X-59 sve bliži pisti: Tehnologija koja će vratiti supesonične brzine za putnički avio saobraćaj
NASA i Lockheed Martin finalizuju radove na eksperimentalnoj letelici X-59 koja u okviru programa QueSST treba da omoći saznanja koja će doprineti razvoju supersoničnih putničkih aviona
Nije scena iz naučno fantastičnog filma - letilica koja je ugledala svetlost dana po prvi kada je sredinom juna izvučena iz hangara u Palmdejlu ima oznaku X-59 i treba da poleti do kraja godine. Eksperimentalni avion je napravio za NASA čuveni Lockheed Skunk Works.
Američka svemirska agenija NASA (National Aeronautics and Space Administration) i Lockheed Martin već sedam godina rade na X-59 u okviru programa “QueSST” za ispitivanje novih tehnologija koje bi trebale da smanje uticaj supersoničnog leta na okolinu i emitovani zvuk spuste na prihvatljiv nivo. Sam naziv programa je svojevrsna skracenica odnosno igra reci i u sebi sadrži reči "tihi" i "supersonični transport" (SST - supersonic transport).
Prilikom tzv. "probijanja zvučnog zida", odnosno kada brzina letilice u odnosu na okolni vazduh premaši brzinu zvuka povezana je sa stvaranjem velike količine energije i jakog praska - zvučnog talasa - koje zavisno od udaljenosti može izazavati i potrese na zemlji. Neprijatan zvuk i moguće pucanje stakala samo su neki od negativnih efekata koji su navele američke vlasti da 1973. zabrane letenje brzinama većim od zvuka iznad kopna.
Skunk Works ("smrdljivi poslovi") poseban je deo poznatog američkog proizvođača i poznat je po pravljenu upravo ovakvih neobičnih i futurističkih vazduhoplova, mogi od kojih su veoma dugo - ili čak i do dan danas, to niko ne zna - bili više ili manje tajni i finasirani milijardama dolara iz raznih "crnih fondova". Ono što niko ne može poreći je da su upravo ovi "smrdljivi poslovi" u mnogome doprineli razvoju vazduhoplovstva i tehnologija koje su ne samo u avijici našle primenu - kako onih za borbenu upotrebu tako i civilnih.
X-59 na korak od piste
Lockheedovom X-59 se polako bliži prvi let, a priliku da svoje drečavo-zelene boje pokaže i van hale je imao 19. juna kada je napustio hangar fabrike u Palmdejlu u Kaliforniji. Zanimljivo je da je upravo na ovom mestu pre 59 godina svoj prvi let imao i legendarni izviđački avion Lockheed SR-71 Blackbird koji je razvijao maksimalnu brzinu od 3,3 maha.
Letelicu X-59 su radnici Lockheeda prevukli iz hangara do privremene natkrivene parking pozicije gde će biti smešten u incijalnoj fazi testiranja, saopštila je NASA.
Američka svemirska agencija navodi da izlazak aviona iz fabrike predstavlja veliku prekreticu u razvoju experimentalnog aviona i da će naredni korak programa QueSST biti zemaljsko testiranje kako bi se utvrdilo da li je X-59 bezbedan za letenje. Početak faze testiranja se događa tačno pola veka od kada su američke vlasti zabranile nadzvučne letove iznad kopna što celom ovom događaju daje veliku simboliku.
U poslednjih godinu dana NASA i Lockheed Martin su ostvarili veliki napredak na experimentalnom nadzvučnom mlaznjaku. Jula prošle godine model aviona X-59 je testiran u vazdušnom tunelom prilikom čega su inženjeri došli do podataka o načinu kretanja vazduha preko nosa letelice. NASA navodi da su se rezultati testiranja poklopili sa predviđanjima iz kompjuterske simulacije koja je obavljena nešto ranije. Testiranja u vazdušnom tunelu su bila posebno važna za kalibraciju upravljačkih kontrola letelice, navodi NASA.
Dalji napredak programa QueSST je ostavren u novembru 2022. godine kada je ugrađen motor aviona. Agregat koji pogoni supersoničnu letelicu proizvod je General Electric i oznake F414-GE-100. Radi se o već dokazanom motoru koji se ugrađuje i u mornaričke Boinge F/A-18F “Super Hornet” avione, ali i u švedski Gripen.
Sistem kamera umesto "šoferšajbne"
NASA ima istoriju dugu preko sedam decenija u istraživanju nadzvučnih brzina. Prvo "probijanje zvučnog zida" u letelici sa ljudskom posadom zabeleženo je 14. oktobara 1947. čuveni pilot Čak Jeger u raketoplanu Bell X-1 prvi put premašio brzinu od 1 Maha. Dve decenije kanije, postavljen je apsolutni rekord brzine u avionu X-15 koji je aktuelan i danas i iznosi 6.7 M, odnosno oko 7200 km/h.
Kada je ulaskom u vazdušni saobraćaj tada - a i dan danas - po mnog čemu revolucionarnog britansko-francuskog aviona Concorde (Konkord) sedamdesetih godina prošlog veka supersonična brzina postala dostupa i putnicima a ne samo vojnim pilotima i astronautima jedan od najvećih i na kraju se ispostavilo se u tom periodu nerešivih izazova predstavlja je neekonomičnost aviona kao i štetni utican na okolinu.
Pored zagađenja koje je posledica sagorevanja ogrome količine goriva tokom leta velikim brzinama, Konkordu je bilo zabranjeno letenje nadzvučnim brzinama iznad mnogih teritorija zbog velike buke i efekta "nadzvučnog praska" na životnu sredinu. Svi ovi razlozi, katalizovani tragedijom iz 2003. kada se na poletanju iz Pariza srušio Konkord pri čemu je poginulo 113 osoba doveli su do konačnog povlačenja jedinog komercijalnog putničkog aviona iz upotrebe. U SSSR je kratko vreme saobraćao veoma sličan Tupoljev Tu-144. Iako je poleteo nekoliko meseci pre Konkorda, obavio je tek nešto više od 50 letova sa putnicima između Moskve i Alma-Ate pre nego što je povučen zbog niza udesa i problema.
(Aero.rs)