Sarajevo, Dubrovnik i Zagreb predvode rast aerodroma u exYu regionu u poslednjem kvartalu 2024. godine

Ryanair igra ključnu ulogu u rastu kapaciteta, dok Beograd beleži pad zbog problema sa flotom Wizz Air-a

Aerodromi u Sarajevu, Dubrovniku i Zagrebu biće najbrže rastući u bivšoj Jugoslaviji tokom poslednjeg kvartala 2024. godine. Očekuje se da će ovi aerodromi ostvariti najveći porast zakazanih kapaciteta u periodu od oktobra do decembra, u poređenju sa istim periodom prošle godine piše ExYuAviationNews.

Preporučujemo

Sarajevo predvodi ekspanziju

Aerodrom Sarajevo će do kraja godine dodati 181.135 sedišta u poređenju sa četvrtim kvartalom 2023. godine. Ovaj rast je najvećim delom rezultat povećanja broja letova već postojećih avio-kompanija koje operišu sa ovog aerodroma. Najveći doprinos dolazi od kompanije Ryanair, koja uvodi dodatnih 53.878 sedišta, dok Pegasus Airlines dodaje 31.276 dodatnih mesta.

Zimske operacije u Dubrovniku i Zagrebu

Aerodromi Dubrovnik i Zagreb nastavljaju sa rastom, ponajviše zahvaljujući Ryanairovim operacijama. Dubrovnik će po prvi put imati zimske letove ove niskobudžetne kompanije, što će doneti dodatnih 93.964 sedišta u poređenju sa prošlom godinom. U Zagrebu, Ryanair povećava kapacitet za 25%, dodajući 77.504 novih sedišta nakon povećanja frekvencija na brojnim rutama i zadržavanja novih letova koji su lansirani tokom letnje sezone.

Beograd i Ljubljana beleže pad

Dok aerodromi u Sarajevu, Dubrovniku i Zagrebu beleže snažan rast, Beograd i Ljubljana suočavaju se sa padom kapaciteta. Beograd će zabeležiti najveći pad sa preko 140.000 manje sedišta u poslednjem kvartalu, što je prvenstveno rezultat smanjenja operacija Wizz Air-a zbog problema sa motorima na Airbus A320neo avionima. Očekuje se da će ova avio-kompanija imati 111 odlaznih letova manje, što smanjuje kapacitet za oko 139.442 sedišta u poređenju sa prošlom godinom.

Razlika u kapacitetu raspoloživih sedišta u četvrtom kvartalu na exYu aerodromima u poređenju sa prošlom godinom:

• Sarajevo + 181.135
• Dubrovnik + 133.624
• Zagreb + 113.135
• Priština + 97.475
• Split + 63.837
• Tivat + 31.003
• Podgorica + 19.222
• Bania Luka + 14.470
• Zadar + 12.182
• Tuzla + 11.898
• Mostar + 9.770
• Osijek + 410
• Pula + 133
• Kraljevo + 104
• Brač 0
• Ljubljana - 1.808
• Rijeka - 3.503
• Ohrid - 13.030
• Niš - 33.986
• Skoplje - 88.390
• Beograd - 142.172

Ljubljana takođe beleži pad kapaciteta, ali se očekuje da će rast u oktobru delimično nadoknaditi smanjenja u novembru i decembru. Aerodrom se može osloniti na čarter letove kako bi ublažio negativan uticaj na ukupne kapacitete.

Ryanair se, kao glavni pokretač rasta na ovim aerodromima, nameće kao ključni igrač u avio-industriji bivše Jugoslavije tokom četvrtog kvartala, dok aerodromi poput Beograda i Ljubljane moraju prilagoditi svoje operacije izazovima koji dolaze iz avio-kompanija sa problemima u floti.

(Aero.rs)