Amerikanci prave naslednika najveće bombe na svetu: Novo super oružje već je poručeno, evo kada stiže

Vazduhoplovstvo SAD dodelilo je ugovor za razvoj prototipa naslednika najveće bombe u upotrebi na planeti GBU-57 Massive Ordnance Penetrator (MOP).

Ova bomba mase 12 tona prvi put je upotrebljena juna ove godine za uništavanje duboko ukopanih iranskih nuklearnih postrojenja u okviru operacije Midnight Hammer (Ponoćni čekić), o čemu je Aero.rs tada pisao.

Kompanija Applied Research Associates (ARA) objavila je 5. septembra da je sklopila ugovor sa Direktoratom za naoružanje Centar za upravljanje resursima naoružanja Ratnog vazduhoplovstva (Air Force Life Cycle Management Center’s Armaments Directorate) koji će predvoditi razvoj masivnog penetracionog oružja nove generacije, poznatim pod nazivom Next-Generation Penetrator (NGP).

Boing, koji je predvodio razvoj i proizvodnju postojećeg MOP GBU-57, biće partner na projektu, zadužen za izradu repnog kompleta od ključne važnosti za upravljanje bombom i integraciju dizajna, prenosi Air and Space Forces Magazine. U pitanju je repni sklop KMU-612/B, koja sadrži navigacioni paket sa inercijalnim (INS) i satelitskim (GPS), kao i uprvaljiva krilca za precizno usmeravanje.

Kompanija će delovati kao „agent za projektovanje sistema“ u dvogodišnjem programu, čiji je cilj da „proizvede i testira prototipe municije u smanjenoj i punoj veličini“ namenjene gađanju „tvrdo zaštićenih i duboko ukopanih ciljeva koji predstavljaju kritičan izazov za nacionalnu bezbednost SAD“, navodi ARA u saopštenju.

Vazduhoplovstvo SAD (United States Air Force - USAF) do sada nije dalo komentar na ovu objavu.

Novi program i ograničenja dizajna

U martu 2024. Vazduhoplovstvo je industriji uputilo zahtev za informacije o Next-Generation Penetrator, tražeći koncepte za „prototip bojeve glave sposobne da uništi tvrdo i duboko ukopane ciljeve“.

RFI (Request for Information) je precizirao da prototip ne bi trebalo da prelazi 22.000 funti (oko 10 tona). Ako se to odnosi na celo oružje, novi NGP bio bi nešto više od dve trećine veličine MOP-a, što bi omogućilo upotrebu na većem broju aviona-nosača.

Trenutno je samo bombarder B-2 Spirit sertifikovan za nošenje MOP-a, dok se procenjuje da novi bombarder B-21 Raider ima oko dve trećine raspona krila B-2, uz manji kapacitet nosivosti.

Vazduhoplovstvo je tražilo da dizajn NGP-a obuhvati terminalnu preciznost unutar 2,2 metra u 90% slučajeva ;ak i u uslovima degradiranog ili ometenog GPS signala, kombinovane efekte eksplozije, fragmentacije i penetracije kao i mogućnost integracije naprednih elektronskih upaljača.

Poređenja radi, bombe tipa JDAM, vođene GPS/INS sistemom, u proseku postižu preciznost od 5 metara u optimalnim uslovima, ali u slučaju gubitka GPS signala odstupanje može dostići i do 30 metara.

U zahtevu se naglašava i želja da se program ubrza – „izvodljiv i finansijski prihvatljiv tehnološki demonstracioni događaj u roku od 18 do 24 meseca“. To se poklapa sa vremenom trajanja ARA ugovora. RFI je predviđao isporuku oko 10 prototipa u smanjenoj razmeri i 3 do 5 u punoj razmeri. Nije poznato koliko ih obuhvata ugovor sa ARA.

Prvo borbeno korišćenje oružja za masivnu penetraciju

Interesovanje za MOP i njegovog naslednika naglo je poraslo ovog leta, kada je bomba prvi put u istoriji upotrebljena tokom operacije Midnight Hammer, o čemu je Aero.rs pisao

Ovo naoružanje, odnosno sadašnji GBU-57, su razvili Boeing, USAF i Odbrambena agencije za smanjenje pretnji  (Defense Threat Reduction Agency – DTRA).

GBU-57 je GPS-navođeno oružje za udare koje prodire u zemlju, namenjeno za upotrebu protiv tvrdih i duboko ukopkanih ciljeva. Ukupne je mase 12.304 kg. Prema objavljenim podacima, može da probije do 60 metara utvrđenog materijala.

GBU-57 koristi bombu iz BLU-127 kao eksplozivnu komponentu. Jedna od varijanti tela bombe BLU-127 sadrži 2.082 kg AFX-757 eksploziva i 341 kg PBXN-114 eksploziva, što ukupno čini 2.423 kilograma eksplozivnog punjenja. Ovi visokoefikasni eksplozivi, vezani polimerima, optimizovani su za kontrolisanu detonaciju u zatvorenim prostorima.

Telo bombe napravljeno je od legure čelika visoke gustine poznate kao Eglin čelik, koja je konstruisana da izdrži ekstremna opterećenja pri dubokoj penetraciji pre detonacije.

Radi preciznog navođenja, GBU-57 koristi kombinaciju Globalnog pozicionog sistema (GPS) i inercijalnog navigacionog sistema (INS). Tokom leta, bombu stabilizuju i usmeravaju repni stabilizator.

Vreme detonacije - jednu od ključnih elemenata upotebe svakog eksplozivnog naoružanja - kontroliše sistem Large Penetrator Smart Fuze (LPSF), koji podešava trenutak eksplozije na osnovu dubine udara i karakteristika podzemne strukture cilja.

Budžet i ključna uloga naprednih upaljača

USAF planira da potroši 120,8 miliona dolara na program u fiskalnoj 2025. godini i 73,7 miliona dolara u 2026. Dokumenta pokazuju da će projektovanje, razvoj i testiranja trajati do 2027. godine, prenosi Air & Space Forces

U obaveštenju se navodi da će Ratno vazduhoplovstvo SAD razmotriti nove i već dokazano primenjene tehnologije navođenja, navigacije i kontrole (GNC), koje se mogu integrisati u sistem bojeve glave radi postizanja "ponovljive i visoke preciznosti u različitim operativnim okruženjima". Takođe se pominje i „moguća integracija ugrađene tehnologije upaljača“, iako bez detaljnijih objašnjenja.

Kod duboko penetrirajućih bombi poput MOP-a ili budućeg NGP-a, upaljači imaju presudnu ulogu. Oni omogućavaju da se postigne maksimalna razorna moć čak i kada tačna lokacija ili raspored podzemnog cilja nisu precizno poznati. Savremeni upaljači, opremljeni funkcijama za „brojanje spratova“ ili za prepoznavanje „šupljina“ u podzemnim kompleksima, značajno povećavaju šanse da bomba uništi kritične objekte zaklonjene slojevima zemlje, stena ili betona.

(Aero.rs)