Ovo je najmoćniji dron u regionu: Vojska Srbije pokazala Hermes 900, može da ostane u vazduhu i do 36 sati
Na čelu kolone bespilotnih letelica na vojnoj paradi "Snaga jedinstva" održanoj u subotu 20. septembra u Beogradu prikazan je po prvi put najnoviji vazduhoplov Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije: daljinski upravljani vazduhoplov izraelske proizvodnje Hermes 900.
Ovo je ujedno i najveći i najsloženiji dron kojim raspolaže RViPVO – ili će raspolagati, obzirom da nije poznato da li je već uveden u naoružanje. Zvanični konferansije događaja ga je najavio kao "izviđačko-borbenu letelicu" sa mogućnošću da ostane u vazduhu i do 36 sati.
Preporučujemo
VIP avioni stranih lidera u Beogradu: Na aerodrom Nikola Tesla sletele leteće palate vredne bogatstvo
Više od šezdeset aviona i helikoptera na nebu, očekuje se i Rafal: Šta će danas biti viđeno na vojnoj paradi
Elbit Systems i ugovor sa Srbijom
Kada je, u novembru 2024. godine, izraelska kompanija Elbit Systems objavila da je sa neimenovanim kupcem u Evropi sklopila ugovor vredan 335 miliona dolara za isporuku artiljerijsko-raketnog sistema dugog dometa PULS (Precise and Universal Launching Systems) i bespilotnih letelica Hermes 900, mnogi su pogledali u Srbiju kao pretpostavljeno odredište izraelskog naoružanja i opreme.
Tada je navedeno da se očekuje da ugovor bude ispunjen u naredne tri i po godine, odnosno do kraja 2028. Ove informacije skoro pa direktno je potvrdio i predsednik Srbije u novembru, koji je izjavio da je potpisan ugovor o kupovini "najmoćnijih artiljerijskih sistema na svetu", ali i da je Srbija kupila "neke od najsavremenijih sistema dronova na svetu".
Hermes 900 – naslednik Hermesa 450
Elbit Systems Hermes 900 Kohav (כּוֹכָב, "zvezda") je bespilotna letelica – daljinski upravljani vazduhoplov u domaćoj vojnoj terminologiji – MALE kategorije, za srednje visine i dugo trajanje leta (Medium Altitude Long Endurance). Naslednik je dronova Hermes 450, jednog od najrasprostranjenijih vojnih dronova na svetu.
Karakteristike i naoružanje
Letelica može ostati - zavisno od konfiguracije i tereta - u vazduhu više od 30 sati i može da leti na maksimalnoj visini od 9.100 m, sa primarnom misijom izviđanja, nadzora i prenošenja komunikacija. Iako su u javno dostupnim izvorima informacije o naoružanju Hermes 900 oskudne i uglavnom se ističe njegova izviđačka uloga, poznato je da je omogućena integracija vođenih sredstava do težine od 350 kg.
Najčešće se pominju vođene rakete Rafael Spike dometa – u zavisnosti od varijante – i do 50 km, provereni američki AGM-114 Hellfire, laserski navođene bombe, pa čak, prema nekim navodima, i rakete AIM-92 Stinger za borbu protiv letećih ciljeva.
Upotreba u izraelskoj vojsci
Do pre nekoliko godina u Izraelu je postojala zabrana davanja informacija o upotrebi dronova kao sredstva za napad, iako je to bilo više-manje poznato. Zabrana je ukinuta 2022. godine, delimično pod pritiskom proizvođača naoružanja, koji su u uspešnim dejstvima iz bespilotnih letelica videli značajan marketinški potencijal za prodaju svojih proizvoda.
Hermes 900 ima raspon krila od 15 m i maksimalnu poletnu masu od 1.180 kg, sa mogućnošću nošenja korisnog tereta od 350 kg. Opcije korisnog tereta uključuju elektro-optičke i infra-crvene senzore, radar sa sintetičkom otvorom za praćenje pokretnih ciljeva na zemlji, komunikacionu i elektronsku obaveštajnu opremu i hiperspektralne senzore.
Hermes 900 je prvi put korišćen od strane Izraela tokom operacije Zaštitna ivica u julu 2014. Zanimljivo je da letelica tada još uvek nije bila uvedena u upotrebu, koja je planirana za narednu godinu, ali je tražena tokom operacije za specifične misije koje je mogla da obavi bolje od Hermesa 450. Nekoliko dana nakon naređenja da se avion rasporedi, jedan Kohav je bio spreman za "privremenu aktivnost".
Održavanje letelice tokom operacije obavljalo je osoblje Elbit Systemsa, jer timovi izraelskog ratnog vazduhoplovstva još nisu završili preobuku za održavanje. Takođe, u komandnim stanicama nalazili su se predstavnici Elbita, koji su usmeravali operatere tokom borbenih letova. Nakon završetka operacije, Hermes 900 je vraćen u proces integracije i testiranja, kako bi prošao preostale faze. Zvanično je uveden u operativnu upotrebu izraelskog ratnog vazduhoplovstva u novembru 2015. godine.
Civilna upotreba i ratna iskustva
Izraelski Hermes 900 intenzivno je korišćen u mnogim izraelskim napadima u Gazi, Jemenu, Siriji i Iranu, odnosno u sukobu sa Hamasom, Hezbolahom, Hutima i drugim neprijateljima izraelske države, pri čemu je nekoliko letelica i izgubljeno.
Tokom jermensko-azerbejdžanskih sukoba 2020. godine, portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan izvestila je da su jermenske snage oborile azerbejdžanski dron Hermes 900, podelivši snimak navodnog obaranja na društvenim mrežama. Azerbejdžanska strana negirala je da je izgubila bilo koji svoj dron.
U civilnoj ulozi, tokom poplava u Rio Grande do Sulu 2024. godine, brazilsko ratno vazduhoplovstvo koristilo je dronove Hermes 900 kako bi pomoglo u lociranju žrtava poplava kojima je bila potrebna evakuacija. Jedan dron je locirao 36 žrtava između 5. i 6. maja, omogućivši njihovo spasavanje markiranjem pozicija za SAR helikoptere.
Prema dostupnim informacijama, Hermes 900 prodat je i u Kanadu, gde se koristi za nadzor akvatorija, naftnih mrlja i Arktika, Čile, Kolumbiju, jednoj privatnoj portugalskoj kompaniji koja za potrebe EU obavlja usluge nadzora iznad morskih površina, Island, Meksiko, Filipine.
Švajcarski program i civilna sertifikacija
Posebno poglavlje u razvoju Hermes 900 bespilotne letelice predstavlja prodaja Švajcarskoj.
Švajcarska agencija za nabavku izabrala je Hermes 900 kao deo svog programa za nabavku MALE bespilotne letelice, sposobne da deluje u svim vremenskim uslovima, danju i noću, i da obezbedi kontinuirani obaveštajni nadzor. Za razliku od većine drugih korisnika, izazov u Švajcarskoj bila je kombinacija relativno guste naseljenosti i razvijenog civilnog i privatnog vazduhoplovnog sektora, što je zahtevalo bespilotni sistem sposoban da se bezbedno integriše u civilni vazdušni prostor.
Sistem je posebno prilagođen zahtevima švajcarskih oružanih snaga i označen kao Hermes 900 HFE. To je prva MALE bespilotna letelica na svetu koja je dobila civilnu sertifikaciju za operacije u civilnom vazdušnom prostoru, na osnovu odobrenja izraelske Uprave za civilno vazduhoplovstvo (CAAI), koja je poslužila kao referenca za švajcarski program. U okviru švajcarske vojske poznat je pod oznakom ADS-15. Platforma je prošla obimna ispitivanja u letu i u Izraelu i u Švajcarskoj.
Projekat je uključivao i RUAG, švajcarsku državnu vazduhoplovnu kompaniju, koja je dobila direktan ugovor od direkcije za odbrambene nabavke Armasuisse da razvije i integriše sistem za izbegavanje sudara "Detect-and-Avoid" (DAA) na Hermes 900 HFE. RUAG-ov DAA program još uvek je u fazi razvoja i suočava se sa kašnjenjima. Program ADS-15 obuhvatio je skup jedinstvenih zahteva kako za operativne sposobnosti, tako i za letne operacije, uključujući i dupliranje određenih sistema radi povećanja sigurnosti leta.
Hermes Starliner
Poučen iskustvom sa Švajcarskom, Elbit tržištu nudi civilnu bespilotnu letelicu nazvanu Hermes Starliner.
Kompanija navodi da je "širok spektar primena uključuje nacionalnu bezbednost, sprovođenje zakona, zaštitu granica, pomorsku patrolu, kao i niz civilnih namena, poput poljoprivrede, industrijskih inspekcija ili procena nakon katastrofa", navodeći da je u potpunosti "usklađen sa NATO standardom STANAG 4671, što ga kvalifikuje za bezbednu integraciju u civilni vazdušni prostor i letenje u istom okruženju sa pilotiranim avionima".
Novi veliki ugovor: 1.64 milijarde dolara
U prvoj polovini avgusta, Elbit Systems je objavio da je potpisao ugovor vredan 1,64 milijarde dolara za isporuku "paketa odbrambenih rešenja jednoj evropskoj državi", a tamošnji mediji ponovo su naveli Srbiju kao kupca. Kao i u novembru, navedeni su "artiljerijsko-raketni sistemi za precizne udare velikog dometa", ali je za vazduhoplovni deo dato nešto više detalja: navodi se da ugovor, koji će biti realizovan u periodu od pet godina, uključuje "širok spektar bespilotnih izviđačkih i loitering (lutajućih) borbenih sistema, od operativnih do taktičkih dometa".
Elbit navodi da "drugu grupu čine, između ostalog, visoko sofisticirane ISTAR sposobnosti (Intelligence, Surveillance, Target Acquisition, and Reconnaissance), uključujući SIGINT (Signals Intelligence), COMINT (Communications Intelligence) i sisteme elektronskog ratovanja, a biće isporučeni i sistemi za prikupljanje i obradu obaveštajnih podataka, zajedno sa naprednim elektro-optičkim i noćnim vizuelnim sistemima, nadogradnjom borbenih vozila i zaštitnim sistemima".
Status nabavke u Srbiji i izazovi za RViPVO
Osim dva saopštenja Elbita i prikaza na paradi "Snaga jedinstva" u Beogradu jednog rasklopljenog Hermesa 900, nema zvaničnih informacija o nabavci, ni o broju letelica, ni o eventualnom naoružanju i opremi, kao i dinamici isporuke.
Ono što je sigurno je da će Hermes u ovom trenutku biti najveći i najsofisticiraniji daljinski upravljani vazduhoplov RViPVO Vojske Srbije, ali po karakteristikama komparabilan sa kineskim CH-95 koji je već u upotrebi u 353. izviđačkoj eskadrii. Uz znatno manji CH-92 i domaći Pegaz, biće to četvrta bespilotna letelica u sastavu RViPVO.
To će, gotovo je sigurno, biti priličan izazov, s obzirom da svaki tip traži posebnu obuku letačkog i tehničkog sastava, zemaljsku podršku, održavanje, alate i rezervne delove. Poznavaoci vojne tehnike saglasni su da je opremanje oružanih snaga ovakvim modernim sistemima više nego dobrodošlo, ali da je isplativije — i finansijski i logistički — zadržati se na jednom tipu sredstva u jednoj kategoriji.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Više od šezdeset aviona i helikoptera na nebu, očekuje se i Rafal: Šta će danas biti viđeno na vojnoj paradi
Ruski dron Gerbera pronađen na obali Letonije
NATO avioni uzleteli zbog ruskog drona u rumunskom vazdušnom prostoru
NATO prvi put oborio rusku letilicu: Poljska i saveznici srušili dronove, evo ko je sve učestvovao
Video: Northrop Grumman RQ-4 Global Hawk izviđačka bespilotna letilica
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ante
Samo jedan sistem,komad,jedinica kupljen od strane Srbije pa toliko i privatna kompanija jedan kupila haha
Podelite komentar