Unuk pilota koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu bombardovao je Srbiju 1999. godine
Pol Vordfild Tibets ušao je u istoriju kao pilot aviona koji je bacio prvu atomsku bombu u istoriji ratovanja – na Hirošimu – i tako zauvek promenio svet kakvim smo ga poznavali do tog 6. avgusta 1945. godine.
Tibets, tada pukovnik i prvi čovek namenski formirane 509. mešovite grupe, ne samo da je bio pilot bombardera B-29 i komandant misije na istorijskom letu, već i ključna figura operacije nuklearnih udara – bar onog dela za koji je bilo zaduženo vazduhoplovstvo američke vojske (United States Army Air Forces – USAAF).
Preporučujemo
Avion GetJet-a bez dozvole kontrole letenja promenio kurs tokom prilaska Aerodromu Beograd
Trampove carine razbesnele Švajcarsku: Svi traže otkazivanje ugovora o nabavci F-35
U istorijskoj senci slavnog dede, Tibetsov unuk, koji je poneo isto ime – Pol Vordfild Tibets IV – takođe je bio pilot strateških bombardera i učestvovao je u operaciji Allied Force protiv Savezne Republike Jugoslavije. Za misiju izvedenu 8. aprila 1999. dobio je i odlikovanje, baš kao i nhjegov deda više od pola veka ranije.
Lula u ruci, orden na grudima
Aerodrom Tinian u Tihom okeanu, 6. avgusta popodne, vrveo je od aktivnosti. Po kasnijem svedočenju navigatora aviona Enola Gay – nazvanog po Tibetsovoj majci – Teodora "Holanđanina" van Kerka, "nikad ranije nije video toliko generala".
Tek što je izašao iz aviona posle leta koji je trajao više od dvanaest sati, sve sa lulom u ustima, tadašnjem pukovniku Tibu pristupio je general Karl Spaats i prikačio mu Krst za izuzetne zasluge (Distinguished Service Cross) – drugorangirano odlikovanje u američkim oružanim snagama, odmah iza Medalje časti, a ispred Srebrne zvezde. Na fotografiji koja je nastala kao svedočanstvo tog trenutka vidi se kako Tibets, dok prima odlikovanje, u levoj ruci – polusakriveno – drži svoju lulu.
Tibets od Hirošime do avio-biznisa
Nakon rata, Paul Tibets je ostao u vazduhoplovstvu, koje se 1947. transformisalo u zasebnu granu američke vojske, a prvi komandant bio je upravo general Spaats. 509. grupa vratila se u Sjedinjene Američke Države tri meseca nakon dejstva na Hirošimu i Nagasaki, u novembru 1945. godine i bila je stacionirana na vojnom aerodromu Rouzvel u Novom Meksiku. U januaru je Tibets predao dužnost komandanta kako bi bio raspoređen na druge zadatke.
Iako više nije učestvovao direktno u bacanju atomske bombe, Tibets je bio savetnik tokom kasnijih testova, uključujući atomske probe na atolu Bikini (Operation Crossroads) 1946. godine. Kasnije je bio uključen u razvoj novih bombardera, poput mlaznog B-47 Stratojet, gde je obavljao i dužnost komandanta jedinice za ispitivanje prototipova
Tokom pedesetih i šezdesetih godina služio je na raznim komandnim i štabnim dužnostima – delimično u Evropi, delimično u SAD. Bio je i vojni ataše u Indiji, što je bio njegov poslednji zadatak pre penzionisanja 1966. godine. Tokom boravka u Nju Delhiju, tamošnji mediji nazivali su ga – „najvećim ubicom na svetu“.
Po odlasku iz vojske, Tibets se okrenuo civilnom vazduhoplovstvu. Bio je jedan od osnivača kompanije Executive Jet Aviation, koja će kasnije postati poznata kao čuveni NetJets. U firmi je proveo više od dvadeset godina, većinu kao predsednik.
Bez kajanja do kraja
Do kraja života, njegova uloga u Hirošimi ostala je predmet rasprava. Za neke – heroj, za druge – simbol razaranja. Sam Tibets nikada nije pokazivao znake sumnje u ispravnost onoga što je uradio. U intervjuu iz 2005. godine rekao je:
"Znao sam, kad sam dobio zadatak, da će to biti nešto emotivno. Imali smo osećanja, ali morali smo da ih potisnemo. Znali smo da će ubiti ljude svuda okolo. Ali moj jedini pokretač bio je da uradim posao najbolje što mogu, kako bismo što pre zaustavili ubijanje".
Na jednom aeromitingu u Teksasu, leteo je restauriranim B-29 i tokom demonstracije je insceniran pad atomske bombe, uz dimni efekat veštačke pečurke – naravno, bez stvarne eksplozije. Taj nastup izazvao je negativne reakcije, naročito u Japanu. Na pitanje da li se kaje ili da li je uvredio Japance, odgovorio je da nije imao takvu nameru i da je demonstracija bila deo vojnog prikaza, ne političke poruke.
Umro je 2007. godine, u 92. godini. Nije želeo ni grob ni nadgrobni spomenik, kako njegovo ime ne bi postalo mesto protesta. Kremiran je, a pepeo rasut iznad Lamanša, koji je mnogo puta preleteo tokom Drugog svetskog rata.
Pol Tibets IV: Stelt pilot
Nekoliko meseci pošto je Tibets penzionisan, u novembru 1966. godine rođen je Pol Vordfild Tibets IV, čiji je otac, Pol Tibets III, bio medicinski radnik u vazduhoplovstvu. Diplomirao je na vazduhoplovnoj akademiji USAF u Kolorado Springsu 1989. godine.
Bio je pilot na bombarderu B-1 Lancer, nastavnik letenja na T-38 u bazi Rendolf u Teksasu, a zatim je službovao kao instruktor u 394. eskadrili za borbenu obuku u Vajtmen bazi u Mizuriju.
Status pilota B-2 Spirit dobio je 1997. godine. Samo dve godine kasnije, kao kapetan, učestvovao je u prvoj borbenoj upotrebi ovog po mnogo čemu revolucionarnog – kao i pola veka ranije B-29 – bombardera: NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno operaciji Združena snaga (Allied Force).
Bombe na "Zastavu" i Smederevo
Napad koji je izveo 8. aprila, opisan je kao „prva misija B-2 bez sadejstva prijateljskih snaga“, odnosno aviona za neutralisanje protivničke PVO (SEAD) i elektronska dejstva. Tada kapetan Tibets IV odlikovan je Ordenom za izuzetno letačko dostignuće (Distinguished Flying Cross), a zvanično obrazloženje dodele odličja otkriva detalje o ciljevima te večeri, kao i nepreciziranom kvaru:
"Tog dana, kapetan Tibets je ispisao stranicu u istoriji vazduhoplovstva predvodeći prvu borbenu misiju bombardera B-2 bez prateće podrške, u sklopu operacije Allied Force. Pokazao je izuzetnu hrabrost, veštinu i izdržljivost tokom tridesetočasovne borbene misije, probijajući se kroz složen, integrisani sistem protivvazdušne odbrane koji je obuhvatao niz ozbiljnih pretnji sa zemlje – i to bez ikakve podrške za neutralisanje neprijateljske odbrane iz vazduha.
… kapetan Tibets je otklonio tehnički kvar koji je mogao da onemogući izbacivanje oružja – i to svega nekoliko minuta pre napada. Korišćenjem tada nove vođene bombe JDAM (Joint Direct Attack Munition), uspešno je pogodio 16 odvojenih ciljeva, uništivši ključne vojne objekte, uključujući skladište naftnih derivata u Smederevu, radio-relejnu stanicu i fabriku naoružanja u Kragujevcu.“
Brisel, Avganistan, B-52
Posle nekog vremena provedenog na raznim stručnim usavršavanjima, preuzima 2006. godine dužnost komandanta 393. bombarderske eskadrile, koju je osnovao njegov deda u Drugom svetskom ratu.
Službovao je i u sedištu NATO-a u Briselu, bio je zamenik komandanta 379. ekspedicionog vazduhoplovnog vinga u jugozapadnoj Aziji, gde je učestvovao u misijama podrške operaciji Enduring Freedom u Avganistanu.
Kada je postavljen za zamenika direktora operacija u Komandi za globalne udare USAF, kvalifikovao se i za letenje na avionu Boeing B-52 Stratofortress, čime je postao jedan od retkih pilota obučenih za sva tri strateška bombardera kojima USAF raspolaže.
Penzionisan je u činu brigadnog generala krajem 2018. godine, nakon istrage o onome što je opisano kao "neprimereno ponašanje dok je komandovao 509. bombarderskim vingom".
Optužbe su uključivale "neprikladne komentare o ženama, propuste u prijavljivanju pokušaja samoubistava i neovlašćeno korišćenje vojnog vozila".
B-29 i B-2: Dva čuda tehnike u dve epohe
Može se povući istorijska paralela između B-29 Superfortress u ulozi nuklearnog bombardera i B-2 Spirit: oba aviona bila su čudo tehnike za vreme kada su projektovani, proizvedeni i uvedeni u upotrebu, i oba su imala doktrinu da budu "nedodirljivi" za neprijatelja.
Superfortress je protiv Japana to postigla visinom leta i taktikom upotrebe, a B-2 pola veka kasnije kompleksnim paketom stelt (stealth – "prikriveni") tehnologija, koje u velikoj meri smanjuju mogućnost da bude uočen i gađan od strane neprijatelja. Tokom napada na Hirošimu i Nagasaki, nijedan B-29 nije izgubljen.
Prema američkim zvaničnim podacima, takođe ni B-2 do sada nije izgubljen kao rezultat dejstva neprijatelja. Sa tom tvrdnjom ne bi se složili pripadnici 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade Vojske Jugoslavije, koji su uvereni da su u noći između 19. i 20. maja 1999. godine pogodili "nešto drugačije", i da je to bio upravo B-2.
Iako za te tvrdnje postoje prilično validni dokazi, svi su posredni i dolaze samo sa jedne strane u sukobu. Materijalni dokazi obaranja – ostaci aviona ili svedočanstvo posade – do sada nisu pronađeni ili javno prikazani.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Pilot ga je nazvao po svojoj majci: B-29, avion koji je bacio prvu atomsku bombu
Veličanstvena munja je poletela prekasno: Avion koji je mogao da promeni budućnost Japana
80 godina straha: Mali dečak, atomska bomba koja je zauvek promenila svet
Pilot iskočio iz MiG-a, avion sam preleteo četiri države i skoro 900 km pa pao: Poginuo mladić u svom domu
Video: Direktan pogodak u MiG-29 na Batajnici: Da li je bilo pravi ili lažni cilj?
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
