Vreme čitanja: oko 2 min.
Komar: Jedrilica koju je proslavio pilot-lovac Kraljevine Jugoslavije Aca Stanojević
Vreme čitanja: oko 2 min.
Komanda vazduhoplovstva je 1940. poručila 10 jedrilica, ali do početka Drugog svetskog rata nisu isporučene sve letelice
U trenutku kada se svet nalazio u najtežim ekonomskim problemima koje je izazvala velika svetska kriza, poljski inženjeri Antoni Kocjan i Apolirani Sobjerajski napravili su 1933. svoju prvu jedrilicu Komar.
Preporučujemo
Američki bombarder B-1B Lancer srušio se pri sletanju u bazu Elsvort
RAF odlučio: Typhoon prve serije ide u rashod
Ovaj monoplan visokokrilac kombinovane konstrukcije od drveta i platna visokih performansi bio je namenjen za trenažu i obuku pilota i jedriličara u naprednom letenju.
Nažalost jedrilica nije bila dovoljno jake konstrukcije, što se odrazilo na bezbednost letača, pa je jedno vreme bila zabranjena. Tri godine nakon početka proizvodnje počelo se sa radovima na reprojektovanju letelice.
U proleće 1937. poletela je jedrilica Komar Bis. Bila je nešto lošijih letnih karakteristika, ali je bila značajno bezbednija.
U Poljskoj je proizvedeno osamdesetak ovih jedrilica. Po licenci se proizvodila u Estoniji, Jugoslaviji, Palestini, Finskoj, Francuskoj i Bugarskoj. Finci su sa njom izveli let od 60 kilometara nad vodom, a 1937. godine je ovoj jedrilicom oboren svetski rekord u dužini trajanja leta.
U Jugoslaviji Komar je pravljen od 1936. godine, isprva od strane članova grupe Deveti za naprednu obuku pilota, kao IS-B Komar.
Međutim, interesovanje za jedriličarstvo se u Kraljevini Jugoslaviji veoma razvilo nakon što je pilot lovca, rezervni oficir Aleksandar Aca Stanojević postavio nekoliko rekorda u dužini leta i postao prvi nosilac zlatne C jedriličarske značke.
Zato se pojavila potreba za masovnijom, fabričkom izradom: osniva se jedriličarska zadruga Utva s.o.j. u kojoj se proizvodi Komar Bis za jugoslovenske jedriličarske grupe.
Pred Drugi svetski rat Komanda vazduhoplovstva je naručila izradu 10 jedrilica Komar Bis u martu 1940. godine za ukupnu sumu od 472.230 dinara, ali do početka rata vojska nije dobila sve naručene letelice.
Nekoliko primeraka je korišćeno u NDH na aerodromima Bosne i Hrvatske.
Posle Drugog svetskog rata nastavilo se sa usavršavanjem Komara: Tim stručnjaka predvodio je inženjer Marijan Vasilevski, koji je poboljšao strukturu jedrilice, povećao krutost krila i dodao aerodinamične kočnice.
Proizvedeno je pet prototipova IS-B Komara-48, da bi posle probnih letova otpočela serijska proizvodnja jedrilice Komar-49. Napravljeno je 23 ili 25 monoplana - u zavisnosti od izvora.
Trup joj je drvena konstrukcija šestougaonog poprečnog preseka obložena drvenom lepenkom. Kabina je bila otvorena sa vetrobranom od pleksiglasa. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio metalni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.
Krilo je bilo ravno, imalo je pravu napadnu ivicu normalnu na osu jedrilice, a oblik krila je bio trapezast sa zaobljenim krajem. Napadna ivica krila je bila napravljena u obliku kutije obložene šper pločom, a ostatak krila je bio obložen impregniranim platnom.
Krila su kosim podupiračima (upornicama) bila oslonjena na trup jedrilice a kod tipa Komar-49 bila su opremljena aerodinamičkim kočnicama. Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.
(Aero)
Povezane vesti
Srbija ima Lastu 95, a Rusija od sad - Jak 152
Video: Prince Aviation Open Day 2023: Sletanje Cessne 172 iz drona
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
