Kontrola letenja: Rak rana civilnog vazduhoplovstva SAD kom je potrebno temeljno lečenje

Problemi u američkom sistemu kontrole letenja odavno su poznati u avio-industriji. Ali dospeli su u žižu javnosti u januaru, kada je došlo do sudara između regionalnog aviona Amerikern Erlajnsa (American Airlines) i vojnog helikoptera Blek Hok (Black Hawk) u blizini aerodroma Ronald Regan u Vašingtonu, o čemu je Aero.rs više puta pisao.

Prema preliminarnom izveštaju Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), u trenutku incidenta više funkcija u lokalnom kontrolnom tornju bilo je objedinjeno, iako još nije jasno da li je to imalo ulogu u sudaru. Ipak, incident je skrenuo pažnju javnosti na problem manjka kontrolora.

Preporučujemo

Zatim je u aprilu i maju došlo do serije ispada radara i komunikacija u objektu koji upravlja saobraćajem oko aerodroma Njuark Liberti (Newark Liberty) u Nju Džerziju, što je izazvalo hiljade kašnjenja, preusmeravanja i otkazivanja letova na jednom od najprometnijih aerodroma u zemlji. Kada su neki kontrolori uzeli odsustvo radi oporavka od stresa izazvanog tim događajima, to je samo pogoršalo problem manjka osoblja.

Sekretar za saobraćaj SAD Šon Dafi postavio je obnovu nacionalnog sistema kontrole letenja kao prioritet u svojim prvim mesecima na funkciji. Obećao je da će „ubrzati“ zapošljavanje novih kontrolora, a Trampova administracija teži i potpunoj modernizaciji tehnologije u kontrolnim centrima širom zemlje, uključujući radarsku i telekomunikacionu opremu.

Ove godine Kongres je u okviru budžetskog zakona odobrio 12,5 milijardi dolara za tu svrhu. Dafi je tu sumu nazvao važnim „avansom“, ali je dodao da će za celokupnu modernizaciju biti potrebno oko 31 milijarda dolara. Ipak, mnogi kontrolori smatraju da problemi sistema kontrole letenja u SAD idu dublje od zastarele opreme.

Novinari američkog radijskog javnog servisa NPR razgovarali su sa nekoliko kontrolora letenja u SAD, koji su uglavnom insistirali na anonimnosti: Dok su pojedini pozdravili ulaganja u modernizaciju opreme, svi su izrazili sumnju da Trampova administracija može ispuniti svoja obećanja u obećanom roku. Svi su takođe rekli da FAA zanemaruje ključna pitanja kvaliteta života zaposlenih.

U međuvremenu, kontrolori ističu da svakodnevno rade pod velikim stresom kako bi zadržali složeni američki sistem vazdušnog saobraćaja u funkciji - često radeći obavezne prekovremene sate i šestodnevne radne nedelje.

Koreni manjka kontrolora letenja sežu do 1981. godine, kada je tadašnji predsednik Ronald Regan otpustio više od 11.000 kontrolora koji su stupili u štrajk protestujući protiv niskih plata i predugih radnih sati. To je izazvalo hitnu potrebu za zapošljavanjem i obukom hiljada novih kontrolora. U nekim delovima zemlje to je uspelo, ali su centri koji pokrivaju najzahtevniji vazdušni prostor oduvek bili teško popunjeni.

Tokom poslednje decenije FAA se borila da zaposli dovoljan broj kontrolora kako bi ispratila penzionisanja — zapošljavajući samo dve trećine potrebnog broja, prema sopstvenim modelima za planiranje osoblja, navodi se u nedavnom izveštaju Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine. Problem je dodatno pogoršan pandemijom COVID-19, koja je poremetila obuku u FAA akademiji u Oklahomi.

Trenutno FAA ima manje od 11.000 sertifikovanih kontrolora - više od 3.000 ispod ciljanog broja na nacionalnom nivou. Zbog toga su mnogi redovno raspoređeni da rade i šesti dan u nedelji. Prema podacima Nacionalnog udruženja kontrolora letenja (NATCA), više od 41% sertifikovanih kontrolora radi „10 sati dnevno, šest dana u nedelji". To je pored već iscrpljujućih rasporeda koje mnogi kontrolori već imaju, uključujući rad vikendom, noćne smene i rotirajuće smene. Nezavisni izveštaj koji je naručila FAA prošle godine otkrio je da uobičajeni raspored rada kontrolora, poznat kao „rattler“, stvara „poznate rizike od umora“ i da bi trebalo da bude ukinut.

„Mi ne možemo da imamo loš dan. Ne možemo da dođemo na posao i kažemo: ‘Ma danas se ne osećam baš najbolje, samo ću da se provučem kroz dan.’ Nemamo tu opciju,“ rekao je jedan od kontrolora u razgovoru za NPR. „Ulaziš na posao i moraš da budeš 100% bez grešaka — bukvalno tokom cele karijere - jer, ako pogrešiš… ljudi ginu.“

Federalna uprava za avijaciju (FAA) navela je da joj je prioritet da ojača redove kontrolora letenja putem „višeslošnog pristupa koji obuhvata zapošljavanje novih kontrolora, poboljšanje uspešnosti obuke i skraćivanje ukupnog vremena potrebnog za trening.“ FAA takođe planira da proširi obuku u svojoj akademiji za gotovo 30%, skrati proces zapošljavanja za pet meseci i uspostavi partnerstva sa koledžima i univerzitetima kako bi pripremila više studenata za karijeru u kontroli letenja, navodi agencija.

Kontrolori letenja FAA rade po istom ugovoru još od 2016. godine. Ugovor je produžavan dva puta — prvi put 2021, a zatim ponovo prošlog decembra — što znači da opseg plata nije ponovo pregovaran skoro deset godina i da neće biti ni naredne četiri godine. To ne znači da se plate kontrolora nisu povećavale. Prema ugovoru, oni dobijaju godišnje povećanje od 1,6% svakog juna na osnovu dužine staža. Takođe dobijaju i uvećanja koja važe za sve savezne službenike na početku godine, u zavisnosti od odluke predsednika i Kongresa. Predsednik Tramp je za narednu godinu predložio da nema povećanja za zaposlene u federalnim institucijama.

Sertifikovani kontrolori imaju početnu platu u rasponu od 70.876 do 152.426 dolara godišnje, u zavisnosti od objekta u kojem rade. Prema podacima FAA, prosečna godišnja plata sertifikovanog kontrolora prošle fiskalne godine bila je oko 155.000 dolara, a uz prekovremeni rad i dodatke, ukupna prosečna zarada se penje na oko 193.000 dolara. Ipak, kontrolori smatraju da bi povećanje plata pomoglo da se nadoknade efekti inflacije i dodatnog stresa na poslu, posebno za one koji rade u objektima nižeg nivoa u sredinama sa visokim troškovima života.

Deo plana sekretara za saobraćaj Šona Dafija (Duffy) za povećanje broja zaposlenih uključuje bonuse od 5.000 dolara za nove diplomce FAA akademije, kao i jednokratne isplate u cilju podsticanja kontrolora koji ispunjavaju uslove za penziju da ostanu na poslu duže od predviđenog.

(Aero.rs)