Plavuša koja je obučavala Top Gun pilote: Istinita priča iza filma koji je zaludeo svet
U kadar ulaze prvo duge i vitke noge, u diskretnim crnim najlon čarapama sa crtom niz zadnju stranu od peta na gore. Siva suknja koja prati liniju tela i pokret kukova, bela košulja zakopčana visoko i sako koji kao da nije trebao da deluje strogo i konzervativno, ali jeste.
Pažnju je privukao zvuk dodira visokih potpetica o pod - u to vreme nešto ne baš očekivano u skoro ekskluzivno muškoj sredini kao što je mornarica ili vojska. Kretanje tela diže pramenove njene plave kose, kovrdžave taman toliko da omekša stroge linije hangara pista i rulnica vojne baze Miramar.
Hoda polako, ali sigurno — kao žena koja zna da nije došla da impresionira, već da preuzme kontrolu. Malo šminke, skoro ništa: I bez nje, oči su govorile sve. Plave, pronicljive, pogleda ubojitijeg od svakog projektila koje F-14 Tomcat (Grumman F-14 Tomcat), tadašnji ponos američke mornaričke avijacije, može da uputi prema neprijatelju.
Upoznajte Šarlotu Blekvud, skraćeno Čarli (Keli MekGilis), plavušu koja je postala jedna od ikona avijacije u popularnoj kulturi i predmet maštanja mnogih generacija budućih pilota širom sveta.
“Bićete obučavani i ocenjivani i od strane nekoliko civilnih stručnjaka. Civili su ovde jer su oni naš najbolji izvor informacija o neprijateljskim avionima. Jedna od najkvalifikovanijih je predstavnica TAG, kodno ime Čarli. Ima doktorat iz astrofizike i radi kao civil po ugovoru, tako da joj ne salutirate. Bolje vam je da je pažljivo slušate, jer je Pentagon sluša kada je reč o vašim sposobnostima”.
Ovim rečima, odsečnim, tipično vojničkim glasom, Šarlotu je predstavio iskusni instruktor major Rik Džester Hederli polaznicima obuke tehnike i taktike vazdušne borbe, probranim najperspektivnijim avijatičarima američke ratne mornacije (US Navy). Zvaničan naziv ove obuke - za koju se smatra da privilegiju da je pohađaju imaju samo najbolji od najboljih - tada je bio US Navy Fighter Weapons School, u avijatičarskom slengu koji je ušao u vokabulare mnogih jezika: Top Gun.
Bila je prva polovina osamdesetih. Američka javnost se još uvek nosila sa duhovima Vijetnama – slikama povlačenja, izgubljenim bitkama i narušenim nacionalnim samopouzdanjem. Patriotski žar zgasnuo je u blatu džungle, a holivudske priče o herojima delovale su sve dalje od stvarnosti.
Nimalo slučajno, pojavio se Top Gun. Film koji nije bio samo blokbaster – bio je lek za kolektivni duh nacije. Stilizovan, glasno patriotski, seksi i brz – Top Gun je podizao puls i trebao da podseti Ameriku ko je i šta je.
Režiran s jasnom namerom da vrati veru u vojsku i naciju, film je slavio neustrašive pilote američke mornarice – mlade, zgodne, patriote u blistavo belim uniformama i sa nezaobilaznim Ray Ban Aviator naočarima. Imao je sve: brze i moćne avione koji grme kroz nebo, sunce koje se presijava na vizirima kaciga i lica koja će uskoro postati holivudske ikone. Mladi Tom Kruz, Val Kilmer, Entoni Edvards, Keli MekGilis – tada na početku karijere, ali već magneti za pažnju. Top Gun nije bio samo priča o vojsci – bio je mešavina romantike i patriotizma, adrenalina i stilizovane mačo poetike.
Pre nego što je obukla profesionalni oklop, pre nego što je ušla u hangar sa čijeg plafona se spuštala američka zastava “zvezda i pruga” a ispred bili parkirani F-14 Tomcat i A-4 Skyhawk, Šarlot smo videli u sasvim drugačijem izdanju. Sa pivom u ruci i osmehom koji zavodi bez posebnog truda, uz humor i stidljivo obaranje pogleda u naizgled bezazlenom flertovanju sa Pitom Mičelom Meverikom (Tom Kruz) i Nikom Bredšouom Gusom (Entoni Edvards). Flert,
U tom trenutku deluje kao tek još jedna plavuša fascinirana pilotima, pardon, mormaričkim avijatičarima. Sledećeg dana - u filmu to je sledeći kadar - ona ulazi u učionicu, sada kao njihova instruktorka. Civil sa znanjem i stavom koji ne traži uniformu da bi bila ona koju slušaju. To je ono što Čarli čini toliko fascinantnom.
Nije reč samo o tome da je vizuelno lepa. To je lepota koja ne vrišti, već suptilno obavija posmatrača, čak i onog sa druge strane filmskog platna. Njena kovrdžava plava kosa kao ima svoju gravitaciju, ona se ne trudi da privuče pažnju, ona je jednostavno centar zbivanja.
Prirodno autoritativna, dama koja ne žrtvuje svoju ženstvenost, ali ni ne trguje njom. Istovremeno, ona je alfa, figura autoriteta u prostoru u kojem dominiraju muškarci, adrenalin i ego.
Odnos instruktorke i pilota - uz čuvenu opasku “ne izlazim sa studentima” - pokazuje da, uprkos profesionalnosti, nije neosetljiva, ljudska je i ranjiva - ali se trudi da postavi granice. Ona zna njegov potencijal, ali vidi i njegove mane. Kada se povlači, ne čini to iz slabosti, već iz osećaja za te granice koje želi da postavi.
Njihova priča je spoj napetosti i privlačnosti u kojoj nema klasične podele na jaku ženu i slabog muškarca, niti obrnuto. Oboje su jaki – samo na različite načine. Meverik ne može da prihvati autoritet olako, a Čarli ne može da ignoriše talenat, čak i kad dolazi bez merljivog pokrića.
I oboje su ranjivi, svako na svoj način ali se trude da to zadrže za sebe.
Blekvud je žena koja nikada nije tražila da se dokaže. Ona jednostavno jeste. U svetu u kojem su pravila jasna, a komandna hijerarhija stroga, ona ulazi kao neko ko zna više od većine, ali to ne koristi za dominaciju. Njen uticaj dolazi iz znanja, ne iz pozicije.
Za razliku od mnogih ženskih likova iz akcionih filmova 80-ih, Šarlot je sve samo ne puki dodatak glavnom junaku. Ona je skoro pa ravnopravan učesnik. Njena inteligencija je oružje, a njen ponos – njen štit. Upravo u tome leži njena zavodljivost.
Ne možeš je imati, osim ako ona to ne želi. Čarli nije romantična fantazija, već izazov, i zato je toliko nezaboravna skoro četiri decenije od kada je film prvi put objavljen.
Astrofizičarka je po obrazovanju, analitičarka i instruktor po pozivu, ona u učionici stoji naspram najhrabrijih i najopasnijih pilota i govori o stvarima koje oni tek uče da razumeju. I oni je slušaju, ne zato što moraju, već zato što shvataju da nije pametno ne slušati je.
U tom smislu, Šarlota Blekvud je filmska preteča onih žena koje su kasnije promenile paradigme – i u vojsci, i u nauci, i u politici. I kao takva, nije slučajno inspirisana stvarnom osobom.
U stvarnom svetu, iza lika koji je u filmu Top Gun odglumila Keli MekGilis je žena po imenu Kristina Foks: Civilna analitičarka koja je tokom kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih radila u čuvenom Centru za borbena avijacijska istraživanja (Center for Naval Analyses), u blizini baze Miramar.
Bila je deo male, ali briljantne grupe civilnih stručnjaka koji su analizirali taktičke manevre, ponašanje pilota u realnim i simuliranim uslovima, kao i razvoj doktrina koje su oblikovale način na koji američka mornarica vodi vazdušne borbe.
Tokom priprema za snimanje filma Top Gun, producenti Don Simpson i Džeri Brukhajmer posetili su bazu Miramar. Komandant NAS Miramar ih je upoznao sa Christine Fox, koja je svojim znanjem i prisustvom ostavila snažan utisak. Tada su odlučili da lik Čarli Blekvud baziraju upravo na njoj.
Kristina je provela jedan dan sa glumicom Keli MekGilis, pokazujući joj bazu i objašnjavajući detalje svog posla, kako bi mogla autentično da prikaže lik Čarli. Takođe je konsultovana tokom snimanja jedne scene u hangaru. Kada je videla na početku teksta pomenute čarape sa šavom koje je MekGilis nosila, “prava” Čarli je primetila da to nije uobičajen izbor za radno okruženje — ali je scena ipak ostala u filmu, uostalom kao i mnoge druge u kojima je autentičnost žrtvovana radi atraktivnosti i filmske dinamike.
Piloti su je zvali Legs (engl. noge) - donekle šaljivo, zbog njenih dugih nogu i držanja, ali nikada podrugljivo. Iza tog nadimka stajalo je poštovanje. Kristina je poznavala obrasce neprijateljskog ponašanja u vazduhu jednako dobro kao i bilo koji borbeni pilot, a često i bolje.
Njeni izveštaji, pisani jasnim, analitičkim stilom, uticali su na promene u načinu obuke i razumevanja vazdušne borbe. Znala je kada i zašto pilot instinktivno bira da krene u uspon umesto da okrene avion — i kako se taj instinkt može iskoristiti kao prednost, a ne kao slabost.
Za razliku od filmske Čarli, Kristina nije nosila sivi sako i nije držala časove u hangaru pred F-14. Njen prostor bila je soba za brifing, prepuna dijagrama, grafikona i taktičkih mapa. Komunikacija s pilotima bila je direktna, često žustra, ali uvek utemeljena na preciznim podacima. U vreme kada su žene retko bile prisutne u vojnim analizama, Kristina nije tražila poštovanje — zaslužila ga je.
Decenijama kasnije, 2013. godine, došla je do mesta na koje nijedna žena pre nje nije kročila — vršilac dužnosti zamenika ministra odbrane Sjedinjenih Američkih Država (Acting Deputy Secretary of Defense). Bila je najviše rangirana žena u istoriji američkog Pentagona u tom trenutku. Ali i dalje, kao i u Miramaru, govorila je jezikom analize. Nije tražila reflektore. Znala je da moć ne dolazi iz glasa koji viče, već iz uma koji razume.
Za razliku od mnogih koji su karijeru gradili kroz hijerarhiju i strukturu, Kristina je bila neko iz spoljnog sveta koji je promenio sistem iznutra.
Lik Šarlot 'Čarli' Blekvud nije bio samo plod scenarističke mašte, već pažljivo preneta esencija žene koja je istinski oblikovala način razmišljanja američke vojske, bar u jednom njenom segmentu. U svetu gde se moć često meri titulama i uniformama, Kristina Foks je dokaz da znanje i integritet mogu probiti sve barijere.
Bila je tiha sila u svetu buke i moći – i možda je upravo zato njen lik, kroz Čarli, ostao zauvek upamćen. Ne kao fikcija, već kao podsetnik da prave heroine ne moraju da budu izmišljene – one već postoje, samo ih treba prepoznati.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Prvi Top Gun piloti bili su Afroamerikanci: Priča o pukovniku Džejmsu Henriju Harviju III
Video: Jedini preživeli lažni MiG-29: Kako je jedna maketa izbegla i NATO i uništenje u filmu Darka Bajića
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
