airBaltic traži finansijski spas: Operacije rastu, novčani tok ostaje negativan

Letonska nacionalna avio-kompanija airBaltic suočava se sa sve izraženijim finansijskim pritiscima, uprkos nastavku rasta avio-operacija i broja putnika. Najnoviji podaci pokazuju da kompanija povećava prihode i obim saobraćaja, ali istovremeno ostaje zavisna od dodatnog finansiranja kako bi održala poslovanje u narednom periodu.

Preporučujemo

Prema dostupnim informacijama, airBaltic će do kraja godine morati da obezbedi nova sredstva kako bi nastavila sa redovnim operacijama. Iako su prihodi u prethodnoj godini porasli za oko 4 odsto, a gubitak smanjen na približno 44 miliona evra, to i dalje nije dovoljno da se stabilizuje finansijska pozicija kompanije.

Foto: Air Baltic

Istovremeno, operativni pokazatelji beleže rast. Broj putnika je blago povećan, ukupan broj letova porastao je za oko 7 odsto, dok je obim zakupa kapaciteta (leasing usluga) veći za približno 15 odsto. Međutim, ovi pozitivni trendovi nisu pratili finansijski oporavak, što ukazuje na dublje strukturne izazove.

Jedan od ključnih problema je negativan novčani tok. Prema procenama iz godišnjeg izveštaja, kompanija će i tokom 2026. poslovati sa negativnim slobodnim novčanim tokom, dok će za finansiranje operacija tokom zimske sezone 2026/2027 biti potrebno dodatnih 100 do 150 miliona evra.

Planirano prikupljanje kapitala putem inicijalne javne ponude akcija (IPO), koje je godinama predstavljano kao strateški cilj kompanije, više se ne smatra realnom opcijom u kratkom roku. Time se značajno sužava prostor za finansijsko restrukturiranje, pa se kompanija okreće alternativnim izvorima kapitala, uključujući potencijalne strateške investitore.

U međuvremenu, vlada Letonije razmatra odobravanje kratkoročnog kredita od 30 miliona evra kako bi ublažila trenutne likvidnosne pritiske. Ipak, ovaj predlog naišao je na političke prepreke u parlamentu, gde deo poslanika izražava rezervu prema daljoj finansijskoj podršci kompaniji.

Dodatni pritisak dolazi iz spoljnog okruženja. Sukob na Bliskom istoku doveo je do rasta cena avio-goriva, što direktno utiče na troškove poslovanja. Istovremeno, airBaltic je bio prinuđen da obustavi letove ka pojedinim destinacijama poput Tel Aviva i Dubaija, što je dodatno smanjilo prihode i efikasnost mreže linija.

Ministar saobraćaja Letonije Atis Švinka ocenio je da je kompanija nedovoljno kapitalizovana i da mora da pronađe održivo finansijsko rešenje. Prema njegovim rečima, vlada je menadžmentu dala široka ovlašćenja da pronađe nove izvore finansiranja, uključujući i privlačenje strateških partnera.

Foto: wikimedia

U isto vreme, investicioni bankari upozoravaju da će u politički osetljivom periodu, uoči parlamentarnih izbora, biti teško obezbediti dodatnu državnu pomoć, iako airBaltic ima značajnu ulogu u ekonomiji Letonije i regionalnoj povezanosti baltičkih zemalja.

Ukupan doprinos avio-industrije ekonomiji Letonije procenjuje se na više od milijardu evra godišnje, a airBaltic ima centralnu ulogu u povezivanju regiona sa ostatkom Evrope. Bez ove kompanije, dostupnost destinacija i konkurentnost tržišta značajno bi se pogoršali.

U narednim mesecima očekuje se da menadžment predstavi konkretne predloge za stabilizaciju poslovanja. Ishod tih procesa biće ključan za budući razvoj kompanije, koja se nalazi između operativnog rasta i sve većih finansijskih ograničenja.

(Aero.rs)