Trik sa avionskim kartama koji može da vas košta više nego što mislite: Šta je Skiplagging

Potraga za što jeftinijom avionskom kartom dovela je do mnogih „trikova“ u svetu putovanja, ali nijedan nije toliko kontroverzan kao skiplagging, poznat i kao hidden city ticketing. Ova praksa, koja postoji već decenijama, u poslednje vreme postala je tema brojnih rasprava i čak sudskih postupaka.

Nakon nedavnog teksta o trikovima i zabludama pri kupovini avio-karata, donosimo i priču o fenomenu poznatom kao skiplagging.

Preporučujemo

Na prvi pogled, ideja zvuči jednostavno: kupite kartu za let sa presedanjem, a avion napustite u „skrivenom gradu“ – tj. na međusletanju – jer je cena do tog grada niža nego za krajnju destinaciju. Na primer, Beograd–Frankfurt–Njujork može biti jeftiniji od Beograd–Frankfurt, pa putnik samo izađe u Frankfurtu. Iako deluje kao pametan trik, posledice mogu biti ozbiljne.

Zašto su „skriveni gradovi“ jeftiniji?

Cena avio-karata ne zavisi od kilometara, već od tržišta, konkurencije i potražnje. U praksi to znači da ruta do udaljenije destinacije može biti jeftinija od kraćeg leta. Avio-kompanije koriste sofisticirane algoritme za određivanje cena, a putnici koji poznaju „rupe“ u sistemu pokušavaju da ih iskoriste.

Na američkom tržištu, gde su konkurencija i varijacije cena posebno izražene, skiplagging je postao pravi fenomen. Sajtovi poput Skiplagged.com učinili su ga dostupnim svima, iako su se suočili sa tužbama velikih avio-kompanija, poput Junajted Erlajnsa (United Airlinesa).

Rizici koje nose „skriveni gradovi“

Ono što putnici često zaboravljaju jeste da je skiplagging kršenje pravila avio-kompanija. Evo najčešćih problema:

• Čekirani prtljag – kofer ide do krajnje destinacije, a ne do „skrivenog grada“.
• Povratne karte – preskakanje jednog segmenta automatski poništava ceo povratak.
• Kazne i doplate – kompanije imaju pravo da naplate razliku u ceni. Lufthansa je, na primer, 2019. tužila putnika za 2.400 dolara.
• Gubitak privilegija – česti prestupnici rizikuju gubitak skupljenih milja i zabranu učlanjenja u programe lojalnosti.
• Iznenadne promene ruta – ako avio-kompanija u poslednjem trenutku promeni plan letenja, putnik može završiti na drugom aerodromu, bez mogućnosti da „izađe“ ranije.

U nekoliko slučajeva putnici su čak bili zadržani od strane aerodromskih službi, što pokazuje koliko ozbiljno kompanije tretiraju ovu praksu.

Kako reaguju avio-kompanije 

Veliki prevoznici ulažu znatne resurse da suzbiju skiplagging. Neke kompanije koriste algoritme za praćenje obrazaca rezervacija, dok druge izdaju upozorenja ili vode pravne postupke.

• American Airlines – može otkazati povratne letove, zabraniti buduća putovanja i oduzeti milje.
• Lufthansa – poznata po tužbama protiv putnika za razliku u ceni.
• United Airlines – pokušala da pravno zabrani rad sajtu Skiplagged.com.

Njihov argument je da skiplagging narušava model određivanja cena i stvara gubitke, što može dovesti do poskupljenja za sve putnike.

Koliko se zapravo može uštedeti?

Uštede nisu mit – na određenim rutama karte mogu biti i do 50% jeftinije od standardnih direktnih letova. To je naročito primetno na transatlantskim i interkontinentalnim putovanjima, gde razlike u ceni postaju vrlo izražene.

Na primer, putnik koji želi da leti do Njujorka može otkriti da je karta za rutu Frankfurt–Njujork–Orlando jeftinija od direktnog leta Frankfurt–Njujork. Slično tome, let Pariz–Doha–Bangkok ponekad košta manje nego sama karta Pariz–Doha.

Za one koji dobro poznaju tržište, ovakve situacije mogu delovati privlačno. Ipak, rizik da ostanu bez povratne karte, prtljaga ili da budu sankcionisani od strane avio-kompanije često je veći od same uštede.

Lokalni kontekst – da li se skiplagging koristi iz Beograda?

Na Balkanu ova praksa nije česta kao u SAD, ali se povremeno koristi na rutama gde su konkurencija i razlike u cenama izraženije. Beograd, Cirih i Istanbul posebno se ističu kao „čvorišta“ gde se mogu pronaći takvi slučajevi.

Putnici iz Srbije ponekad otkriju da je karta Beograd–Cirih–Pariz jeftinija nego Beograd–Cirih, pa pokušavaju da izađu u Cirihu. Međutim, rizici ostaju isti kao i u drugim delovima sveta.

Kako uštedeti bez rizika

Umesto skiplagginga, putnici mogu koristiti bezbednije metode za uštedu:

• Fleksibilni datumi – utorak i sreda često su jeftiniji dani za letenje.
• Aplikacije za obaveštenja o cenama – Google Flights, Skyscanner ili Hopper.
• Milje i poeni – korišćenje programa lojalnosti i kreditnih kartica.
• Duže presedanje – odličan način da upoznate novi grad bez kršenja pravila.
• Skiplagging je trik koji na papiru deluje kao idealna ušteda, ali u praksi može doneti mnogo više problema nego koristi. Avio-kompanije ga strogo zabranjuju, a posledice za putnike mogu biti finansijske, pravne i logističke.

Za one koji žele da putuju povoljnije, fleksibilnost i planiranje i dalje ostaju najbolji i najbezbedniji recept.

(Aero.rs)