Premijer Letonije: airBaltic više ne može da računa samo na državni novac

Letonska vlada mogla bi već tokom ovog leta da donese ključnu odluku o budućnosti nacionalne avio-kompanije airBaltic, nakon što je premijer Andris Kulbergs poručio da država više ne može sama da finansira prevoznika i da će u njegovom budućem finansiranju morati da učestvuju i privatni investitori.

U intervjuu za letonsku televiziju TV3, Kulbergs je ocenio da airBaltic ostaje strateški važna kompanija za Letoniju, ali da dosadašnji model finansiranja nije dugoročno održiv. Prema njegovim rečima, odluka o budućnosti nacionalnog avio-prevoznika trebalo bi da bude doneta tokom leta.

Preporučujemo

Povod za izjavu premijera bile su ranije ocene ministra saobraćaja Rihardsa Kozlovskisa da bi kompaniji već u narednim mesecima mogla biti potrebna dodatna državna finansijska podrška. Istovremeno, iz vlade poručuju da airBaltic posluje stabilno i da se letovi odvijaju prema planiranom redu letenja.

Na prvi pogled, situacija deluje paradoksalno. Kompanija beleži rast broja putnika i prihoda, raspolaže flotom od 55 aviona Airbus A220-300 i poslednjih godina značajno je proširila ACMI poslovanje, iznajmljujući avione sa posadama drugim evropskim avio-kompanijama, među kojima je i Lufthansa Group. Međutim, rast poslovanja nije bio dovoljan da nadoknadi povećane troškove.

Grupa airBaltic je u prvom kvartalu 2026. godine zabeležila gubitak veći od 70 miliona evra, više nego dvostruko veći nego u istom periodu prošle godine. Uprkos rastu prihoda, rezultate su opteretili rast operativnih troškova, više cene goriva, kursne razlike i povećani finansijski rashodi.

Kompanija je u finansijskim projekcijama upozorila da će joj za poslovanje tokom zimske sezone 2026/2027. biti potrebno između 100 i 150 miliona evra dodatnog kapitala. Istovremeno, ranije planirani izlazak na berzu odložen je zbog nepovoljnih tržišnih uslova i slabijih finansijskih rezultata.

Kako bi očuvala kratkoročnu likvidnost, letonska vlada je sredinom aprila odobrila airBalticu zajam od 30 miliona evra. Kompanija je krajem maja otplatila prvu ratu u iznosu od 6,4 miliona evra, dok je potpuna otplata predviđena do 31. avgusta. Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da kompanija nastavlja da leti prema planiranom redu letenja, dok istovremeno sprovodi mere za stabilizaciju poslovanja kroz procenu isplativosti pojedinih linija, optimizaciju kapaciteta i fleksibilnije upravljanje flotom.

Letonska država trenutno poseduje više od 88 odsto akcija airBaltica, dok Lufthansa Group ima udeo od 10 odsto.

Pred Vladom Letonije je težak zadatak da pronađe model kojim će obezbediti dugoročnu finansijsku održivost nacionalnog avio-prevoznika. Kako će taj model izgledati i koliku će ulogu u njemu imati država, a koliku privatni kapital, trebalo bi da bude poznato tokom leta.

(Aero.rs)