Šta je udarilo u Boing 737 MAX iznad Jute? Pilot Junajted erlajnsa lakše povređen tokom leta

Boing 737 MAX 8 kompanije Junajted erlajns  (United Airlines) sa 140 putnika i članova posade preusmeren je 16. oktobra 2025. na aerodrom u Solt Lejk Sitiju (SLC) nakon što je tokom leta misteriozni objekat oštetio vetrobransko staklo u kokpitu, a jedan od pilota zadobio lakše povrede ruke.

Let UA1093 poleteo je iz Denvera (DEN) ka Los Anđelesu (LAX) i nalazio se na visini od 36.000 stopa (oko 11.000 metara) kada je došlo do udara. Posada je odmah započela kontrolisano spuštanje na 26.000 stopa i odlučila da preusmeri let na najbliži aerodrom. Avion, registracije N17327, bezbedno je sleteo na pistu 16L u Solt Lejk Sitiju, a putnici su kasnije nastavili put zamenskim avionom Boing 737 MAX 9.

Preporučujemo

Spekulacije o svemirskom otpadu ili meteoritu

Na fotografijama objavljenim na društvenim mrežama vide se tragovi oštećenja i udarne tačke na vetrobranu, što je izazvalo brojne teorije o uzroku incidenta. Neki stručnjaci navode da je moguće da je avion pogodila čestica svemirskog otpada ili mali meteorit, dok drugi smatraju da se radi o udaru kristala leda na velikoj visini.

Pošto se avion nalazio na visini od oko 11.000 metara, iznad oblačnog sloja i van zone bilo kakvih atmosferskih pojava, pretpostavke o meteoritu ili fragmentu svemirskog otpada nisu bez osnova. U poslednjoj deceniji, zabeležen je rast broja sličnih incidenata širom sveta zbog povećane količine krhotina satelita i raketa koje kruže oko Zemlje.

Federalna uprava za avijaciju (FAA) i Junajted erlajns još nisu saopštili zvaničan uzrok, ali istraga je u toku. Kompanija je navela da nije bilo ozbiljnijih povreda i da je avion zadržan na zemlji radi detaljne tehničke inspekcije.

Višeslojni vetrobran sprečio ozbiljnije posledice

Oštećenje je zahvatilo samo jedan sloj višeslojnog vetrobranskog stakla, koje je sastavljeno od više slojeva stakla i plastike otpornih na pritisak, temperaturne razlike i udare ptica. Takva konstrukcija omogućava da se pritisak u kabini održi čak i u slučaju naprsnuća, što je i omogućilo bezbedno sletanje aviona.

Vetrobranska stakla kod savremenih aviona izrađuju se po istim standardima kao i kod vojnih letelica, sa dodatnim slojevima koji apsorbuju udarne sile i sprečavaju proboj fragmenata u kabinu.

Putnici sa leta UA1093 prebačeni su na zamenski avion Boing 737 MAX 9 i nastavili put do Los Anđelesa sa oko šest sati zakašnjenja. Tokom zadržavanja u Solt Lejk Sitiju, avio-kompanija im je obezbedila smeštaj i obroke.

Avion uključen u incident ostao je parkiran u Solt Lejk Sitiju više od 24 sata radi inspekcije i zamene oštećenih delova.

Retke, ali zabeležene situacije u civilnom saobraćaju

Slični slučajevi oštećenja vetrobrana tokom leta su izuzetno retki, ali nisu nepoznati. U novembru 2024. avion kompanije Delta erlajns (Delta Air Lines) tipa Erbas A320, na letu iz Detroita ka Denveru, pretrpeo je oštećenje nosa zbog mehaničkog kvara i sleteo bez incidenata. Iako je u početku postojala sumnja na udar spoljnog objekta, naknadna istraga pokazala je da je uzrok bio strukturalni problem u radomskoj sekciji.

Još jedan poznat slučaj dogodio se 2022. godine, kada je avion Emirejtsa (Emirates) tipa Boing 777 sleteo u Dohu sa velikom pukotinom na vetrobranu, nastaloj usled temperaturnog šoka tokom snižavanja iznad Persijskog zaliva.

Vetrobranska stakla povremeno pucaju i zbog unutrašnjih naprezanja ili mikrodefekata nastalih tokom proizvodnje. Međutim, udar objekta iz svemira bio bi gotovo bez presedana u civilnoj avijaciji.

Sve češći rizici u visinama iznad 10 km

NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) upozoravaju da se u Zemljinoj orbiti trenutno nalazi više od 36.000 identifikovanih fragmenata većih od 10 cm i stotine hiljada manjih delova koji mogu izazvati ozbiljna oštećenja pri velikim brzinama. Iako većina sagori pri ulasku u atmosferu, pojedini fragmenti mogu preživeti i pasti na visine na kojima lete putnički avioni.

Zbog toga se sve češće razmatra uvođenje sistema ranog upozorenja i satelitskog nadzora svemirskog otpada koji bi mogao predstavljati rizik za komercijalne letove.

Bez obzira na uzrok, reakcija posade „Junajted erlajnsa“ bila je primer profesionalizma — brzo spuštanje, pravovremena procena situacije i bezbedno sletanje sprečili su moguću ozbiljnu nesreću.

(Aero.rs)