Aerodromi nekadašnje SFRJ: 22.2 miliona putnika za prvih osam meseci

Aerodromi na prostoru nekadašnje jugoslovenske federacije opslužili su u ukupnom zbiru više od 22,24 miliona putnika u periodu od januara do kraja avgusta ove godine, a beogradski aerodrom Nikola Tesla (BEG) pozicionirao se među 75 najprometnijih u Evropi.

Tokom ovog perioda, čak jedanaest aerodroma registrovalo je svoje najbolje rezultate u istoriji, primećuje EX-YU Aviation News.

Među njima su Beograd, Zagreb (ZAG), Priština (PRN), Skoplje (SKP), Podgorica (TGD), Zadar (ZAD), Tuzla (TZL), Banja Luka (BNX), Niš (INI), Osijek (OSI) i Kraljevo (KVO). Dva aerodroma, Sarajevo (SJJ) i Rijeka (RJK),  po broju putnika zaostaju u odnosu na prošlu godinu, na koju je još uvek uticala pandemija koronavirusa.

Za pretpandemijskim rezultatima, koji se uzimaju kao referentna tačka oporavka vazdušnog saobraćaja, u manjoj ili većoj meri zaostaju i Dubrovnik (DBV), Ljubljana (LJU), Tivat (TIV), Pula (PUY), Ohrid (OHD), Mostar (OMO, Brač (BWK) ​​i Mali Lošinj (LSZ).

Beogradski aerodrom je sa 5.119.539 putnika u periodu januar-avgust bio na 73. mestu po prometu na kontinentu, odmah iza Rejkjavika, Sevilje i Malte, ali ispred Sofij i Soluna.

Zagreb se pozicionirao kao 112. najprometniji u Evropi: prema podacima za period do kraja avgusta, broj putnika je iza onog iz Vroclava i Splita, ali ispred Pafosa, Verone i Tbilisija. Kroz MZLZ prošlo je do kraja avgusta ukupno 2.446.623 putnika, "tesno" iza splitskog aerodroma koji je imano za manje od hiljadu putnika više

Priština je bila 118. na listi, iza Olbije i Santjaga de Kompostele, ali ispred London Sitija, rumunskog Kluža i Treviza.

Skoplje je zauzelo 127. mesto, iza Santorinija, Talina i Korka, ali odmah ispred Memingena, Kišinjeva u Moldaviji i Roterdama.

Tokom prvih osam meseci godine, slovenačko tržište je zabeležilo drugi najveći procenat pada broja putnika u Evropi (ne računajući ratom zahvaćenu Ukrajinu), u poređenju sa erom pre pandemije sa zabeleženim padom od 34,9%. Lošiji rezultat zabeležen je jedino u Belorusiji koja se nalazi pod sankcijama.

Albanija je zabeležila najveći procenat rasta vazdušnog saobraćaja  - 107,7%, prema Međunarodnom savetu aerodroma Evrope, i ispred Jermenije sa povećanjem od 65,3%.

Tržište koje gravitira aerodromu u Prištini poraslo je 42,1%, bosanskohercegovačko tržište 33,2%, srpsko 24,7%, makedonsko 15,1%, hrvatsko 9%, dok je crnogorsko tržište zabeležilo pad od 7,3% u odnosu na isti period 2019. godine.

Tradicionalno azvijene države kada je u pitanju vazdušni saobraćaj tek treba da dostignu rezuultate iz perioda pre pandemije koronavirusa, navodi EX YU Aviation News. To uključuje Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačku, Francusku, Holandiju, Belgiju, Austriju, Italiju, Dansku, Švedsku, Norvešku, Finsku i Švajcarsku, ali i Češku Republiku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Moldaviju, baltičke države i sada sankcionisanu Rusiju.

Naprometniji aerodrom u Evropi u prvih osam meseci godine bio je Londonski aerodrom Hitrou (LHR) sa 52,3 miliona putnika, ispred  Istanbula (IST), sa 50,6 miliona putnika. Slede Pariz Šarl de Gol (CDG), Amsterdam (AMS), Madrid (MAD), i Frankfurt (FRA)

(Aero.rs/SI)