Aleksandr Shmelev: Savremeni pilot nije samo osoba koja upravlja avionom, nego i vođa

Prema časopisu Fortune Business Insights svetsko tržište obuke pilota je prošle godine koštalo 9,37 milijardi dolara. Očekuje se njegov porast na 24,86 milijardi dolara do 2032. godine; što predstavlja prosečnu godišnju stopu rasta od 12,7%. Uzrok ovakvog rasta je nedostatak kvalifikovanih pilota i brz razvoj tehnologija za simulaciju obuke. Istovremeno se menjaju i pristupi obuci letačkog osoblja i letačke posade.

Kakvo bi trebalo da bude savremeno vazduhoplovstvo, reći će nam iskusni pilot, kapetan aviona i instruktor sa dugogodišnjim iskustvom Aleksandr Shmelev. Aleksandr je razvio Vodič za obuku pilota na simulatorima, kao i alat za podršku instruktorima koji omogućava standardizaciju rada instruktora.

Zašto samo tehničke veštine danas nisu dovoljne za obuku pilota? Koji obrazovni pristupi postaju relevantni u vazduhoplovstvu i koji trendovi će odrediti budućnost obuke? Istražujemo ova pitanja zajedno sa stručnjakom.

Aleksandr, vi ste iskusan pilot koji je sa 29 godina postao kapetan Erbasa A320, a sa 31 instruktor. Dok ste radili u odeljenjima za letačku obuku u avio-kompanijama, učestvovali ste u implementaciji pristupa obuci zasnovanoj na dokazima, o kojoj se sada sve više govori u industriji vazdušnog saobraćaja. Šta je suština ovog pristupa i po čemu se razlikuje od tradicionalne obuke pilota?

— Ovo je relativno nov concept u obuci pilota. Poenta je da je u poslednjih 50 godina avio-bezbednost dosta porasla, dok se klasični sistem obuke nije mnogo promenio. Još uvek vežbamo, na primer, kvar motora, situaciju sa kojom se najverovatnije nikada nećemo susresti tokom leta. Istovremeno, ljudski faktor, psihologija i granice ljudskih mogućnosti su ostali isti. Često uzrok incidenta nije u tehnologiji, već u greškama prilikom donošenja odluka, interakciji u kokpitu, upravljanju stresom.

Stoga je pristup obuke zasnovan na dokazima usmeren na razvijanje ključnih kompetencija pilota – sposobnost da koristi sve raspoložive resurse, kompetentno koordinira akcije i donosi odluke u nestandardnim situacijama. Da, tehničke veštine su i dalje bitne, ali sada je to samo jedna od komponenti. Obuka treba da bude fleksibilna, prilagođena individualnom pilotu i da ima za cilj poboljšanje kompetencija tamo gde oni pokazuju manjak samopouzdanja.

Koje kompetencije su danas posebno važne za pilote? Kako se mogu razviti kroz obuku?

- Pilot je taj koji donosi najbitniju odluku u slučaju nestandardnih situacija. Zato su liderske veštine, timski rad, otpornost na stres i umna fleksibilnost posebno važni. Ove kompetencije određuju koliko će se posada efikasno nositi sa situacijom tokom stvarnog leta. Ove veštine se mogu razvijati kroz sesije simulatora sa fokusom na ponašanje i donošenje odluka, kao i kroz detaljan debrifing – pregled sesije simulatora neposredno nakon njenog završetka.

Ovo je jedan od najefikasnijih alata za obuku, jer omogućava ne samo ukazivanje na greške, već i analizu zajedno sa pilotom zašto je doneo ovu ili onu odluku, kako je reagovao na promene i kako je komunicirao sa kolegama. Pravilno strukturirani debrifing se ne fokusira na kažnjavanje ili procenu, već na razvoj svesti i formiranje održivih obrazaca ponašanja. Upravo u ovom kontekstu obuka zasnovana na dokazima postaje posebno važna: pomaže da se identifikuju kompetencije koje treba razviti kod određenog pilota kako bi se razvila ciljana obuka, a ne na „šablonska”.

I sami ste posvećeni promeni pristupa obuci pilota i razvili ste Vodič za učenje, vizuelni priručnik i priručnik za specifične scenarije. Šta vam je tačno bilo manjkavo u klasičnim materijalima? Kojim slabostima u obuci ste želeli da se pozabavite?

- Tradicionalna obuka se često svodi na dosadne i teške priručnike koje malo ko zapravo čita. Želeo sam da se odmaknem od tog formalnog pristupa i stvorim materijale koje bi piloti zaista želeli da otvore i proučavaju. Moj cilj sa Studijskim vodičem bio je da ga učinim što jednostavnijim, vizuelnim i neformalnijim - a ipak informativnim.

Uključuje mnoštvo ilustracija, dijagrama, skica i grafikona — svi oni pomažu u održavanju pažnje i poboljšanju zadržavanja znanja. Radi praktičnosti, dodao sam navigacioni sistem sa hiperlinkovima i razbio sadržaj u kratke, praktične delove. Sve je predstavljeno u sažetom i logičnom formatu tako da piloti brzo pronađu ključne tačke.

Pored materijala za obuku pilota, razvili ste i alat za podršku instruktorima za izvođenje sesija na simulatoru; koji im pomaže da sprovedu obuku zasnovanu na specifičnim scenarijima. Možete li nam reći kako to funkcioniše i koje problem ovaj alat rešava?

Pre su mnogi instruktori obučavali po sopstvenom nahođenju, na osnovu ličnog iskustva, što je rezultiralo nedostatkom ujednačenosti, lošom strukturom i često subjektivnim procenama pilota. Da bih to promenio, razvio sam Instructor Support, proširenu skriptu u obliku prezentacije, gde su na jednom slajdu sakupljene sve informacije potrebne za određenu vežbu: redosled izvođenja, radio skripte, parametri instalacije simulatora, proračuni za računar leta.

Kasnije sam dodao mape sa isticanjem rute kako bih instruktoru olakšao da vizualizuje nameravani let. Format je optimizovan za rad na iPad-u sa tamnom pozadinom kako bi se izbegao odsjaj u kokpitu i navigacija sa hiperlinkovima. Ovo je omogućilo da časovi budu strukturirani, a obuka jedinstvena i transparentna.

Aleksandr, bili ste i konsultant tokom rane konceptualne faze razvoja Firefly Software-a — međunarodnog startapa specijalizovanog za razvoj sistema za upravljanje učenjem za avio-kompanije. Koje su, po Vašem mišljenju, prioritetne oblasti za dalji razvoj i unapređenje sistema vazduhoplovnog obrazovanja danas?

Tokom idejnog razvoja programa Firefly Software, fokusirali smo se na to kako savremene tehnologije mogu transformisati obuku za pilote kako bi je učinile fleksibilnijom, personalizovanijom i orijentisanim ne samo ka proceduralnoj praksi već i ka razvoju veština ponašanja. Jedan od trendova u nastajanju u obuci je integracija tehnologije za praćenje očiju u sesije simulatora.

Ovo nam omogućava da pratimo kako piloti raspoređuju svoju pažnju u kokpitu, identifikujemo greške u percepciji i donosimo odluke zasnovane na podacima za prilagođavanje procesa obuke. Još jedna oblast koja obećava je analiza govora, posebno u stresnim i abnormalnim situacijama. Ovi alati pomažu u proceni komunikacionih strategija, otpornosti na stres i kvaliteta donošenja odluka.

Sve ovo doprinosi sveobuhvatnijem i realnijem iskustvu obuke. Savremeni pilot nije samo operater aviona, već lider u kokpitu — i sistem obuke to mora da odražava. U budućnosti će se pilotsko obrazovanje sve više usklađivati sa principima razvoja menadžerskih i bihevioralnih kompetencija.

Aleksandr Shmelev je instruktor civilnog vazduhoplovstva sa međunarodnim iskustvom, autor materijala za obuku o manama klasične obuke pilota, i primeni obuke zasnovane na dokazima, kao i o budućnosti vazduhoplovnog obrazovanja.

Kate Bush

(Aero.rs)