A-10 Varthog: 10 mitova o jednoj od najvećih ikona američkog ratnog vazduhoplovstva
A-10 Varthog (Warthog - Bradavičasta svinja), zvanično Tanderbolt II (Thunderbolt - grom), je avion kakav ne postoji ni u jednom drugom segmentu flote Ratnog vazduhoplovstva SAD. Sa svojim legendarnim GAU-8 topom, izuzetno otpornom konstrukcijom i nenadmašnim učinkom u bliskoj vazdušnoj podršci (Close Air Support - CAS), postao je legenda među pešadijom i simbol čvrstine na bojištu.
Međutim, era A-10 se bliži kraju. Ratno vazduhoplovstvo SAD je započelo povlačenje flote 2023. godine, a potpuni prestanak upotrebe očekuje se početkom 2030-ih. Njegovo povlačenje ponovo je pokrenulo oštru debatu o tome da li bilo koji drugi avion zaista može da ga zameni.
Preporučujemo
Pao još jedan mit: Danski F-35 nad Teksasom i poslao obaveštajne podatke u Evropu
Suhoj putuje za Maleziju: Moćni Su-57 i dalje traži kupce na svetskom tržištu
Dug vek službe A-10 takođe je proizveo brojne mitove: neki zasnovani na zastarelim informacijama, drugi na entuzijazmu fanova. U opširnoj analizi koju objavljuje portal Aerotime, razdvajamo činjenice od fikcije, razbijajući deset najčešćih zabluda o A-10: od njegovog dizajna, otpornosti, do njegove uloge u budućem Ratnom vazduhoplovstvu.
1. A-10 je dizajniran isključivo oko topa
Jedan od najupornijih mitova jeste da je A-10 napravljen samo da bi nosio ogromni top GAU-8 Avenger. Iako je top bio ključni deo zahteva, avion nije u potpunosti napravljen oko njega. Top je bio važan, ali ne i jedini uslov.
Prvobitni zahtevi nisu ni uključivali top, već mogućnost nošenja bar 4.309 kg oružja. GAU-8 je rano integrisan u dizajn, ali pored toga avion je morao da preživi vatru sa zemlje, leti s nepripremljenih pista i podržava vojnike na terenu u dugotrajnim bitkama. Dakle, priča da je A-10 samo „leteći top“ nije tačna. Kao što je istakao istoričar Dr. Ričard Halion, A-10 je bio „integrisani CAS sistem“, a ne samo platforma za oružje.
2. A-10 je prespor i preslab za savremeno ratovanje
Istina je da A-10 nije brz – krstari brzinom od oko 550 km/h. Ali njegova misija ne zahteva brzinu. Napravljen je da leti nisko i sporo, kako bi pilot mogao vizuelno da identifikuje ciljeve i brzo reaguje na pozive sa tla. Kritičari tvrde da ga to čini ranjivim, posebno u savremenim borbenim uslovima sa naprednim PVO sistemima. Međutim, u takvim procenama se zanemaruje otpornost aviona, brojne kontramere, sposobnost da leti ispod radarskog dometa i dokazane borbene sposobnosti: tokom Pustinjske oluje, A-10 je izvršio preko 8.000 misija i preživeo značajna oštećenja.
Top GAU-8 danas ne može da probije oklop modernih tenkova, ali još uvek može da uništi druge ciljeve kao što su lakše oklopljena vozila (npr. BMP-3 sa 35 mm oklopa), kamione i slično. A-10 nosi i savremeno oružje – precizne bombe i rakete koje mogu uništiti i najmodernije tenkove. Dakle, iako top više nije efikasan protiv glavnih borbenih tenkova, avion ostaje veoma koristan.
3. A-10 je zastareo i na izdisaju
Mišljenje da je A-10 zastarela relikvija Hladnog rata postalo je uobičajeno, posebno jer USAF želi da ga povuče. Međutim, "zastarelo" je relativan pojam. A-10 je kroz program modernizacije A-10C dobio digitalnu kabinu, savremene senzore, JDAM podršku, napredne komunikacije i sposobnost preciznog gađanja. Ove nadogradnje omogućile su mu delovanje i noću, u prašini i lošim vremenskim uslovima. Godine 2022. avion je dobio nova krila, što mu je dodatno produžilo vek trajanja.
Bez obzira na to, 2023. USAF je započeo njegovo povlačenje. Kritičari kažu da su moderni protivnici previše opasni za A-10, ali pristalice tvrde da nijedan drugi avion ne nudi toliku upornost i podršku trupama na terenu. A-10 je preživeo više pogodaka raketama nego bilo koji drugi avion – primer pilotkinje Kim Kembel iz 2003. godine, koja je sa teškim oštećenjima sletela avionom nazad na bazu, i dalje je legendaran i o tom slučaju ćemo nešto kasnije.
4. A-10 „šije“ metu u liniji
U filmovima i video-igrama često se vidi kako A-10 ispaljuje „liniju“ pogodaka preko terena. Iako je tehnički moguće, to nije standardna taktika. Zbog ogromnih vibracija topa GAU-8, avion automatski aktivira sistem „Precision Attitude Control (PAC)“ koji stabilizuje let i sprečava linijsko gađanje. Time se omogućava precizniji pogodak jednog cilja, a ne linijsko razaranje.
Takođe postoji mit da A-10 napada tenkove odozgo - gađajući njihov slabiji gornji oklop. Iako je to moguće, A-10 je dizajniran da napada bočne i zadnje strane tenkova iz gotovo horizontalnog položaja. Gađanje odozgo je nepraktično zbog brzine aviona, a spori, strmi napadi učinili bi ga lakom metom PVO sistema. Idealni ugao napada za top GAU-8 je manji od šest stepeni. Sve drugo bi previše izložilo avion vatri sa zemlje i umanjilo šanse za preživljavanje.
5. Varthog ne može da preživi pogodak ili oštećenje
Ova konstatacija je potpuni mit - više puta demantovan u praksi. Reputacija Varthoga kao izuzetno otpornog borbenog aviona je s pravom zaslužena. Jedan od najpoznatijih primera je slučaj kapetanke Kim Kembel, koja je 2003. godine vratila svoj A-10 na bazu nakon što je pogođena jakom protivvazdušnom vatrom iznad Bagdada, izgubila svu hidrauliku i prešla na ručno upravljanje avionom.
Preživljavanje A-10 omogućeno je zahvaljujući njegovim redundantnim sistemima, oklopu od titanijuma u obliku „kade“ oko kabine, rezervoarima za gorivo koji se sami zaptivaju i razdvojenim komandnim linijama. U Avganistanu i Iraku, više A-10 aviona vratilo se u bazu sa ozbiljnim oštećenjima na krilima i trupu.
Nažalost, veliki broj aviona je tokom svih ovih godina i izgubljen uz velike ljudske žrtve, o čemu je portal Aero.rs ranije pisao u tekstu koji možete pročitati ovde.
Kako bilo: „A-10 nije okretan, brz ni živahan. On je promišljen, masivan, snažan, proračunat i pouzdan. Ništa na njemu nije krhko ili slabo – ni u konstrukciji, ni u letu… Napravljen je da izdrži više oštećenja nego bilo koji drugi avion koji poznajem“, rekao je svojevremeno potpukovnik Rajan Hejden, zamenik komandanta 23. lovačke grupe u bazi Mudi.
6. A-10 je manje isplativ od savremenih aviona
Ovo je klasičan primer pogrešnog poređenja. Kritičari tvrde da je A-10 „avion za jednu misiju“ i da ga zbog toga ne treba održavati u savremenim snagama koje su fokusirane na višenamensku upotrebu. Ali kada je reč o bliskoj vazdušnoj podršci (CAS), malo koji avion je efikasniji.
Prema podacima Ratnog vazduhoplovstva SAD, sat letenja na A-10 košta oko 20.000 dolara, znatno manje od F-35A, čiji troškovi prelaze 36.000 dolara po satu. A-10 je takođe lakši za održavanje zahvaljujući modularnim delovima i robusnoj konstrukciji. Rasprava postaje komplikovanija kada se uzmu u obzir troškovi održavanja starijih letelica, ali analitičari RANDA naglašavaju da se efikasnost CAS misije ne može meriti samo novcem. Nije pitanje samo koliko plaćate, već šta dobijate zauzvrat – a u kontrolisanom vazdušnom prostoru, A-10 ostaje jeftina i efikasna opcija.
7. A-10 je prvi oklopni avion
A-10 se često prikazuje kao avangarda kada je reč o oklopu na avionima. Međutim, istina je da on nije prvi avion s oklopom. Oklop na avionima postoji još od Prvog svetskog rata – A-10 je samo nova iteracija tog koncepta. Na primer, A-10 je nastao kao zamena za A-1 Skajrajder, koji je imao značajnu količinu oklopa oko nosa, čime su štitili pilota i određene delove motora.
Ipak, najpoznatiji oklopni avion – i direktna inspiracija za zaštitni sistem A-10, prema dokumentaciji o razvoju – bio je sovjetski Iljušin Il-2 Šturmovik iz Drugog svetskog rata. Njegova čelična „oklopna kada“ pokrivala je centralni deo aviona i štitila posadu, motor, elektroniku i rezervoare goriva.
8. A-10 nije kompatibilan sa modernim ratovanjem
Ovaj mit potiče iz vremena kada A-10 nije imao data linkove i komunikacione sisteme potrebne za savremene operacije. Danas, međutim, A-10C varijanta poseduje Link 16, SADL (Sistem "svesti o situaciji"), sigurne radio-veze i digitalne prikaze pretnji, što mu omogućava saradnju sa dronovima, kontrolorima sa zemlje i brzim avionima u realnom vremenu. A-10 takođe koristi napredne nišanske sisteme identične onima na F-16 i F-15E. Redovno učestvuje u operacijama NATO-a i pokazao je interoperabilnost tokom misija poput Inherent Resolve i Atlantic Resolve.
Od samog početka, A-10 je bio dizajniran da poleti sa neasfaltiranih i oštećenih pista blizu prve linije fronta. Može da uzleti sa poletno-sletne staze dužine od svega 900 metara i ne zahteva savršenu infrastrukturu. Njegov široki trap, mala brzina sletanja i snažne kočnice omogućavaju mu da koristi puteve, suva jezera i improvizovane baze – sposobnosti potvrđene u NATO vežbama i stvarnim misijama.
9. Pjer Sprej nije dizajnirao A-10
Potpuno tačno. Pjer Sprej (Pierre Sprey) je bio inženjer i deo uticajne lobističke grupe poznate kao „Fighter mafia“ ili „Reformatori“. Prema memoarima njegovih saboraca, Sprej je navodno učestvovao u dizajnu svakog američkog lovca od 1960-ih do 1990-ih godina. Iako se često pojavljivao u dokumentarcima koji mu pripisuju zasluge za F-15, F-16, A-10 i druge avione, Sprej nikada nije radio u kompanijama koje su te avione zaista napravile: Ferčajld Ripablik (Fairchild Republic), MekDonel Daglas (McDonnell Douglas) ili Dženeral Dajnemiks (General Dynamics).
Pravi dizajner A-10 bio je Aleksandar Kartveli (na slici gore), jedan od najplodnijih inženjera Ferčajld Ripablika. Postoji više razloga zbog kojih dolazi do ove zabune. Prema nekim tvrdnjama, "Fajter Mafia" i Sprej bili su ključni u definisanju zahteva koji su kasnije doveli do nastanka A-10 – uključujući ideju o jurišnom avionu protiv tenkova čije je glavno oružje top.
10. Dronovi i F-35 mogu da preuzmu ulogu Varthoga
Ovo je verovatno najkontroverznija tačka u debati o bliskoj vazdušnoj podršci (CAS). Zagovornici povlačenja A-10 tvrde da MQ-9 Riper dronovi, AC-130 leteće topovnjače i F-35 mogu preuzeti njegovu ulogu. Iako te platforme nude napredne sposobnosti, nijedna ne može u potpunosti da zameni jedinstvene karakteristike A-10: letenje pri niskim brzinama iznad bojišta, direktno vizuelno pronalaženje ciljeva, i sposobnost da pretrpi ozbiljna oštećenja i nastavi da leti.
U jednom poređenju iz 2018. koje je sprovelo američko ratno vazduhoplovstvo, A-10 i F-35 su testirani u uslovima „dozvoljenog“ (neopasnog) vazdušnog prostora. F-35 se pokazao kao manje precizan i sporiji u odgovoru tokom izvođenja stvarne bliske vazdušne podrške u poređenju s A-10. Još važnije, vojnici na zemlji dosledno izražavaju veće poverenje kada im A-10 pruža podršku – osećaj koji dronovi još ne mogu da izazovu.
Kakva je budućnost A-10 Varthoga?
A-10 možda nije nepobediv, ali njegov uticaj je neosporan. Decenijama je pružao blisku vazdušnu podršku kombinacijom preciznosti, izdržljivosti i prisustva koje nijedna druga letelica nije uspela da ponovi.
Iako je njegovo povlačenje već počelo, pitanja koja on postavlja o tome kako treba da izgleda vazdušna moć u najnižim slojevima atmosfere – najbliže borbi – odjekivaće još dugo nakon što poslednji Varthog sleti. Šta god da ga zameni, moraće da ispuni velika „titanska“ očekivanja.
Kako Ratno vazduhoplovstvo SAD razmatra budućnost, nasleđe ovog aviona nas podseća da borbena efikasnost nije uvek stvar brzine ili nevidljivosti; ponekad se radi o tome da ostaneš u borbi kad drugi to ne mogu.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Srpski pilot dobitnik najvišeg američkog vojnog odlikovanja za strane oficire
Trampovi novi borbeni avioni šokirali javnost: Šta znamo o F-55 i Super Raptoru?
Elektronsko ratovanje sa luksuzne platforme: Prva operativna misija novog EA-37B Compass Call
Da li će Tramp leteti katarskim Boingom 747: Evo šta znamo o najluksuznijem poklonu
Video: Tigrovi sa Lađevaca: Orlovi 241. lovačko bombarderske avijacijske eskadrile
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
