Koliko je Rusija izgubila: Šta do sada znamo da je uništeno

Masovni sinhronizovani napad ukrajinskih dronova na više ruskih vojnih aerodroma u dubini teritorije, sproveden u ranim jutarnjim satima 2. juna, predstavlja najopsežniji i najuspešniji napad na rusku stratešku avijaciju od početka rata i po svemu sudeći najveći napad na vojne ciljeve jedne supersile od Drugog svetskog rata.

Kako je Aero.rs juče pisao, u okviru operacije kodnog imena Paukova mreža, napadnute su baze Olenja (Оленя), Belaja (Белая), Djagiljevo (Дягилево) i Ivanovo (Иваново), s ciljem da se nanese što veća šteta ruskoj floti strateških bombardera, ključnom stubu ruske nuklearne trijade. Pored strateških bombardera, Rusija svoju nuklearnu moć oslanja i na podmorničku floti, kao i kopnene balističke sisteme.

U dosadašnjem toku rata, ovi avioni su više puta bili mete ukrajinskih napada, ali nikada u ovolikom obimu i nikada sinhronizovano: prema prvim izveštajima, lansirano je 117 dronova na najmanje četiri aerodroma duboko u ruskoj teritoriji.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine u početnoj izjavi naveo je da su dronovi pogodili 41 ruski avion, ali je procena kasnije korigovana. Prema rečima Andreja Kovalenka, zvaničnika ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, “najmanje 13 ruskih letelica je uništeno”.

Među navodno pogođenim avionima nalaze se Tupolev Tu-22M3 (NATO oznaka Backfire-C), Tupolev Tu-95MS (NATO oznaka Bear-H) i Beriev A-50 (NATO oznaka Mainstay), platforma za rano upozoravanje i komandovanje, poznata pod skracenicom AWACS ili AEW&C.

I dalje se čeka potvrda spekulacija o mogućem uništenju bombardera Tu-160 (NATO oznaka Blackjack), ruskog strateškog supersoničnog bombardera jedinog koji je još uvek u ograničenoj proizvodnji.

Ukoliko se ova informacija pokaže tačnom, to bi značilo gubitak najskupljeg i tehnološki najnaprednijeg aviona ruske strateške avijacije.

Na osnovu javno dostupnih izvora, uključujući snimke sa terena, postoje indicije da su na aerodromu Olenja uništena dva Tu-95MS, dok su još dva oštećena. Takođe je potvrđeno uništenje jednog An-12 transportnog aviona. Na ovom aerodromu, koji se nalazi na poluostrvu Kola južno od Murmanska, stacioniran je 40. mešoviti vazduhoplovni puk, opremljen upravo Tu-22M3 bombarderima.

Satelitski snimci sa aerodroma Belaja (Белая), kod Irkutska, pokazuju još teže posledice: najmanje tri Tu-95MS uništena, jedan verovatno oštećen, uz dodatnih četiri Tu-22M3 bombardera za koje se veruje da su uništeni, prenose zapadni izvori. Ruski telegram kanal vojni doušnik (Военный Осведомитель) navodi iste podatke:

Identitet jedne od uništenih letelica je potvrđen: Tu-95MS oznake RF-94257, crveni 22, koji je nosio naziv Čeljabinsk, uništen je u napadu na Olenju.

Važno je istaći da se ruski strateški bombarderi često premestaju iz baze u bazu kako bi se izbegli ovakvi napadi. Veruje se da je značajan broj Tu-95MS aviona stigao u Olenju neposredno pre napada, što dodatno podiže operativni značaj i preciznost ukrajinske akcije.

Osim Olenje i Belaje, napadnute su još dve baze: Dјagilevo u Rjazanskoj oblasti, koja služi kao centar za obuku posada strateške avijacije (Авиация Дальнего Действия, u bukvalnom prevodu avijacija dugog dometa), i Ivanovo u kojoj je stacionirana ruska flota Beriev A-50 AEW&C aviona, iako su oni najčeće smešteni na isturenijim lokacijama.

Iako ti avioni nisu deo ruske strateške avijacije, već pripadaju jedinoj eskadrili aviona za rano upozoravanje i kontrolu, njihova uloga u ratu je bila izuzetno značajna — kako u vazdušnoj odbrani, tako i u komandovanju.

Foto: Shutterstock

Do sada je postalo izvesno i da je pokušan napad i na petu bazu - Ukrajinka, na dalekom istoku, u Amurskoj oblasti ali taj napad po svemu sudeći nije uspeo, bar ne u potpunosti. Više o tome mogli ste čitati u posebnom tekstu na Aero.rs.

Pre napada, Rusija je prema zapadnim procenama imala sedam aktivnih A-50 aviona, nakon što su dve letelice već izgubljene u ratnim dejstvima, o čemu je Aero.rs tada pisao, dok je još jedna oštećena u Belorusiji. Šteta na ovoj floti vitalnih resursa dodatno ugrožava sposobnost Rusije za operativno komandovanje iz vazduha, navodi The War Zone.

Ukrajinske oružane snage procenile su ukupnu štetu na oko sedam milijardi dolara, bazirajući se na pretpostavci da je trajno uništeno oko 40 letelica. Ova cifra je, razume se, diskutabilna zbog nepoznanica u vezi sa stvarnim razmerama uništenja i time što je većina ovih aviona davno izašla iz proizvodnje, pa ih je praktično nemoguće zameniti.

Jedini avion za koji je moguće odrediti cenu je upravo Tu-160. Rusko Ministarstvo odbrane je 2018. godine naručilo 10 novih Tu-160M2 po ceni od 160 milijardi rubalja, što prema tadašnjim proračunima iznosi više od 500 miliona dolara po letelici. Međutim, prema ruskom vazduhoplovnom analitičaru Pjotru Butovskom koga citira TWZ, ova cifra je tada bila potcenjena i danas bi se mogla povećati za najmanje još 50 odsto.

Butovski takođe napominje da se vrednost Tu-95MS ne može kvantifikovati: “Nisu proizvođeni više od 30 godina i nemaju zamenu. Njihova vrednost za rusku avijaciju je veća od bilo koje cene”.

Foto: Wikimedia/Andrei Shmatko

Gubici izazvani ovom operacijom sežu mnogo dalje od brojeva. Bombarderi koji su bili meta pripadaju najvažnijem krilu ruske nuklearne trijade, i njihov gubitak je direktan udar na kredibilitet ruskog strategijskog odvraćanja.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za Telegraf.rs je ocenio da je ovo najteža direktna šteta koju je Ukrajina do sada nanela ruskoj vojnoj mašineriji: "Naneti su veliki gubici, za sada ne znamo tačno koliki. Ali u svakom slučaju izuzetno su veliki za rusku strateško-bombardersku avijaciju. A ona je zapravo deo ruske nuklearne trijade. To su potencijali koje Rusija ima za nuklearni udar. Pojednostavljeno, to je trijada koju čine nuklearne podmornice, strateški bombarderi i kopneni raketni sistemi."

Na pitanje zašto su baš ovi ciljevi izabrani, Radić odgovara: "Rusi su koristili strateške bombardere TU-95MS i TU-22M3 u dosadašnjem toku rata zajedno sa krstarećim raketama. Ukrajinci su već ranije uspeli da unište nekoliko ovih bombardera na aerodromima bliže frontu, zbog čega ih je Rusija povukla dublje u svoju teritoriju, računajući da su tamo bezbedni. Očigledno je da nisu preduzeli adekvatne mere zaštite, i da su ukrajinski obaveštajci nadigrali ruske službe."

Foto: Shutterstock

"Izvedena je maštovita i drska operacija koja je Rusiji nanela ekstremno snažan udarac — kako vojno, tako i simbolički. Kapaciteti za udare po dubini Ukrajine su smanjeni, a sposobnost za nuklearno odvraćanje ozbiljno oslabljena. Rusija je ponižena.", smatra Radić a prenosi Telegraf.rs

Na pitanje kakav bi mogao biti odgovor Moskve, Radić upozorava: "Primena ruske nuklearne doktrine u ovakvoj situaciji teoretski ima osnov. Ta doktrina predviđa nuklearni udar čak i protiv nenuklearnih država ako ugroze vitalne interese Rusije. A ovaj napad jeste upravo to — napad na vitalni vojni interes."

Na kraju, Radić ukazuje i na političku zamku u koju je Rusija uvučena: “Očekujemo završnicu rata, bez velikih promena na frontu. Ali sada je Ukrajina nametnula pritisak koji je ekstremno visok. Rusija je dovedena u poziciju da mora da reaguje na način koji će joj povratiti autoritet. A to bi moglo dovesti do nove radikalizacije situacije. Ukrajina je ovom operacijom zapravo postavila Rusiji političku klopku”, smatra vojni analitičar.

(Aero.rs)