Aerodromi regiona u 2025. godini: Atina daleko iznad svih, Tirana ispred Beograda

Putnički saobraćaj u regionu nastavio je uzlazni trend, ali je 2025. donela jasniju sliku razlika među aerodromima. Iako su gotovo svi zabeležili rast u odnosu na prethodnu godinu, tempo tog rasta, struktura saobraćaja i ukupni obimi sve su se više razlikovali od tržišta do tržišta.

Najveći aerodrom u regionu ostala je Atina, sa gotovo 34 miliona putnika. Rast veći od 20 odsto u odnosu na 2024. dodatno je učvrstio njenu poziciju i jasno je izdvojio od ostatka regiona. Obim saobraćaja, raznovrsnost mreže linija i snažna turistička potražnja svrstavaju Atinu u kategoriju velikih evropskih sistema.

Preporučujemo

Drugo mesto zauzima Bukurešt, čiji su aerodromi zajedno opslužili oko 17,7 miliona putnika. Najveći deo saobraćaja odvijao se na aerodromu Otopeni, kroz koji je prošlo nešto više od 17 miliona putnika, dok je znatno manji aerodrom Baneasa imao oko 700.000 putnika. Rast u odnosu na prethodnu godinu bio je stabilan, ali umeren, uz gotovo potpunu koncentraciju saobraćaja na glavnom aerodromu.

Jedan od najupečatljivijih rezultata zabeležila je Budimpešta, koja je tokom 2025. premašila 19 miliona putnika. Rast veći od 30 odsto u odnosu na godinu ranije potvrđuje snagu modela zasnovanog gotovo isključivo na niskotarifnim avio-kompanijama, bez nacionalnog prevoznika.

Najizraženiji relativni skok ostvaren je u Tirani. Sa više od 10 miliona putnika, albanska prestonica je u 2025. pretekla Beograd i svrstala se među vodeće aerodrome regiona. U poređenju sa 2024. rast je bio gotovo 50 odsto, što Tiranu čini jednim od najbrže rastućih aerodroma u Evropi.

Beogradski aerodrom je godinu završio sa oko 8,9 miliona putnika, uz rast od približno 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iako je rezultat pozitivan, tempo rasta bio je znatno sporiji nego kod pojedinih konkurenata. Beograd ostaje aerodrom sa drugačijom strukturom saobraćaja, većim udelom transfernih putnika i snažnim osloncem na mrežu nacionalnog prevoznika.

Sofija je 2025. završila sa nešto manje od osam miliona putnika. Rast od oko sedam odsto ukazuje na stabilno tržište, bez naglih skokova ili većih strukturnih promena.

U Grčkoj, pored Atine, važnu ulogu ima i Solun, koji je tokom 2025. opslužio gotovo osam miliona putnika. Rast u odnosu na prethodnu godinu bio je oko osam odsto, dominantno vođen međunarodnim i sezonskim saobraćajem.

Posebnu grupu čine aerodromi sa izraženom sezonalnošću. Zagreb je u 2025. imao oko 4,7 miliona putnika, uz rast od nešto više od devet odsto, ali bez snažnog turističkog impulsa. Split i Dubrovnik ostali su izrazito letnji aerodromi, završivši godinu sa oko 3,9, odnosno 3,1 milion putnika.

Važan deo regionalne slike predstavlja i Priština, koja je u 2025. opslužila oko 4,6 miliona putnika, uz rast od približno 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Time se svrstala ispred Sarajeva, Skoplja i Ljubljane, uz saobraćaj koji se u velikoj meri oslanja na dijasporu i niskotarifne linije.

Među srednjim tržištima, Skoplje je dostiglo oko 3,2 miliona putnika, uz dvocifreni rast u odnosu na 2024. godinu. Sarajevo je zabeležilo oko 2,23 miliona putnika, dok je Podgorica godinu završila sa 1,75 miliona putnika, uz stabilan, ali ograničen rast.

U ovaj okvir uklapa se i Ljubljana, sa oko 1,59 miliona putnika i rastom od nešto više od 10 odsto, dok Temišvar ostaje primer sekundarnog regionalnog aerodroma, za koji konačan zbir za 2025. još nije objavljen, iako je tokom godine premašena granica od milion putnika.

Rezultati za 2025. jasno pokazuju da region više ne prati jedinstven obrazac razvoja. Različiti modeli rasta, od agresivne niskotarifne ekspanzije do umerenog, hub-orijentisanog saobraćaja, sve jasnije razdvajaju aerodrome po ulozi i ambicijama.

(Aero.rs)