Kako je Turkish Airlines izgubio telo putnika koji je preminuo na letu iz Istanbula za San Francisko

Na prvi pogled, let kompanije Turkiš erlajns (Turkish Airlines) TK79 između Istanbula i San Franciska 13. jula 2025. godine, bio je jedan od stotinu rutinskih interkontinentalnih letova koji svakodnevno povezuju Evropu i Sjedinjene Američke Države. Putnici su se ukrcali na aerodromu u Istanbulu, očekujući dug ali uobičajen let preko Atlantika. Među njima je bio i 83-godišnji Satjanarajana Pasupuleti, državljanin Indije, koji je putovao ka Kaliforniji.

Preporučujemo

Negde iznad Grenlanda, atmosfera u avionu se promenila. Putniku je naglo pozlilo, a posada je pozvala u pomoć sve koji imaju medicinsko znanje. Iako su prisutni pokušali da pruže pomoć, Pasupuleti je preminuo. Tada se posada suočila sa teškom odlukom — gde sleteti i kako organizovati nastavak putovanja za ostale putnike. Umesto Keflavika na Islandu, izabrali su Čikago, zbog boljih kapaciteta i lakšeg nastavka puta ka zapadu.

Avion je sleteo na aerodrom O’Hare u Čikagu (ORD), gde je telo izneto iz aviona. Većina putnika ostala je u letelici i let je nastavljen ka San Francisku sa kašnjenjem od oko dva sata. Za telo preminulog putnika rečeno je da je uklonjeno iz aviona i predato nadležnim službama u Čikagu. Tu bi ova priča mogla da se završi, kao tužna ali jasno dokumentovana epizoda. Ali nije.

Nekoliko dana kasnije, novinari su počeli da postavljaju pitanja Kancelariji mrtvozornika okruga Kuk, koja je nadležna za aerodrom O’Hare. Odgovor je bio iznenađujući — niko ih nije kontaktirao, telo nisu primili, niti postoji ikakav trag o preminulom putniku u njihovom sistemu.

Istovremeno, šef predstavništva Turkiš erlajnsa u San Francisku rekao je da je telo prebačeno na drugi let za Kaliforniju, ali nije znao da navede ni broj leta, ni vreme, ni službu koja je to realizovala. Zbunjeni novinari su pokušavali da dobiju bilo kakvu potvrdu od aerodroma u San Francisku, ali bezuspešno. Niko nije znao gde je telo.

Priča o nestalom telu počela je da kruži američkim i svetskim medijima, a u centru pažnje našla se činjenica da su osnovne procedure — koje važe u celom svetu — očigledno prekršene. Prema pravilima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), telo preminulog ne sme biti uklonjeno iz aviona dok lokalne vlasti ne stignu i ne preuzmu slučaj. Tokom ovog incidenta, ta procedura očigledno nije bila ispoštovana.

Danima se nije znalo gde se nalazi telo. Porodica u Indiji nije imala odgovor. Vlasti u Čikagu su tvrdile da telo nikada nisu primili. Turkiš erlajns se nije zvanično oglasio. Let je bio okončan, putnici su stigli na konačno odredište u San Francisko, ali telo putnika koji je umro tokom tog leta — niko nije mogao da pronađe.

Na kraju, posle tri dana, potvrđeno je da su posmrtni ostaci ipak stigli u Kaliforniju i da su smešteni u Kancelariji mrtvozornika okruga San Mateo, koji pokriva oblast aerodroma San Francisko. Kako su tamo stigli, kada, ko je bio odgovoran za transport i zašto nijedna služba u Čikagu nije bila uključena — ostalo je bez odgovora.

Iako su posmrtni ostaci na kraju pronađeni, višednevna neizvesnost pokazala je ozbiljne propuste u komunikaciji između avio-kompanije i nadležnih institucija. Turkiš erlajns se nije javno oglasio, dok su američke lokalne vlasti najavile internu proveru celokupne procedure.

U svetu u kome se podaci o svakom koferu mogu pratiti u realnom vremenu, pitanje je kako je moguće da telo preminulog putnika — uz sve propise, službe i odgovorne aktere — na nekoliko dana potpuno nestane.

(Aero.rs)