Nije bio nevidljiv: Noć kada je ceo svet video F-117 u blatu Srema
Posle skoro dve decenije postojanja - od toga više od pola u tajnosti - delovalo je da će Lokidov F-117 Noćni Jastreb (Lockheed F-117 Night Hawk) ući u istoriju vazdušnog ratovanja kao apsolutno nepobediva letelica i završiti operativni vek bez ijednog izgubljenog primerka usled neprijateljskog dejstva.
Njegov nastanak, razvoj i samo postojanje kada je napravljen, brižljivo je čuvano u tajnosti, ne samo od neprijatelja već i od saveznika, sve do novembra 1988, kada je američka administracija zvanično potvrdila njegovo postojanje i objavila fotografiju aviona. Slika je prikazivala crnu letelicu neobičnog oblika, sa oštrim prelazima između površina i karakterističnim V repom, ali uz brojne retuširane detalje.
Prvi let obavio je u junu 1981. godine, a u punu upotrebu ušao dve godine kasnije. Avioni Noćni Jastreb prvi put su borbeno upotrebljeni tokom američke intervencije u Panami 1989. godine, kada su dva F-117 bombardovala ciljeve u blizini aerodroma Rio Hato. Za razliku od kasnijih upotreba protv dobro branjenih strateških ciljeva, tada su izbacili - najmanje dve - navođene bombe "u polje" kako bi zbunili i uplašili panamske snage neposredno pred napad američkih specijalaca.
Prvi pravi izazov za tada revolucionarni bombarder - koji je nosio oznaku F (Fighter-lovac) - došao je 1991. godine u operaciji Pustinjska oluja, gde su korišćeni za precizne udare na strateške ciljeve duboko unutar iračke teritorije. Uprkos intenzivnoj iračkoj protivvazduhoplovnoj odbrani, koju su piloti opisivali kao pokušaj prolaska kroz vodoskok a da se ne pokvase, F-117 je ostao netaknut tokom oko 1300 borbenih letova. Postojale su tvrdnje, uglavnom iz ruskih izvora, da je jedan primerak oboren protivavionskom vatrom, ali to nikada nije potvrđeno.
O (ne)vidljivosti aviona za radare, vrstama radara i principima njihovog rada napisane su brojne knjige i naučni radovi, još od prve upotrebe od strane Britanaca u Drugom svetskom ratu. Pojednostavljeno, radar funkcioniše emitovanjem elektromagnetnih talasa i detekcijom njihovog odbijanja od objekata u dometu. Što je cilj veći ili bliži, to je njegov odraz jači i lakše ga je uočiti na radarskom ekranu.
Stelt karakteristike aviona zasnivaju se na primeni različitih tehnoloških i konstrukcionih rešenja kako bi se uočljivost aviona, pre svega radarom ali i na sve druge načine smanjio na minimum. Pored toga, F-117 je imao i smanjenu infracrvenu vidljivost zahvaljujući sistemima za hlađenje izduvnih gasova, dok je taktika borbene upotrebe podrazumevala isključivo noćne misije kako bi se smanjio rizik od vizuelne detekcije.
Kao prvi operativni stelt borbeni avion, F-117 se oslanjao na koncept raspršivanja radarskih talasa preko svojih uglastih površina, uz dodatnu zaštitu u vidu specijalne višeslojne apsorpcione obloge i premaza. Ipak, ovakav dizajn imao je cenu – letelica je bila aerodinamički nestabilna, što je rešeno primenom kompjuterski kontrolisanog sistema upravljanja (fly-by-wire). Usled toga, nagli manevri, neophodni za izbegavanja raketa ili ulaska u vazdušne borbe, nisu dolazili u obzir, pa je strategija opstanka F-117 bila zasnovana na njegovoj sposobnosti da ostane neprimećen.
A onda je došao 27. mart 1999. godine, treći dan vojne agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno operacije Združena snaga (Allied Force) kako je nazvana od strane država Severnoatlantskog saveza.
Šimanovci: Prvi ratni položaj
Prvih nekoliko dana napada NATO na ciljeve u tadašnjoj SR Jugoslaviji, 3. raketni divizion 250. raketne brigade RVO bio je razmešten na ratnom položaju kod Šimanovaca. Zaposeli su položaj i čekali.
Divizion ima - vojim rečnikom po formaciji - četiri lansirne rampe sa po najviše četiri rakete zemlja-vazduh Neva-M, radare (osmatrački i nišanski), stanicu za praćenje, ljudstvo i tehniku za podršku i marševanje (prebacivanje sa položanja na položaj), ukupno oko 200 ljudi. Tu su se nalazili od prve ratne noći kada su se dislocirali sa mirnodopskog položaja pored Jakova.
Jakovo su napustili 24. marta uveče: Poslednji kamion napusito je kompleks nepunih sat vremena pre nego što su ga pogodile krstareće rakete, govoprio je deceniju kasnije za nedeljnik Vreme za vreme rata kapetan I klase, oficir za vođenje Senad Muminović. "Pogodili su tačno u centar, gde je bio smešten radar. Naravno, tu smo stavili lažni a pravi je bio sa nama".
Predhodnih meseci obavljane su pripreme, intenzivno uvežbavanje ljudstva i razmeštaj dela tehnike i rezervi za sukob koji je bio sve više neminovan, prvo u oktobru 1998., zatim i početkom 1999.
Neposredno pred po;etak operacije, Američko vazduhoplovstvo (United States Air Force / USAF) prebaziralo je, pored ostalih, i 8. eskadrilu opremljenu avionima F-117 ((th Fighter Squadron) u drugoj polovini februara iz baze Holouman u Novom Meksiku u Aviano u severnoj Italiji.
Dejl Zelko: Gađao sam važan komunikacioni centar u Beogradu
Dvadeset sedmog marta 1999., Darel - Dejl Zelko (Darrel P. Zelko), pilot F-117 koji je učestvovao u Pustinjskoj oluji i u prvoj i trećoj noći napada na SRJ imao je za cilj kako je sam kasnije opisao "jako branjene mete u i oko Beograda koje su bez uspeha napadane i predhodnih dana" – kasnije je u jednom predavanju pomenuo da je u pitanju bio "važan komunikacioni i komandni centar u Beogradu", naverovatnije brdo Straževica kod Rakovice.
Te noći, zbog vremenskih uslova, otkazani su svi napadi NATO aviona osim formacija F-117 i kasnije tokom noći, takođe stelt, strategijski bombarderi B-2 Spirit koji su doleteli direktno iz SAD, iz baze Vajtmen u Misuriju.
"Imao sam snažan osećaj da ako ijedne noći postoje uslovi da moj avion obore - bila je to ova“, kaže američki pilot koji je svoje protivnike na jugoslovenskoj strani opisivao kao "veoma obučene, sposobne, ekstremno motivisane i opremljene - kako je naveo - najmodernijom ruskom tehnikom".
F-117 su poleteli iz Avijana, preko Italije i Slovenije do Mađarske gde su se u vazduhu dopunili gorivom i u planirano vreme ušli u Srbiju. „Leteo sam uz rumunsku granicu i napravio desni zaokret ka Beogradu koji sam preleteo u pravcu istok-zapad“. Dejstvo po meti Zelko opisuje kao uspešno uz napomenu "ali po koju cenu".
Treća ratna noć: Pukovnik Gvozden Đukić
Treći dan i četvrtu ratnu noć, pripadnici 3. diviziona 250. raketne brigade bili su u tzv. pripravnosti jedan na svom prvom, od 22 koliko su ih promenili za 78 dana, ratnom položaju.
Zanimljivo je da to bio jedini uređeni – ali ne sasvim odgovarajući, jer je pravljen za stariji sistem S-75 Dvina - položaj koji zaposeli, ostale su tokom rata improvizovali u ravnici. Do tada im protivnički avioni nisu ulazili u domet dejstva (u idealnim uslovima raketni sistem Neva-M može gađati ciljeve do 27 km kose udaljenosti).
Borbene posluge, smenjivale su se na po osam časova a sa njima na mestu rukovaoca gađanja komandant diviziona potpukovnik Zoltan Dani i njegov zamenik potpukovnik Đorđe Aničić. Dvadeset sedmog marta uveče borbenu poslugu diviziona činili su Dani, Aničić, Muminović, Dragan Matić, Dejan Tiosavljević, Darko Nikolić, Vladimir Ljubenković i Đorđe Maletić.
Bitan momenat je da su bili prisutni i komandant Dani i zamenik Aničić u trenutku "borbenog rada" - Aničić je popodne bio od 14 do 18 časovabio sa još dva pripadnika na zadatku imitacije zračenja kako bi se zavarao neprijatelj i nije se na vreme vratio tako da je Dani i posle svoje smene nastavio da komanduje poslugom.
"Tog dana smo imali tehnički problem sa radarom P-18", priča Muminović. "Komandat potpukovnik Dani došao je u kontrolu i poslao poslugu – koji su ujedno i tehničari – da intenzivira otklanjanje kvara i po njegovom uključivanju na pokazivaču su uočeni ciljevi u vazdušnom prostoru".
U dokumentarnom filmu 21 sekund o ovom događaju i svojim istupima u medijima, ratni komandant Dani pominje "jednu malu modifikaciju" koja je po njegovom naređenju – i uprkos odbijanju nadređenih da je odobre - napravljena i koja je omogućila otkrivanje aviona stelt tehnologije. Kasnije je porekao te svoje tvrdnje i potvrdio da nije bilo nikakve izmene na radarima i raketama, uz napomenu da su sva sredstva tokom eksploatacije kontinuirano modernizovana.
Po uočavanju ciljeva i odabiru jednog - sistem Neva-M ne može da gađa istovremeno više ciljeva - od strane potpukovnika Danija na mestu rukovaoca gađanja, i naredbe za traženje i praćenje nišanskim radarom, cilj je pronađen za samo nekoliko sekundi, ali prve dve predaje operaterima na ručno praćenje nisu bile uspešne. Avion koji su pratili promenio je pravac, dovoljno da ga 'ne uhvate'.
"Lansiraj": 21 sekund posle, tačka na ekranu je nestala
"U tom trenutku nismo razmišljali da li je stelt avion ili ne, za nas je to bio cilj, bili smo sasvim usresređeni na njega. Video se malo slabije - što mi raketaši kažemo 'manje tačaka u pački' - ali ipak dovoljno da ga pratimo. Iz trećeg pokušaja, operatori su prihvatili cilj na praćenje, i rukovaoc gađanja je mogao da naredi lansiranje raketa", nastavlja Muminović. Potpukovnik Dani je kasnije rekao da je umesto pune komande - koja treba koja treba da sadrži i frazu"cilj uništi" i metod, samo viknuo: "Lansiraj!"
Lansirane su dve rakete - sa bojevom glavom u kojoj se nalazi 33 kilorgama eksploziva i najmanje 4500 fragmenata za parčadno dejtvo - u intervalu od pet sekundi ka azimutu od 245 stepeni i daljini od oko 12 km.
Rakete koje su lansirane na prvi cilj tokom rata nosile su imena Natalija i Živadinka. Naime, srpski raketaši su svakoj raketi postavljenoj na lanser davali lična imena, naravno ženska. Pogodak rakete - prve koje je treći raketni dvizion ikada lansirao u ratnim uslovima - jasno se video na pokazivaču.
"Tačka na ekranu postaje veća i odjednom se pretvorila u mnogo malih tački koje potom nestanu", opisao je taj prizor deset godina kasnije oficir za vođenje Muminović. Od zahvata cilja do pogotka prošlo je oko 20 sekundi. Istorija važdušnog ratovanja zabeležiće ovaj trenutak, 27. marta 1999. u 20:42 kao datum prvog - kasnije se ispostavilo i jedinog - obaranja stelt aviona F-117 u ratnom sukobu.
"Znali smo da smo nesto pogodili ali ne šta", posvedoćio je 25 godina kasnije za emisiju Dozvolite zamenik komandanta 3. raketnog diviziona potpukovnik Aničić. Sa komandnog mesta mu je tražena informacija o parametrima uništenja cilja, ali i o sastavu borbene posluge. Kada je dao tražene podatke, glas sa druge strane veze je ushićeno uzviknuo "Bravo legende!"
Zaslugom prvo konspiracije a potom i ratne propagande po medijima dugo hvaljen pukovnik Gvozden Đukić, kao čovek koji je bio na čelu jedinice koja je oborila F-117.
Epilog: Komandant diviziona otvorio pekaru, oboreni pilot držao predavanja, muzej prodavao komadiće F-117 kao suvenir
Nepunih deset godina kasnije F-117 je povučen iz upotrebe i mesto je ustupio modernijim avionima u eskadrilama američkog vazduhoplovstva, ispostaviće se ne baš zauvek, kasnije određeni broj primeraka vraćen u upotrebu.
Pojedini avioni nalaze se kao eksponati u muzejima (uključujući i delove aviona 82-806 u beogradskom Muzeju vazduhoplovstva i prostorijama 250. raketne brigade), izloženi ispred vazduhoplovnih baza ili rasklopljeni u rezervi. Oko 1200 delića aviona koji je oborio jugoslovenski PVO prodato je kao kolekcionarski predmet uz sertifikat o autentičnosti. Raketni sistem S-125M Neva-M i danas je u upotrebi u 250. brigadi sada srpskog RV i PVO.
Dejl Zelko ostao je u aktivnoj službi i do penzionisanja bio je čest je učesnik predavanja i seminara na kojima prenosi svoja iskustva, prvenstveno o različitim aspektima preživljavanja i spasavanja oborenog pilota u ratnom sukobu kao i "motivacionih govora" mlađim naraštajima vazduhoplovaca.
Zoltan Dani je na svoj zahtev penzionisan i živi u rodnom Skorenovcu kod Kovina gde je otvorio – kažu, veoma uspešnu – pekarsku radnju. Dvojica oficira susreli su se 2011. godine, inicijativom producenata dokumentarnog filma Drugi susret Željka Mirkovića i posetili jedan drugog.
Svakog 27. marta, na dan obaranja do tada neoborivog aviona, pripadnici 3. diviziona 250. raketne brigade iz ratne 1999. okupljaju se u znak sećanja na ovaj događaj pri čemu "strada" po još jedan F-117 – u obliku torte!
Prošle godine - na dvadesetpetogodišnjicu istorijskog događaja - stradale su dve F-117 torte: Ratni zamenik komandanta potpukovnik Aničić sa kolegama i prijateljima odlučio je da obeleži istorijski događaj odvojeno.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Kako je iz Srbije spasen pilot oborenog F-117: Trebali smo da tvrdimo da nismo neprijatelji ako nas zarobe!
Poslednje reči majora Zorana Radosavljevića, heroja koji je poginuo na današnji dan 1999: Bežim u oblake
Prvi heroj koji je poleteo u smrt: Kako je major Đurić postao simbol odbrane 1999. godine
Najlepši način sećanja na smrt heroja: Memorijalna regata Zoran Radosavljević održana 25. put
Video: Srpski leteći vatrogasci: Više od dva miliona litara vode izbacili na požare za manje od mesec i po
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Emilija
Sećam se tad parola, " Oprostite, nismo znali da ste nevidljivi" i " Oborilo lovačko društvo Karakuša iz Šapca ". Bio je to mali tračak nade da nismo baš toliko slabi.
Podelite komentar