Zašto je Trampov Air Force One prekinuo transatlantski let zbog „manjeg“ električnog kvara"

Kada je predsednički avion Sjedinjenih Američkih Država tokom noći prekinuo započeti transatlantski let i vratio se na polazni aerodrom, zvanično objašnjenje svelo se na formulaciju da se radilo o „manjem električnom problemu“. Ipak, u slučaju Air Force One, takva formulacija gotovo nikada ne znači "beznačajan događaj". Naprotiv, upravo način na koji se reagovalo govori mnogo više od same prirode kvara.

Preporučujemo

Problem je uočen neposredno nakon poletanja Boinga VC-25A sa vojne baze Joint Base Andrews u saveznoj državi Merilend. Prema dostupnim podacima o letu, avion je u vazduhu proveo manje od sat vremena, pre nego što je doneta odluka o povratku. Let je prekinut dok se avion još nalazio u ranoj fazi rute, bez ulaska u okeanski deo leta, što je posadi ostavilo punu fleksibilnost u donošenju najbezbednije moguće odluke.

VC-25A je sleteo nazad u Kemp Springs u 23.07 po lokalnom vremenu, nakon čega je aktivirana procedura zamene aviona. Predsednik Donald Tramp i njegov tim prebačeni su na drugi avion, a ceo proces reorganizacije odvijao se izuzetno brzo. Zamenski avion, modifikovani Boing C-32A, poleteo je već u 00.05, svega 58 minuta nakon sletanja aviona koji je imao tehnički problem. U kontekstu predsedničke logistike i bezbednosnih procedura, ovakav tempo ukazuje na visok stepen pripremljenosti i jasno definisane protokole.

Ključ za razumevanje ove odluke leži u specifičnoj ulozi aviona Air Force One. VC-25A nije samo prevozno sredstvo. On je leteći komandni centar, sa složenim komunikacionim sistemima, kriptovanim vezama, sistemima samozaštite i višestruko redundantnom avionikom. Električni sistem predstavlja kičmu svih tih funkcija. Čak i delimična anomalija, poput nestabilnosti na jednoj električnoj magistrali, kratkotrajnog gubitka napajanja u pojedinim podsistemima ili neuobičajenog ponašanja instrumenata, dovoljan je razlog za prekid leta.

Foto:Tanjug/AP

U međuvremenu su se pojavili i dodatni detalji o samom kvaru. Prema navodima pojedinih međunarodnih medija, električni problem se nakon poletanja manifestovao i kroz kratkotrajni nestanak osvetljenja u kabini, što je bio jedan od prvih vidljivih pokazatelja da nešto nije u redu. Iako ovaj detalj nije zvanično potvrđen u saopštenju Bele kuće, uklapa se u ranije navode o poremećaju u električnom sistemu i dodatno objašnjava zašto je odluka o povratku doneta tako brzo, dok je avion još bio u ranoj fazi leta.

Kod platforme 747-200, na kojoj je zasnovan VC-25A, električna energija se obezbeđuje preko generatora povezanih sa svakim motorom, uz dodatne pomoćne izvore i rezervne režime rada. U teoriji, gubitak jednog generatora ne predstavlja neposrednu opasnost po bezbednost leta. U praksi, međutim, posada mora da ima potpunu sigurnost da će svi sistemi ostati stabilni tokom višesatnog transatlantskog leta, bez mogućnosti brzog sletanja na aerodrom sa odgovarajućom bezbednosnom i tehničkom infrastrukturom.

Foto: Shutterstock

Za razliku od komercijalnih letova, gde se u određenim situacijama može razmatrati nastavak leta uz pojačano praćenje stanja sistema, kod predsedničkog aviona takva opcija praktično ne postoji. Ne postoji „degradirani režim“ koji je prihvatljiv. Avion mora biti u stanju da u svakom trenutku ispuni ne samo osnovne zahteve bezbednog letenja, već i sve zadatke vezane za predsedničku funkciju, uključujući neprekidne komunikacije i eventualne vanredne scenarije.

Dodatni faktor koji je gotovo sigurno uticao na odluku o povratku jeste trenutak u kojem je kvar uočen. Avion se još nalazio blizu polazne baze, sa punom logističkom, tehničkom i bezbednosnom podrškom. U takvim okolnostima, povratak predstavlja najrazumniju i najmanje rizičnu opciju, bez obzira na to da li bi se kvar kasnije pokazao kao trivijalan.

Zamena aviona bila je, stoga, logičan nastavak procedure, a ne znak vanredne situacije. Modifikovani Boing C-32A, iako znatno manji i bez pune opreme VC-25A, omogućio je bezbedan nastavak putovanja uz zadržavanje svih ključnih bezbednosnih standarda. Važno je napomenuti da se naziv Air Force One ne odnosi na tip aviona, već na pozivni znak, što znači da je i C-32A tokom ovog leta nosio istu oznaku.

Foto: Wikimedia/Minzoblate

Dolazak predsednika u Evropu izazvao je izuzetno veliko interesovanje javnosti. Prema podacima servisa Flightradar24, oko 112.000 korisnika pratilo je sletanje predsedničkog aviona u Cirih u realnom vremenu, što je neuobičajeno visok broj i za standarde ovakvih letova. Ovaj podatak dodatno ilustruje koliko su predsednički letovi postali događaji koji prevazilaze uski okvir političkih ili bezbednosnih tema i ulaze u sferu šire javne fascinacije avijacijom.

Incident je ponovo skrenuo pažnju na starost postojeće predsedničke flote. Iako su avioni VC-25A tokom godina prošli kroz opsežne modernizacije, njihova osnovna platforma potiče iz druge tehnološke epohe. Program njihove zamene, zasnovan na modelu 747-8, suočava se sa višegodišnjim kašnjenjima, a prema poslednjim najavama, novi avioni neće biti spremni pre sredine 2028. godine. Kao privremeno rešenje, Sjedinjene Američke Države su u međuvremenu pribavile bivši katarski VIP Boing 747-8.

U tom kontekstu, povratak Air Force One sa rute preko Atlantika ne predstavlja slabost sistema, već njegovu suštinu. Kod predsedničkih letova ne reaguje se kada problem postane ozbiljan. Reaguje se u trenutku kada se pojavi i najmanja sumnja da bi mogao to da postane.

(Aero.rs)