Prošla je Nemcima "ispod radara", ali ne i istorijskom sećanju: Operacija Halijard

Preletom aviona MC-130J Commando II iz 67. eskadrile za specijalne operacije (67th Special Operations Squadron) nad Pranjanima počeo je zvanični program obeležavanja 79 godina od misije Halijard.

Priča o hrabrosti i časti srpskih seljana datira sedam decenija unazad, u vreme Drugog svetskog rata, kada je prvi od savezničkih američkih pilota oboren i prizemio se padobranom na livadi nadomak Gornjeg Milanovca.

Danas, na Galovica polju, sa čijeg su improvizovanog aerodroma seljani i Jugoslovenska vojska u otadžbini spasili 500 američkih avijatičara, stoji memorijalni spomenik u spomen ovog neraskidivog prijateljstva.

Od 2007. godine, sredinom septembra, potomci onih koji su vodili operaciju Vazdušni most, odnosno misiju Halijard, zahvalni Amerikanci i Đžon Kapelo, nekadašnji vazduhoplovni ataše ambase SAD u Beogradu a danas predsednik Halijard fondfacije okupljaju se na ovom mestu u znak zahvalnosti.

Kapelo je osoba koja je verovatno i najzaslužnija da jedna od najuspešnijih operacija izvlačenja posada oborenih iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu ne prođe kako vazduhoplovci kažu "ispod radara" odnosno nezapaženo.

"Kao nekadašnji vojni pilot mogu da se poistovetim sa onim što su ovi ljudi ovde prošli. Da li možete da zamislite da budete oboreni, ne znajući šta će se desiti. To je bila ruralna Srbija, tokom Drugog svetskog rata, veoma siromašna i sve su dali što su imali pilotima. Nije dovoljno samo da mislite o tome, mi treba to da poštujemo, pamtimo i obeležavamo", kaže osnivač fondacije Halijard za Aero.rs.

Zanimljivo, Kapelo je nakon diplomatske karijere odlučio da nastavi da živi na relaciji Amerika - Srbija, a za Aero.rs otkriva zašto je to tako:

"Ova priča predstavlja važnu vezu između naše dve zemlje i ljudi, pomaže nam da izgradimo most iz prošlosti ka budućnosti. Imamo šansu da nastavimo da gradimo naš odnos zasnovan na poverenju, zajedničkim vrednostima i interesu, zato sam ovde"

Po otpočinjanju formalnog dela programa, prisutnima se obratio ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil koji je naglasio da ,,nikada ne treba raspravljati o problemima, već kako se mogu pronaći rešenja''. I to je lekcija koju nas misija Halijard uči.

"Halijard misija je bila izuzetno važan element ovog šireg rata, jer kao i u mnogim ratovima, ona je zapravo okupljala ljude".

"Mislim da je na nama da crpimo inspiraciju od onih koji su bili ovde pre 79 godina da bi razumeli da nikada ne treba raspravljati o problemima, problemi se raspravljaju sami za sebe, već bi trebalo da raspravljate kako se mogu pronaći rešenja", istakao je ambasador.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je i sama jedan od potomaka onih koji su učestvovali u oslobodilačkoj akciji, svake godine dolazi na Galovica polje.

"Ovde u Pranjanima, ali i u Orašcu, Takovu i brojnim drugim mestima širom Srbije, stojimo ponosni na istoriju koju su stvarali naši preci. Zajedno slavimo odvažnost i poklanjamo se slobodarskom duhu našeg naroda i stanovnika Pranjana i čitave Šumadije. Rizikujući ne samo svoje, već i živote svojih najmilijih, kako bi od zločinačke ruke i sigurne smrti, spasili savezničke pilote, ovdašnji narod i pripadnici Kraljeve vojske u otadžbini bili su svetionik slobode u tada porobljenoj Evropi", rekla je ministarka.

Priča o hrabrosti i časti srpskog naroda, običnih seljaka i srpsko-američkom prijateljstvu, čuće se još onoliko puta koliko bude onih koji će je sa ponosom pričati i dalje prenositi.

Jedan od čuvara istine je i Lazić Milivoje, sin Srbina koji je učestvovao u misiji. Kaže nam da je pre 30, 40 godina upoznao Amerikance, koje je njegov otac spasio u Bačini, ali i da bi voleo da stupi u kontakt sa drugima.

"Oni su im davali ovde njihove sobe, odaje, a spavali su po svinjcima i kokošinjcima, takvi smo mi Srbi. Voleo bih da stupimo u kontakt.. još dok smo živi", kaže Milivoje.

Filmsko ostvarenje Heroji Halijarda, reditelja Radoša Bajića, pretpremijerno je prikazano u petak u Gornjem Milanovcu, a on za Telegraf.rs otkriva kakvi su utisci nakon prikazivanja.

Operacija Halijard (Halyard Mission) trajala je od početka avgusta do kraja 1944. i osmišljena je od strane američke obaveštajne službe OSS (Office of Strategic Services) sa ciljem izvlačenja oborenih avijatičara koju su uspeli da se spasu iskakanjem iz aviona ali su padobranima sleteli na teritoriju pod kontrolom nemačkih snaga.

Za izvlačenje avijatičara koji su oboreni iznad Balkana, naređenjem generala Ajre S. Ikera formirana je posebna jedinica za spasavanje vazduhoplovnih posada (ACRU - Air Crew Rescue Unit) kao samostalna formacija u okviru savezničkih vazdušnih snaga na Mediteranu i pridružena je 15. vazduhoplovstvu amerilke armije (15th Air Force).

Operacija Halijard, pored svog nesumnjivog vojnog i humanitarnog uspeha, sprovedena je u veomo složenom vojnom i političkom okruženju imajući u vidu ne samo nemačku okupaciju već i odnose,  tačnije unutrašnji oružani sukob Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod vođstvom Josipa Broza Tita i Jugoslovenske vojske u otadžbini sa Dražom Mihajlovićem kao komandantom.

Mnogima je bilo teško da percipiraju da su se četničke snage, koje su u sukobu sa partizanima sarađivale na taktičkom nivou sa nemačkim okupatorom, i po cenu života svojih vojnika se sukobljavali sa tim istim nemačkim snagama u odbrani i spasavanju američkih avijatičaja koji su prinudno sleteli ili iskočili padobrano. U istorijskim spsima je dokumentovano nekoliko sukoba u kojima su pripadnioci Jugoslovenske vojske u otadzbini polozili zivote u borbi sa nemačkim snagama, a u vezi oborenih američkih avijatičara.

Da ratna ironija bude još veća, obaveštajni oficiri OSS koji su bili u štabovima sukobljenih NOVJ i JVO su međusobno koordinisali akcije spasavanja.

To je rekao u jednom ranijem razgovoru za Telegraf.rs i Džon Kapelo: "Ovo je važna priča na više nivoa. Prvo, kao priča o vojnoj istoriji, to je jedna neverovatna priča. Desilo se iza neprijateljskih linija, blizu neprijateljskih snaga, a da nije bila otkrivena i bez ijednog gubitka. Bila je to potpuno uspešna vojna operacija. Drugo, ljudske priče su toliko važne. Priče o hrabrosti i časti. Od avijatičara koji su leteli svakodnevno, znajući koliko su ciljevi teško branjeni i koliko je to ovu misiju učinilo opasnom kako za generala Mihailovića i vojsku u Otadžbini koja se borila za oslobođenje Srbije od nadmoćnijih nemačkih snaga, tako i za srpski narod, koji je pod velikim rizikom za sebe i svoje porodice ipak pomogao Amerikancima avijatičarima", zaključuje nekadašnji vazduhoplovni ataše SAD a danas predsednik Fondacije Halijard.

(Aero.rs)