Za PZL230 sigurno niste čuli: Izgleda kao iz crtanog filma, trebalo je da bude strah i trepet za neprijatelja
Pred sam kraj hladnog rata krajem 1980-ih, Poljska je započela ambiciozan projekat jeftinog jurišnog aviona za koga se veoma smelo računalo da će po svojoj upotrebnoj vrednosti iznad bojišta moći da “izađe na crtu” legendarnom američkom A-10 Thunderbolt II i ništa manje efikasnom sovjetskom Suhoj Su-25.
Rezultat je bio PZL-230 Skorpion - neobičnog izgleda, avion negde na pola puta po dizajnu između naučne fantastike i stripa - čiji je dizajn pomerao granice očekivanja hrabrim vizijama svojih konstruktora i inovativnim pristupom.
Radikalan koncept sa naprednim karakteristikama
Razvijen od strane PZL (Państwowe Zakłady Lotnicze - Državni vazduhoplovni zavod) u Varšavi, Skorpion je prvobitno zamišljen kao laki avion pogonjen sa dva turbopropelerska motora. Njegova dva osnovna zadatka bila su da pruži blisku vazdušnu podršku trupama na zemlji i da bude ekonomski pristupačan.
Početni dizajn dao je prioritet performansama kratkog poletanja i sletanja (STOL - short take off and landing), što bi mu omogućilo upotrebu sa malih, nepripremljenih aerodroma. Tada se smatralo da je to jedna od ključnih osobina za bojišta Istočne Evrope, jer u opštem ratu je za očekivanje bilo da neprijatelj prvo uništi aerodrome i vazduhoplovne baze.
Prvobitna maksimalna brzina trebalo je da bude skromnih 640 km/h, a nosivost naoružanja 2.000 kg. Modularni dizajn aviona bio je zamišljen da održava niske proizvodne troškove, dok je istovremeno omogućavao laku modifikaciju za buduće nadogradnje.
Napretkom projekta su i zahtevi i sam dizajn evoluirali što je za posledicu imalo znatno veću i težu, samim tim i - bar na papiru - ubojitiju planiranu letilicu.
Kako bi bili ispunjeni zahtevi poljskog ratnog vazduhoplovstva za bržim i sposobnijim jurišnim avionom, prvobitno planirani turbopropelerski motori Skorpiona - računalo se na najpopularnije na svetu PT6 - zamenjeni su sa dva turbomlazna Pratt & Whitney Canada PW305.
Ova verzija aviona predviđala je plafon leta od 10.000 m i borbeni radijus od 300 km. Procene manevarbilnosti su takođe sugerisale da bi mogao da napravi zaokret od 180 stepeni za samo pet sekundi, što ga je činilo izuzetno manevrisanim u borbi. Ovo, u kombinaciji sa STOL sposobnostima, činilo ga je idealnim kandidatom za misije bliske vazdušne podrške, omogućavajući mu da bude brzo angažovan ali i po potrebi povučen iz borbenih zona.
Izmena motora je udvostručila nosivost korisnog tereta na 4.000 kg i povećala maksimalnu brzinu na procenjenih 1.000 km/h. Avion je takođe imao integrisano telo sa krilima sa malim kanardima iza kokpita, što mu je davalo veoma atipičan, gotovo futuristički izgled. Ili kao avion iz crtanog filma, “zgužvani A-10” ako gledate sa veselije strane.
Do kraja 1994. godine, aerodinamička konfiguracija je bila uglavnom finalizovana, iako su još uvek trajale diskusije o konstrukciji repnih površina. Inženjeri su raspravljali između V-repa i konvencionalnog, a očekivalo se da testovi u aerodinamičkom tunelu odrede najbolju opciju.
Još jedan inovativan i nestandardan konstrukcioni element bio je i stabilizator ispod nosnog dela aviona, namenjen za poboljšanje kontrole po pravcu kako bi olakšao ciljanje zemaljskih meta. Takođe, avion je bio predviđen da ima danas standardni sistem za kontrolu leta fly-by-wire razvijen u saradnji sa američkom firmom Lear Astronics.
Naoružanje i potencijal na bojištu: Rotirajući top sa A-10
Skorpion je bio dizajniran da nosi veoma respektabilan paket naoružanja: osnovno streljačko naoružanje trebao je biti top kalibra 25 mm GAU-12/U, sa mogućnostima za nošenje kontejnera sa 30 mm topom GAU-8/A Avenger — istim onim zastrašujućim oružjem koje se koristi na A-10. Planirano je da Skorpion može da nosi NATO i sovjetsko naoružanje, čineći ga svestranom platformom za poljsko promenjivo odbrambeno okruženje, ali i za mnoge države koje su u tom periodu bile na početku tranzicije.
PZL230 je prvobitno dizajniran sa naglaskom na smanjenu uočljivost, odnosno stelt karakteristike, ali je do sredine devedesetih fokus na ovu karakteristiku je značajno smanjen.
Projektanti su zaključili da bi, zbog predviđene male visine leta u osnovnoj nameni, stelt sposobnost imala relativno mali uticaj na preživljavanje. Ipak, procenjeno je da bi 50% strukture aviona bilo sačinjeno od kompozitnih materijala od ugljeničnih vlakana, što je bila najsavremenija opcija tog vremena koja je obećavala smanjenje težine i poboljšanje performansi.
Kako PZL nije imao sposobnost za proizvodnju kompozitnih struktura, razgovarano je o saradnji na proizvodnom procesu sa nekoliko stranih avio-kompanija, uključujući britanski British Aerospace (BAE) i španski Construcciones Aeronáuticas SA (CASA). Prema pisanju Flajt internešnala iz tog vremena, CASA je bila smatrana kao najverovatnije mesto finalizacije aviona Skorpion. Tokom 1993. godine, pojavili su se izveštaji da je avion izazvao interesovanje izraelskog ratnog vazduhoplovstva, zajedno sa nekim proizvođačima avio-industrije u Izraelu.
Politički i industrijski izazovi
Postojala je velika kontroverza u vezi sa udelom poljskih komponenti u avionu; neki političari su zahtevali da se program ukine ako se u avionu ne koristi više od 70% poljskih delova. Drugi su su se zalagali za pragmatizam i političku vrednost međunarodne saradnje kako bi se stekla tehnologija i know-how za unapređenje poljske domaće industrije.
Uprkos najavama, Skorpion nikada nije poletio. 1994. godine, upravo kada je dizajn bio finalizovan, poljska vlada je iznenada obustavila finansiranje, navodeći promene u odbrambenim prioritetima. Iako je PZL pokušao da održi projekat živim sa internim resursima, nedostatak državne podrške na kraju je doveo do njegovog otkazivanja.
Obustava projekta aviona PZL230 Skorpion - kao i sve i svuda - takođe je bila pod uticajem politike. Uspon nove levičarske vlade je stavio u drugi plan domaće odbrambene projekte, a zabrinutosti zbog zavisnosti aviona od strane tehnologije, posebno od ne-poljskih komponenti, dodatno su smanjivale izglede za njegov nastavak.
Napori da se obezbede međunarodni partneri, uključujući potencijalni interes Izraela, nisu bili dovoljni da spasu program. Takođe, postojali su sporovi unutar poljskog sektora avijacije, sa drugim domaćim proizvođačima koji nisu želeli da sarađuju sa PZL, radije pregovarajući direktno sa vladom.
Neke ptice nikad ne polete
PZL-230 Skorpion ostaje jedna od najzanimljivijih "šta bi bilo kad bi bilo" priča u savremenoj vojnoj avijaciji. Njegov neobičan dizajn, ambiciozni ciljevi performansi i pristup niskim troškovima mogli su ga učiniti prekretnicom na tržištu lakih napadnih aviona. Iako nikada nije došao do proizvodnje, projekat je pokazao poljski inženjerski potencijal i i dalje je svedočanstvo o sposobnosti zemlje da inovira suočena sa ekonomskim i političkim izazovima.
Da je Skorpion ušao u proizvodnju i upotrebu, potencijalno je mogao da pruži Poljskoj sposoban i ekonomičan alternativni jurišni avion naspram skupih zapadnih vazduhoplova - avion koji marketinškim rečnikom je sposoban da uradi “veliki deo posla za mali deo novca”.
Iako avion sam nikada nije postao stvarnost, neke od tehnologija istraživanih tokom njegovog razvoja mogle su da utiču na kasnije poljske avio projekte. Skorpion je, u mnogim aspektima, bio simbol poljskih aspiracija da održi nezavisnu odbrambenu i vazduhoplovnu industriju, a njegov legat i dalje inspiriše sve one koji sanjaju o revitalizaciji poljskog avio sektora.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Stelt lovci F-35 stižu na granice Rusije: Za početak 32 aviona, a onda sledi 600
Poljaci modernizuju flotu transportnih aviona, Airbus dobio posao težak 100 miliona evra
Indija traži još borbenih aviona: Domaća fabrika HAL će proizvesti 12 Su-30, poslata ponuda za još 72
Zelenski: Uprkos sporazumu sa NATO, Poljska našla razlog da ne isporuči MiG-29 Ukrajini
Video: Srpski leteći vatrogasci: Više od dva miliona litara vode izbacili na požare za manje od mesec i po
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
