Novi snimci iz Grčke otkrivaju detalje tajanstvene bespilotne letelice povezane sa programom RQ-180

Novi video-snimci iz Grčke pružaju do sada najjasniji uvid u veliki stelt bespilotni avion koji je u više navrata primećen tokom poslednjih nekoliko nedelja u okolini vazduhoplovne baze Larisa.

Reč je o letelici koja se u stručnim krugovima, prema analizi specijalizovanih vojnih i avio-portala, često povezuje sa programom poznatim kao RQ-180, iako zvanična potvrda o njenoj oznaci i dalje ne postoji.

Preporučujemo

Najnoviji snimci, koje je zabeležio lokalni posmatrač, prikazuju avion gotovo direktno odozdo tokom prilaza za sletanje. Upravo taj ugao omogućio je da se po prvi put jasno uoče pojedini tehnički detalji koji ranije nisu bili vidljivi.

Pre svega, vidljiva je konfiguracija stajnog trapa, koja praktično isključuje mogućnost da je reč o bombarderu B-21 Raider, kako se u pojedinim spekulacijama ranije navodilo. Umesto toga, raspored i dimenzije trapa ukazuju na veliku bespilotnu platformu projektovanu za let na velikim visinama i dugotrajne misije.

Na donjoj strani trupa uočava se i veliki transparentni otvor, najverovatnije namenjen optičkim ili infracrvenim senzorima. Ovaj detalj predstavlja prvi konkretan vizuelni dokaz da letelica koristi elektro-optičke sisteme za nadzor, uz već ranije pretpostavljene radarske i elektronske senzore.

Prema dostupnim analizama specijalizovanih izvora, ovakav avion bi mogao da bude opremljen radarom sa sintetičkom aperturom (SAR), kao i sistemima za elektronsko izviđanje (SIGINT), što mu omogućava prikupljanje podataka o kretanju ciljeva na zemlji i detekciju izvora radio-signala na velikim udaljenostima. Kombinacija ovih senzora omogućava kontinuirano praćenje velikih područja iz velike visine, u svim vremenskim uslovima.

Novi snimci takođe otkrivaju i rad upravljačkih površina. Na krilima su jasno vidljivi flaperoni, dok se na zadnjem delu trupa nazire dodatna upravljačka površina, slično rešenjima na stelt bombarderima B-2 Spirit i B-21 Raider.

Letelica je prvi put primećena iznad Larise sredinom marta, a njeno pojavljivanje tokom dana tada je izazvalo posebnu pažnju, s obzirom na to da se ovakvi sistemi obično koriste u režimu maksimalne diskrecije. Pojedini izvori navodili su da je do sletanja u Grčkoj došlo zbog tehničkog problema u letu, ali takve tvrdnje nisu potvrđene.

Dodatni interes izazivaju i indikacije da se baza Larisa koristi kao isturena operativna tačka. Tokom prethodnih nedelja zabeleženi su letovi transportnih aviona C-17 iz baze Edvards u Kaliforniji ka Grčkoj, što se u analitičkim krugovima tumači kao logistička podrška ovakvim operacijama.

Na samom aerodromu nalaze se i izdvojeni hangari, udaljeni od glavnih operativnih zona, koji bi mogli biti namenjeni upravo za smeštaj ovakvih osetljivih platformi. Za razliku od njih, američki dronovi MQ-9 Reaper u Larisi koriste druge objekte na severnom delu aerodroma.

Iako se ranije smatralo da bi glavne evropske baze za ovakve sisteme mogle biti na Kipru ili Siciliji, Larisa očigledno nudi određene operativne prednosti, uključujući fleksibilnost u planiranju misija i pristup različitim regionima.

Za sada, sve dostupne informacije zasnivaju se na analizi snimaka i otvorenih izvora, bez zvaničnih potvrda. Ipak, novi video-materijal predstavlja najkonkretniji uvid do sada u karakteristike jedne od najtajanstvenijih bespilotnih platformi koje se povezuju sa američkim vojnim programima.

(Aero.rs)