Supertanker, najveći protivpožarni avion na svetu: 72 tone na vatru za šest sekundi
Mogao je da za šest sekundi izbaci 72 tone vode na podivljalu vatru i preleti Atlantski okean za oko šest sati. Ipak, najveći vatrogasni avion u istoriji izgubio je bitku - ne od požara, već od finansija i birokratije. Ovo je priča o usponu i padu Boeing 747 Supertankera.
Veliki požari zahtevaju ogromne količine vode i retardanta da bi se ugasili.
Preporučujemo
Nisu se ženili, nazivani bleferima, delovi aviona bili na Mesecu: Ove stvari o braći Rajt niste znali
Rekordan jul na Aerodromu Beograd: Više od 1,03 miliona putnika
Upravo sa tom idejom je, u prvoj deceniji ovog veka, od nekadašnjeg najvećeg putničkog aviona na svetu - letelice koja je zauvek promenila način na koji čovečanstvo putuje - napravljen Boeing 747 Supertanker: avion koji je ostao upamćen kao najveća letelica ikada napravljena sa jednim jedinim zadatkom - borbom protiv najvećih vatrenih stihija na planeti.
Ideja rođena iz katastrofe
Priča u Supertankeru počinje 2002. godine, kada su u razmaku od nekoliko nedelja u Sjedinjenim Državama pala dva vatrogasna aviona – Lockheed C-130A Hercules i Consolidated PB4Y-2 Privateer, oba veterani iz vojne upotrebe prepravljeni za gašenje požara.
Istraga je otkrila pukotine od zamora materijala u metalu, pa je američko Ministarstvo unutrašnjih poslova (U.S. Department of the Interior, DOI) pozvalo industriju da ponudi rešenje za "novu generaciju" velikih aviona za gašenje požara.
Na taj poziv se odazvala Evergreen International Aviation, kargo kompanija iz Oregona sa dugom tradicijom u vazdušnom transportu i teškim helikopterima. Njihova ideja bila je drska: pretvoriti Boeing 747 u tzv. Very Large Air Tanker (VLAT) - avio-cisternu ogromnih razmera. Prema pisanju magazina AerialFire, kompanija je u razvoj sistema za ispuštanje tečnosti pod pritiskom uložila blizu 50 miliona dolara.
Prvi pokušaj: Tanker 947
Prva prepravljena letelica bio je Boeing 747-273C proizveden 1974. godine, registrovan N470EV i nazvan Tanker 947.
Kroz nosni teretni otvor aviona utovarivao se modularni sistem rezervoara i kompresora koji se mogao ubaciti i izbaciti po potrebi (roll-on/roll-off), dok su četiri mlaznice iza stajnog trapa ispuštale tečnost pod pritiskom sa visine od oko 240 metara - znatno više nego kod klasičnih protivpožarnih aviona koji rade na principu slobodnog pada.
Prve demonstracije izvedene su 2004. u Arizoni, a dve godine kasnije FAA je izdala sertifikat za sistem. Kapacitet ove verzije bio je ogroman: do 94.850 litara, skoro 100 tona vode. Ali impresivne demonstracije nisu se pretvorile u ugovore, pa je N470EV nakon svega nekoliko letova vraćen u teretnu upotrenu, bez vatrogasnog sistema.
Drugi pokušaj i prva gašenja
Evergreen nije odustao. Sledeći poduhvat bio je stariji Boeing 747-132, izvorno napravljen za Delta Air Lines, registrovan N479EV i nazvan Tanker 979, ovog puta sa trajno ugrađenim, lakšim sistemom rezervoara. Avion je 2009. dobio odobrenje međuresornog tela Interagency Airtanker Board i otišao na evropsku turneju.
U Španiji je 22. jula 2009. izveo prvi operativni let gašenja požara, u regionu Kuenke, samo nekoliko dana pošto je u drugom požaru u zemlji poginulo pet vatrogasaca, podseća AerialFire.
Iste sezone, prema Wildfire Today, avion je na Aljasci besplatno izveo dva probna izbacivanja na požaru a potom je usledila i prava misija na jednom od najvećih požara te godine, poznat pod nazivom Station Fire u Kaliforniji
Godinu kasnije avion je pozvan daleko od američkog tla - u Izrael, na požar planine Karmel.
Karmel, 2010: Supertanker stiže u Izrael
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je lično naredio hitno izdvajanje sredstava za iznajmljivanje aviona, a Tanker 979 je sleteo u Izrael već u subotu uveče. Požar je do tada odneo 44 života i proterao 17.000 ljudi iz domova.
"Bolje je imati previše nego premalo sredstava u ovakvoj stihiji." - Benjamin Netanjahu
Avion je izveo dve misije, gaseći požar iznad mesta Ein Hod na periferiji Hajfe, dok je u zemlji bilo angažovano više od trideset aviona i helikoptera iz čitavog sveta.
Ubrzo potom, u junu 2011. godine, isti avion poslat je i na požar Valou fajer u Arizoni, u tom trenutku najveći požar u istoriji te države, a iste godine izveo je i misiju u Meksiku, u državi Koavila.
Bankrot i novi vlasnik
Baš kada je izgledalo da se stvari pomeraju nabolje - 2013. godine američka Šumarska služba (USFS) ponudila je Evergreenu trogodišnji ugovor po ceni od 75.000 dolara dnevno plus 12.000 dolara po satu leta - kompaniju je pogodio neočekivan udarac.
Kako je pisao portal TWZ, blokada rada američke vlade u oktobru 2013. prekinula je unosne ugovore Evergreen kargo divizije sa Ministarstvom odbrane. Do decembra iste godine kompanija je proglasila bankrot, a Tanker 979 je ostao parkiran bez motora na “groblju aviona” u Marani u Arizoni, gde je rastavljen za delove u julu 2017.
Ali ideja nije umrla. Grupa bivših zaposlenih i investitora osnovala je 2015. godine u Kolorado Springsu novu firmu - Global Supertanker Services (GSS) - i otkupila patente iz stečajne mase.
Treća generacija: od japanskog putnika do Tankera 944
Treći, najpoznatiji Supertanker - Tanker 944 - nastao je iz trupa koji je prvi put poleteo 25. oktobra 1991. godine za Japan Airlines kao putnički Boeing 747-446, sa registracijom JA8086.
Dve decenije prevozio je putnike, da bi u junu 2012. godine, u kineskom Sjamenu, prošao fabričku konverziju u teretnjak po BCF standardu. U trenutku bankrota Evergreen krajem 2013. godine, ovaj avion bio je običan transportni avion bez ikave veze sa gašenjem požara, parkiran u Viktorvilu u Kaliforniji.
Global Supertanker ga je otkupio sa oko 75.000 odletelih sati, i tek 2016. godine ugrađen mu je prepravljeni vatrogasni sistem. Nakon remonta, avion je registrovan kao N744ST, dobio je ime Spirit of John Muir (u čast prirodnjaka Džona Mjura), i u septembru 2016. dobio sertifikat za gašenje požara.
Maksimalni kapacitet iznosio je 72.678 litara vode, odnosno 66.247 litara težeg retardanta - gotovo duplo više od tada najveće aktivne cisterne, McDonnell Douglas DC-10.
Prelazak na platformu Boeing 747-400 doneo je snažnije motore, bolji odnos potiska i mase i moderan kokpit za dvočlanu posadu. GSS je uveo i novu ulogu - "Drop System Operator" (DSO), člana posade koji je sa pomoćnog sedišta upravljao sistemom za ispuštanje tečnosti dok su piloti leteli. Prvi DSO bio je Don Polsen.
Kako kiša pod pritiskom zapravo radi
Za razliku od većine vatrogasnih aviona koji tečnost ispuštaju gravitaciono - otvaranjem vrata na dnu trupa - Supertanker je koristio patentirani sistem za izbacivanje tečnosti pod pritiskom.
Unutar teretnog prostora nalazili su se tankovi povezani sa kompresorima, koji su vazduhom izbacivali vodu ili retardant kroz četiri mlaznice u vidu veštačkog pljuska.
Zahvaljujući tome, avion je mogao da ispusti teret sa visine od 120 do 240 metara, pri brzini od oko 260 km/h. Pun rezervoar mogao je da bude izbačen za samo šest sekundi u jednom naletu ili podeljen na do osam manjih izlivanja.
Jedan let ostavljao je pojas retardanta dugu tri kilometra i široku preko 60 metara. Dopunjavanje na zemlji trajalo je do 30 minuta, a krstareća brzina od 970 km/h omogućavala mu je dolazak bilo gde u SAD za par sati. Za poletanje mu je trebala pista duga bar 2.400 metara.
Haifa i Jerusalim, 2016
Prva operativna misija Tanker 944 aviona bila je u novembru 2016. godine, kada je pozvan da pomogne u gašenju požara u Izraelu, od Hajfe do brda oko Jerusalima.
Šef pilota Klif Hejl i potpredsednik programa Bob Sulberg opisali su izraelski pristup gašenju kao izuzetno agresivan: zemlji je bilo angažovano više od 40 aviona za gašenje požara, a posade su znale da moraju da polete u roku od 15 minuta.
Hejl je sistem sa izbacivanjem vode pod pritiskom aviona slikovito opisao u razgovoru za agenciju AP.
"Ovo je najveći i najbrži vodeni pištolj na svetu." - Klif Hejl, šef pilota
Čile, 2017: El monstruo i efikasnost 13,61 odsto
Najupečatljivije poglavlje odigralo se početkom 2017. godine u Čileu, gde su požari spalili preko pola miliona hektara zemlje. Dolazak aviona omogućila je privatna donacija Lusi Ane Aviles i njenog supruga Bena Voltona (naslednika Volmarta). Porodica Lukšić platila je drugu nedelju angažovanja, a kompanija Selulosa Arauko i Konstitusion treću nedelju rada nad čileanskim planinama.
Za lokalno stanovništvo, ogromna crvenkasta silueta postala je mitska pojava - mediji i meštani prozvali su ga el monstruo (čudovište). Jedan od dobrovoljnih vatrogasaca opisao je za agenciju EFE trenutak spasavanja šume.
Posle tri dana borbe sa vatrom na plantaži eukaliptusa, avion nas je poplavio jednim jedinim proletom i tako spasao šumu koju smo danima branili." - Huan Luis Rus, dobrovoljni vatrogasac
Tokom tri nedelje u Čileu avion je odradio 42 misije i izlio više od tri miliona litara vode.
Ipak, državna čileanska agencija za šume Konaf u zvaničnom izveštaju ocenila je efikasnost aviona na svega 13,61 odsto - podsetnik da avio-cisterne same ne gase požar, već samo kupuju vreme ekipama na zemlji.
Pilot po imenu Ludi Tako
Iste, 2017. godine, avion je angažovan u SAD u okviru ugovora sa kalifornijskom agencijom Cal Fire. Naredne dve godine gasio je najrazornije požare u Kaliforniji, uključujući i katastrofalni Kamp fajer iz 2018. godine.
Jedan od pilota bio je Markos Valdes, poznat pod nadimkom Tako Loko (Taco Loco). Za CBS13 Sakramento govorio je da avion deluje kao ogromno vatrogasno vozilo koje doprema sredstvo, dok pravi posao obavljaju ljudi na zemlji, ističući da je za isti učinak jednog izlivanja Supertankera potrebno sedam naleta manjih aviona.
U avgustu 2019. godine, tokom požara u Amazoniji, bolivijska vlada je angažovala Tanker 944 u regionu Čikitanija. Avion je koristio isključivo čistu vodu bez hemikalija radi zaštite prirode.
Ekosistem gašenja iz vazduha
Da bi se razumeo kraj projekta, korisno je sagledati širi kontekst. Najbliži konkurent Supertankeru bio je McDonnell Douglas DC-10 sa kapacitetom do 45.000 litara.
Ruski Iljušin Il-76, opremljen sistemom VAP-2, prema dostupnim podacima može da ponese od 42.000 do 49.000 litara vode.
Ove letelice spadaju u kategoriju tzv. VLAT (Very Large Tanker Aircraft) - njihov posao je povlačenje širokih linija retardanta ili natopljenog terena ispred linije požara, ne direktno gašenje.
Sasvim drugačiju filozofiju predstavljaju amfibijski hidroavioni personifikovani u Kanaderima: stariji Canadair CL-215 izbacuje oko 5.400 litara, dok savremeniji Canadair CL-415 može na požar poneti do 6.100 litara i oni koji zahvataju vodu sa površine jezera ili mora za svega 12 sekundi.
Još precizniji alat su jednomotorni avioni poput Air Tractor AT-802F (3.000 litara) ili helikopteri poput namenskog protivpožarnog Kamova Ka-32 ili opšte kategorije (H215 Super Puma, Mi-17, UH-60/S-70 Black Hawk…) koji vedro ili rezervoar mogu da pune gde god ima vode, bilo da je to jezero, reka ili postavljeni vestacki bazen.
Dok veliki avioni zahtevaju veliku aerodromsku infrastrukturu, manje letelice prave brze rotacije blizu samog požara.
Zašto je div ostao na zemlji
Ekonomija je bila glavna slabost projekta. Dnevni trošak angažovanja kretao se između 75.000 i 250.000 dolara, uz oko 30.000 dolara po satu leta - višestruko više od konvencionalnih protivpožarnih aviona. Američka Šumarska služba godinama je oklevala sa stalnim ugovorom zbog visine leta i rasipanja retardanta usled vetra.
Konačni udarac stigao je u proleće 2021. godine. Global Supertanker nije dobio obnovu federalnog odobrenja za angažovanje, nakon što je prethodno 2020. dobio osmo privremeno odobrenje uz zahtev da ispuni kriterijume za nastavak rada.
U međuvremenu je Tanker 944 u Moses Lakeu prošao održavanje i modernizaciju sistema za izbacivanje retardanta, koji je zamenjen digitalnim sistemom, preneo je tada CBS News. Bez federalnog odobrenja i sigurnog ugovora, Global Supertanker Services je obustavio poslovanje.
Od vatrogasca do teretnjaka po imenu Lori
Avion je prodat prevozniku National Airlines. Vatrogasni sistem je demontiran, mlaznice prekrivene panelima, a Boeing 747-400 pod registracijom N936CA i imenom Lori vratio se prevozu tereta, zadržavši prepoznatljivu crveno-belu vatrogasnu šemu bojenja.
Ipak, priča se tu ne završava. Nakon razornih požara koji su početkom 2025. pretili Los Anđelesu, u vazduhoplovnim krugovima se ponovo nezvanično priča o mogućem pokušaju oživljavanja koncepta 747 Supertankera uz korišćenje originalnog Evergreen/GSS sistema koji se i dalje čuva.
Ostaje da se vidi hoće li Kraljica neba ikada ponovo poleteti kao vatrogasac ili će njena priča ostati pamćena kao spektakularan, ali ekonomski neodrživ eksperiment.
(Aero.rs)