Katar raspolaže sa oko 40 do 50 biznis aviona.
Manje flote nalaze se u Kuvajtu, Omanu i Bahreinu, gde je bazirano između 20 i 40 aviona po državi. U prvim danima sukoba samo deo te flote bio je operativan. Mnogi avioni ostali su parkirani na aerodromima koji su privremeno obustavili rad, dok su pojedini operateri iz bezbednosnih razloga izbegavali letove u region.
Put do otvorenog aerodroma
Za mnoge putnike prvi korak u napuštanju regiona nije bio avion već automobil. Kako su aerodromi u Dubaiju (DXB), Abu Dabiju (AUH) i Dohi (DOH) u prvim danima krize radili sa drastično smanjenim obimom operacija, brojni putnici odlučili su da kopnenim putem napuste Ujedinjene Arapske Emirate.
Najčešći pravac vodio je ka Omanu, gde je vazdušni prostor ostao otvoren za veći broj međunarodnih letova. Put od Dubaija do Maskata (MCT) dug oko 450 kilometara u normalnim uslovima traje približno četiri sata, ali su zbog velikog broja vozila čekanja na granici ponekad trajala i do četiri sata.
Druga opcija bila je vožnja ka Rijadu (RUH) u Saudijskoj Arabiji, udaljenom oko 1.000 kilometara, što znači putovanje od 10 do 12 sati.
Tek po dolasku na ove aerodrome putnici su pokušavali da pronađu mesto na retkim komercijalnim letovima ili da rezervišu čarter avion.
Oman kao privremeni izlaz iz regiona
U prvim danima rata Muskat (MCT) se praktično pretvorio u privremeni tranzitni punkt za putnike koji su želeli da napuste Zaliv. Manje restrikcija u vazdušnom prostoru omogućilo je organizovanje većeg broja čarter letova ka evropskim i severnoafričkim destinacijama.
Najčešće rute vodile su ka Istanbulu (IST), Kairu (CAI), Larnaki (LCA) ili aerodromima u južnoj Evropi, odakle su putnici nastavljali put ka svojim konačnim destinacijama, redovnim saobraćajem. Zbog naglog priliva putnika aerodrom u Muskatu radio je pod velikim pritiskom, dok su brokerske kompanije pokušavale da pronađu raspoložive avione i posade širom sveta kako bi odgovorile na potražnju.
Ko je koristio privatne letove
Iako su privatni čarteri tradicionalno povezani sa milionerima i poslovnim elitama, struktura putnika u ovoj situaciji bila je raznovrsnija. Među klijentima su se našli poslovni rukovodioci, porodice sa decom, turisti koji su se zatekli u regionu, ali i kompanije koje su želele brzo da evakuišu svoje zaposlene.
Kapacitet privatnih aviona u ovakvim operacijama obično je između 10 i 16 putnika, što znači da je broj ljudi koji može da napusti region na ovaj način relativno mali u poređenju sa komercijalnim letovima. Jedan širokotrupni avion poput Erbasa A330 ili Boinga 777 može da preveze 250 do 350 putnika, dok privatni avion prevozi tek desetak ljudi. Upravo zbog toga potražnja za čarterima veoma brzo nadmašuje ponudu.
U pojedinim slučajevima putnici su se udruživali kako bi podelili troškove čartera, naročito kada je reč o avionima kapaciteta deset do petnaest mesta.
Najveći poremećaj od pandemije
Prema procenama avio-industrije, tokom prvih dana sukoba otkazano je više hiljada letova, dok su pojedini aerodromi radili sa znatno smanjenim obimom operacija. Analize servisa za praćenje letova pokazale su da je Dubai (DXB), inače najprometniji aerodrom na svetu po broju međunarodnih putnika, u jednom trenutku radio sa svega oko 25 odsto uobičajenog obima operacija.
Kriza je pokazala koliko su globalne avio-mreže osetljive na geopolitičke događaje. Kada se vazdušni prostor naglo zatvori i veliki habovi prestanu da funkcionišu u punom kapacitetu, privatna avijacija često postaje najbrži način napuštanja pogođenog regiona – ali po ceni koju može da priušti tek manji broj putnika.
Najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite na našem blogu.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Više od milijardu dolara za poslovne avione: Kompanija iz Dubajia naručila 40 aviona uz opcije za još 120
Privremeni spas za BHANSA: Vijeće ministara BiH razmatra pozajmicu kako bi se izbegao kolaps kontrole neba
Severna Koreja obavestila ICAO o prekidu komunikacije za avio saobraćaj sa J. Korejom
Video: Taktičko uvežbavanje 119. mešovite helikopterske eskadrile RViPVO
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
