Veličanstvena munja je poletela prekasno: Avion koji je mogao da promeni budućnost Japana

Samo tri dana pre nego što je na Japan prvi put bačena atomska bomba razvijena u super-tajnom projektu Menheten pod vođstvom Openhajmera, poleteo je izuzetno neobičan i u to vreme veoma ubitačan avion koji je - prema generalima imperijalnih snaga - trebalo da promeni budućnost ratovanja u korist Tokija.

Kjušu J7W Šinden (Kyushu J7W Shinden) - Veličanstvena munja je bio jedan od najnekonvencionalnijih lovaca svoje epohe. Imao je tzv. kanard konfiguraciju, gde se horizontalni stabilizatori nalaze na nosu, dok su krila i motor smešteni pozadi, u tzv. „potisnom“ rasporedu.

Preporučujemo

Ovakav dizajn bio je retkost u to vreme, iako su Sjedinjene Američke Države eksperimentisale sa sličnim konceptom na modelu Curtiss-Wright XP-55 Ascender.

Avion J7W razvila je kompanija Kjušu u saradnji sa Carskom japanskom mornaricom, kao kopneni, kratkodometni i brzi presretač, namenjen da odgovori na sve učestalije napade američkih B-29 Superfortres bombardera na japansko kopno.

Japan je počeo da istražuje kanard-koncept još 1943. godine, koristeći jedrilicu za istraživanje aerodinamike nazvanu Yokosuka MXY6. Testovi izvedeni 1944. bili su dovoljno uspešni da se odobri izrada dva prototipa J7W. Prvi primerak bio je završen u aprilu 1945.

Letelicu je pokretao radijalni motor Mitsubishi Ha-43 Model 12 sa 18 cilindara, koji je razvijao 2.130 konjskih snaga pri poletanju, i između 1.660 i 1.730 KS u letu.

Motor je okretao šestokraku automatski podesivu elisu, a procenjeno je da bi Šinden mogao dostići maksimalnu brzinu od oko 756 km/h, krstareću brzinu od oko 422 km/h, plafon leta od 11.900 m i dolet od 850 km.

Foto: Wikimedia/Ducatipierre

Planirano naoružanje sastojalo se od četiri topa kalibra 30 mm Type 5, sa po 60 granata, a u sekundarnoj, jurišnoj ulozi mogao je da nosi četiri bombe težine 30 ili 60 kilograma.

Nažalost po Japance, prvi let Šindena desio se samo nekoliko dana pre kraja rata, pa nije bilo vremena ni za detaljnu evaluaciju ni za serijsku proizvodnju. Od dva izrađena prototipa, samo je jedan preživeo.

Interesantno je da su dve replike u prirodnoj veličini izgrađene u Japanu zbog snimanja filma Godzila Minus jedan, kako bi publika uživala u fantastičnim scenama. Avion je u ovom filmu bio namenjen za "kamikaza" (samoubilačku akciju koja počinje u 5:30 na snimku gore).

Danas se jedini preživeli prototip nalazi u kolekciji Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira Smitsonijan instituta. Telo aviona izloženo je u Steven F. Udvar-Hazy centru na aerodromu Vašington Dales, dok se ostali delovi čuvaju u skladištu, gde čekaju očuvanje koje neće narušiti njegovu istorijsku patinu.

(Aero.rs)