Kina i SAD u novom ratu: Tihi sukob oko retkih metala dovodi budućnost F-35 u pitanje
Američki borbeni avion F-35 Lightning II, koji mnogi smatraju najnaprednijim stealth avionom na svetu, mogao bi da se suoči s neočekivanim problemom — nestašicom retkih metala bez kojih njegovi sofisticirani sistemi ne mogu da funkcionišu.
Ovaj višenamenski lovac, poznat kao „leteći kompjuter“, prepun je senzora, elektronskih sistema i oružja namenjenih da mu omoguće prodor iza neprijateljskih linija. Ipak, u njegovom „srcu“ nalaze se magneti od retkih zemnih elemenata - materijali koje gotovo u potpunosti proizvodi Kina.
Preporučujemo
Posao u oblacima: Koliko zarađuje kabinsko osoblje u Srbiji, Evropi i zemljama Persijskog zaliva
Posle aviona šeste generacije i džinovskih dronova, Kina predstavila novi helikopter
O ovom problemu portal Aero.rs pisao je još u aprilu ove godine. Sada je sve izvesnije da Peking svoju prednost koristi u posebnom geopolitičkom ratu.
Peking koristi ekonomsko oružje
Kineske vlasti su u oktobru uvele nove, stroge izvozne restrikcije koje obuhvataju ne samo same retke metale, već i tehnologiju, znanje i patente povezane s njihovom preradom. Svaka kompanija koja želi da izveze proizvod koji sadrži više od 0,1% kineskih retkih metala mora da navede krajnju upotrebu i zatraži dozvolu Pekinga.
Kina je jasno poručila da neće odobravati licence za proizvode koji bi mogli biti korišćeni u stranim vojnim sistemima — što praktično znači da bi američka vojna industrija mogla da ostane bez ključnih komponenti.
Prema mišljenju analitičara, cilj je jasan: pritisak na Vašington i na predsednika Donalda Trampa kako bi Kina dobila povoljnije uslove u trgovinskim pregovorima, navodi britanski Telegraf. „Ako Kina shvati da su retki metali njen glavni adut, iskoristiće to do krajnjih granica“, upozorava američki ekonomista Noa Smit.
Bez kineskih metala neće biti F-35
Retki metali, poput samariuma i kobalta, ključni su za proizvodnju moćnih magneta koji se koriste u motorima, senzorima i sistemima upravljanja krilima lovca F-35. Prema podacima, Kina kontroliše 90 odsto globalne prerade ovih materijala, a za neke vrste magneta čak gotovo 100 odsto proizvodnje.
„Ako ograničenja obuhvate samarium, to bi moglo ozbiljno da uspori proizvodnju F-35“, upozorava Graselin Baskaran, stručnjakinja za strateške minerale iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Američki proizvođač Lockheed Martin saopštio je da „stalno prati lanac snabdevanja retkim metalima“ i da već poseduje određene rezerve kako bi ublažio moguće poremećaje. Ali F-35 nije jedini. I drugi američki sistemi — Tomahawk krstareće rakete, razarači i podmornice mornarice, Stinger rakete i tenk M1 Abrams — takođe zavise od kineskih metala.
Zapad u potrazi za alternativom
Kako bi smanjio zavisnost od Kine, Vašington je pokrenuo sopstvenu verziju „Operacije Warp Speed“ — ubrzani program razvoja domaće proizvodnje retkih metala.
Američka vlada je ove godine postala najveći akcionar u kompaniji MP Materials, koja eksploatiše rude neodimijuma i prazeodimijuma u Kaliforniji. Dogovorom je predviđeno da država 10 godina unapred otkupljuje proizvodnju po ceni od 110 dolara po kilogramu, kako bi se obezbedila isplativost rudnika.
Istovremeno, američka firma USA Rare Earth kupila je britansku kompaniju Less Common Metals, koja je jedini zapadni proizvođač ključnih legura uključujući samarium-kobalt. Ovaj posao treba da pomogne u pokretanju velike fabrike magneta u Oklahomi.
Problem koji se ne rešava preko noći
Ipak, stručnjaci upozoravaju da razbijanje kineskog monopola neće biti lako. Kina dominira tržištem još od 1980-ih i ima ogromnu prednost zahvaljujući državnim subvencijama i nižim troškovima proizvodnje.
Dok zapadne firme da bi opstale moraju da naplaćuju najmanje 100 dolara po kilogramu, kineske kompanije mogu profitabilno da rade i sa manje od 60 dolara po kilogramu.
„Kina ima ne samo tehnologiju i iskustvo, već i cenu koju Zapad ne može da prati“, kaže Neha Mukerdži iz organizacije Benchmark Minerals Intelligence.
Za sada, Sjedinjene Države ostaju u delikatnoj poziciji — zavisne od kineskih isporuka koje Peking može da zaustavi kad god poželi. I dok obe strane javno poručuju da ne žele „ekonomski razvod“, trgovinski rat se očigledno nastavlja — samo novim, tehnološkim sredstvima.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Posle aviona šeste generacije i džinovskih dronova, Kina predstavila novi helikopter
Kinezi testiraju novu bespilotnu letelicu: Upoznajte GJ-X sa rasponom krila od 42 metra
Indonezija potvrdila kupovinu kineskih borbenih aviona J-10 vrednu devet milijardi dolara
Sprečen ozbiljan incident: Ministar rata SAD Pit Hegset sleteo u bazu RAF Mildenhall
Video: Airbus H145M Helikopterske jedinice MUP: Vežba spasavanja iz vode
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
