INTERVJU Analitičar Antonio Prlenda: Špijunaže na Balkanu je bilo i uvek će biti

U poslednjih nekoliko meseci, mediji u regionu izveštavali su, pojedini na momente i panično i senzacionalistički o "špijunskim letovima" aviona koji su, prema mišljenju stručnjaka, "snimali situaciju na terenu". Komentari javnosti su na momente bili i ratoborni, ali i pomirljivi.

Portal Aero.rs izveštavao je objektivno o ovim aktivnostima, navodeći i tipove letelica i njihove sposobnosti, analizirajući pri tom i njihova kretanja, dužinu leta i mogućnosti koje konkretne letelice, angažovane na tim letovima, imaju.

Preporučujemo

Ipak, mnoga pitanja koja traže odgovor. Da li su takve aktivnosti dozvoljene? Da li se time narušavaju odnosi između zemalja u regionu i najveće vojne alijanse? Da li je na Balkanu - na neki način - i dalje u toku tihi špijunski rat? Bosansko-hercegovački vojni analitičar Antonio Prlenda u razgovoru za naš portal  daje notu trezvenosti.

AERO: Šta to letelice za ovu vrstu nadzora mogu da otkriju na teritoriji koja je pod suštinski punom kontrolom zapadnih zemalja?

PRLENDA: To je logično pitanje. Letelice za obaveštajno prikupljanje podataka, nadzor i izviđanje (ISR), koriste više različitih senzora. Njima se prisluškuju komunikacije, prema nekim podacima čak i one koje se ostvaruju i žičanom vezom; pribavlja slika o različitim pokretima ljudstva i materijala u infra-crvenom, ali i elektromagnetnom spektru, gde se prati delovanje elektronskih uređaja i radara. Ta se slika danas u vojno-obaveštajni operativni centar može prenositi u realnom vremenu. S neba je znatno lakše prikupiti takve podatke, zbog manjeg uticaja prirodnih prepreka na tlu.

Sve to ne možete ni iz helikoptera. Doduše, ubrzana minijaturizacija elektronike omogućila je da vam više i ne treba vazduhoplov veličine putničkog aviona da biste imali platformu u koju mogu stati svi ti senzori, pa danas imate i privatne kompanije koje taj posao obavljaju i manjim letelicama u klasi civilnih aviona tipa Cesna Karavan ili King Air.

Naravno, sve veći deo tog posla danas se pokriva i bespilotnim letelicama. Praksa je pokazala da se takve letelice vrlo često koriste pred potencijalno ili očekivano okupljanje većeg broja ljudi ili vojno-policijskih vežbi, kao i u samo vreme obavljanja takvih aktivnosti na tlu.

AERO: Da li to znači da je prestala potreba za tradicionalnim načinima prikupljanja podataka? 

PRLENDA: Ne, nikako. Jer ni te letelice nisu svemoguće. I dalje se koristi stari dobri način prikupljanja podataka iz ljudskih izvora (HUMINT), kao i informacije iz medija i javnih, otvorenih, izvora (OSINT). Vazduhoplovi za ISR, kojima se provodi i elektronsko izviđanje (ELINT), i dalje su pre svega dopuna za te tradicionalne načine.

Svi ti oblici, metodi i tehnike prikupljanja podataka najbolji su ako se upotrebljavaju kao kombinacija svih njih. Onda je samo pitanje dobrog objedinjavanja i analize svih tih podataka, kojima se dobije puno bolje i realnije saznanje o stanju i aktivnostima u nekome području.

AERO: Koliko se ovim i ovakvim letovima narušava poverenje između zemalja EX-YU i NATO s obzirom da su te zemlje ili već u NATO (Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija) ili su potpisale Partnerstvo za mir (Srbija, BiH)?

PRLENDA: U našem regionu, koji još uvek na ovaj ili onaj način oseća posledice naših poslednjih ratova prisutne su međunarodne vojne snage koje imaju mandat Organizacije Ujedinjenih nacija da čuvaju mir: Snage Evropske unije (EUFOR) u Bosni i Hercegovini i NATO snage na Kosovu (KFOR). U saradnji s legalnim lokalnim bezbednosnim službama te snage su  odgovorne za očuvanje sigurnog i bezopasnog okruženja i slobodu kretanja svih građana. Da bi to mogle dobro obavljati, moraju biti u toku sa svim glavnim društveno-političkim, ali i bezbednosnim aktivnostima i biti spremne za svako komplikovanje situacije. To ne mogu bez pravovremenog prikupljanja podataka. S vremena na vreme, u zavisnosti od situacije, pojača se potreba za prikupljanjem podataka iz vazduha - dakle letelicama.

Osim toga, lokalni političari su pokazali da imaju vrlo malo kapaciteta da održe kredibilnu i nedvosmislenu saradnju koja bi u regiji garantovala stabilnost i mir. U Bosni i Hercegovini imamo političke snage koje otvoreno rade protiv suvereniteta države, dok je na Kosovu stalni sukob političkog Beograda i Prištine. Na žalost, daleko smo još od situacije kad će međusobno poverenje biti na zadovoljavajućem nivou da je stanje stabilno, a mir zagarantovan.

AERO: Koliko NATO zemlje vode računa o podacima gde i kako svoje snage postavljaju jedinice Vojske Srbije koja je u poslednje vreme kupila ozbiljne radarske i PVO resurse, ali i vazduhoplovne snage?

PRLENDA: Pre svega, ovakav način prikupljanja podataka nije karakterističan samo za NATO. Pa i različiti ruski brodovi s takvim zadatkom znali su da uplove u Jadran. Oduvek su to radile sve imalo bolje opremljene vojske, jer moraju znati kako se stvari odvijaju u susedstvu.

Znate i da je nekadašnja SFR Jugoslavija u sastavu svog Ratnog vazduhoplovstva imala 12 izviđačkih mlaznih aviona MiG-21R, NATO oznake „Fishbed-H“, koji su bili angažovani na zadacima vizuelnog, aerofoto i elektronskog izviđanja te otkrivanja i praćenja radara susednih zemalja. Osamdesetih godina, ti avioni bili su u sastavu 352. izviđačke avijacijske eskadrile RV i PVO na vojnom aerodromu Bihać i bili su opremljeni sa podtrupnim izvidničkim spremnicima LORAP KA-112A, namenjenim za koso snimanje do dubine 110 km unutar teritorija susednih zemalja.

AERO: Koliko često su Migovi JRV i PVO snimali "po komšiluku"?

PRLENDA: Snimanje se obavljalo barem jednom godišnje, a po potrebi i češće. U to vreme, Bugarska je kao članica Varšavskog pakta, na primer, imala tri primerka superbrzih sovjetskih izviđačkih aviona MiG-25RBT „Foxbat“ (uz jedan dvosedi MiG-25RU), kojima su svojim izviđačkim letovima povremeno zadavali muke Jugoslaviji.

Danas je, kako ste i sami u pitanju rekli, naša regija zanimljiva i zbog modernizacije vojski i nabavke novih borbenih sredstava. Neka od tih sredstava nisu obuhvaćena Sporazumom o subregionalnoj kontroli naoružanja, u okviru kojeg zemlje naše regije razmenjuju podatke i sprovode međusobne vojne inspekcije. Stoga se podaci o tim sredstvima prikupljaju i „špijunskim putem“. Možemo pretpostaviti da su posebno opremljeni civilni avioni u vlasništvu komercijalnih privatnih kompanija nekada posebno pogodni za to, jer ne ukazuju odmah koje su države direktni korisnici tih podataka.

AERO: Da se vratimo nabavci naoružanja - PVO sistemima, dronovima, helikopterima koje je nabavilo srpsko Ratno vazduhoplovstvo i protiv-vazduhoplovna odbrana.. 

PRLENDA: Naravno da su NATO-u zanimljivi savremeni kineski protiv-vazduhoplovni raketni sistem zemlja-vazduh tipa FK-3 i kineski dronovi, kojim se nedavno opremila Vojska Srbije. Osim što SAD i zapadni saveznici o tim sistemima prikupljaju saznanja iz blizine kineske teritorije, naravno da to pokušavaju i na drugim mestima, gde god stignu, pa i iz neposrednog susedstva Srbije, kako bi upotpunile svoje baze elektronskih podataka, koji imaju veliku vrednost u protivelektronskoj borbi.

Ali računajte da slične aktivnosti provodi i Vojska Srbije. Upravo zahvaljujući kombinaciji HUMINT-a i ELINT-a protiv-vazduhoplovna odbrana u Srbiji je 1999. godine otkrila pravac i vreme napada američkih „nevidljivih“ bombardera F-117, pri čemu je jedan i oboren. Takođe, mislite da Vojska Srbije na sve moguće načine ne prati i aktivnosti novonabavljenih lovačkih aviona Rafal iz sastava Hrvatskog ratnog zrakoplovstva? Naravno da prati. Toga je oduvek bilo i uvek će biti.

(Aero.rs)