Ovo je lična karta srpske vojne avijacije: Svi avioni i helikopteri na jednom mestu

Biti pilot ratnog vazduhoplovstva u Srbiji nikada nije bilo samo zanimanje. To je uvek bio poziv i stav – kako prema sebi, tako i prema otadžbini.

Od krhkih Blerioa i Farmana u Balkanskim ratovima, preko epopeje Srpske avijatike u Velikom ratu i slavnog Šestog lovačkog puka koji je branio Beograd 1941. godine, pa sve do Vitezova i Tigrova modernog doba, eskadrile sa prostora Srbije su prošle sve: Preživele su slavne pobede, raspade država i vazdušne bitke u koje se odlazilo netremice, čak i sa spoznajom da se u njima ne može pobediti.

Danas, na datum kada je vojvoda Radomir Putnik 24. decembra 1912. godine potpisao istorijsku odluku o osnivanju Vazduhoplovne komande u Nišu i time postavio temelje onoga što je danas Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije (RViPVO), Aero.rs vas vodi kroz hangare i stajanke Vojske Srbije.

Upoznajte čelične ptice koje grme – ili zuje – srpskim nebom.

MiG-29: Čuvar neba i prva linija odbrane

Kada se govori o lovačkoj avijaciji Srbije, misli se na MiG-29. Ovaj lovac četvrte generacije, u NATO kodifikaciji poznat kao Fulcru", razvijen je u Sovjetskom Savezu krajem sedamdesetih godina kao odgovor na američke lovce F-15 i F-16. Dok je veći Su-27 bio namenjen dominaciji u vazdušnom prostoru, MiG-29 je konstruisan kao lakši frontovski presretač, sposoban da poleti sa nepripremljenih staza blizu linije fronta i uništi cilj u bliskoj borbi. Prvi prototip poleteo je 1977. godine, a u operativnu upotrebu ušao je 1983. godine.

Prepoznatljiv je po široko razmaknutim motorima i takozvanom uzgonskom trupu, koji mu daje izuzetnu aerodinamiku i manevarske sposobnosti. Pokreću ga dva moćna motora Klimov RD-33, koji mu omogućavaju maksimalnu brzinu veću od 2 maha, odnosno oko 2.400 kilometara na čas. Borbeni radijus bez dodatnih rezervoara iznosi oko 700 kilometara. Iako je primarno dizajniran za borbu na malim i srednjim daljinama, srpski avioni su kroz modernizaciju na standard MiG-29SM postali višenamenske platforme.

Modernizacija je obuhvatila ugradnju novog radara N019E i savremenog napadno-navigacionog sistema, čime je drastično proširena paleta naoružanja. Pored standardnog topa GŠ-30-1 kalibra 30 milimetara, "dvadesetdevetka" sada nosi rakete vazduh-vazduh R-73 i R-60 za blisku borbu, kao i radarski vođene R-27 i aktivno vođene rakete RVV-AE (R-77) za dejstvo van vizuelnog dometa.

Prvi put u istoriji naše avijacije, ovi lovci imaju mogućnost dejstva po ciljevima na zemlji preciznim naoružanjem, uključujući protivradarske rakete H-29 i H-31, kao i vođene bombe, uz standardni arsenal nevođenih raketa S-8, S-13 i S-24. Svi ovi avioni - njih 14 ukupno - nalaze se u sastavu 101. lovačke avijacijske eskadrile Vitezovi na aerodromu Pukovnik-pilot Milenko Pavlović u Batajnici.

J-22 Orao: Tigrovi sa Morave za udare iz brišućeg leta

Pola veka od prvog leta, avioni J-22 Orao i dalje su jedini namenski jurišni avioni u Vojsci Srbije. Iako nije prvi domaći mlazni avion, Orao je tehnološki najsloženiji vazduhoplovni projekat bivše Jugoslavije, razvijen u strateškoj saradnji sa Rumunijom.

Prvi put je poleteo 1974. godine, a zanimljivost koja ga prati jeste podvig probnog pilota Marijana Jelena koji je 1984. godine, poniranjem sa ovim avionom, probio zvučni zid i time ga upisao u istoriju kao prvi domaći vazduhoplov brži od zvuka.

Pogone ga dva motora Rolls-Royce Viper 633-47 sa forsažom. Iako je podzvučni avion sa maksimalnom brzinom od oko 1.130 kilometara na čas, Orao se pokazao kao izuzetno žilava i stabilna platforma za dejstvo po ciljevima na zemlji pri niskom letu. Može da ponese impozantan teret naoružanja, a u njegovom arsenalu se, pored topa GŠ-23, nalaze rakete AGM-65 Maverick, kasetne bombe i probojne bombe za uništavanje pista.

I dalje je u toku proces modernizacije dela flote ugradnjom savremenih optoelektronskih sistema i integracijom novog vođenog naoružanja domaće proizvodnje, poput raketa VRVZ-200 i VRVZ-240. Svim operativnim Orlovima - na paradi "Snaga Srbije" videli smo ih osam - opremljena je 241. lovačko-bombarderska avijacijska eskadrila Tigrovi sa aerodroma Morava u Lađevcima.

G-4 Super galeb: Premium proizvod bivše države

G-4 Super Galeb je jedan od najuspešnijih proizvoda jugoslovenske vazduhoplovne industrije i avion koji mnogi piloti pamte sa posebnom emocijom. Projektovan kao naslednik  Galeba G-2, ovaj avion služi primarno za prelaznu i borbenu obuku pilota, ali je sasvim sposoban da preuzme ulogu lakog jurišnika u borbenim dejstvima, što je više puta i dokazao u ratovima devedesetih. Pokreće ga pouzdani britanski motor Rolls-Royce Viper 632, a avion se odlikuje izuzetnom upravljivošću, zbog čega je svojevremeno bio i letelica čuvene akro-grupe Leteće zvezde.

Pored topa GŠ-23 milimetra koji se nosi u podtrupnom kontejneru, G-4 može nositi širok spektar nevođenog naoružanja, uključujući bombe FAB-100 i FAB-250, kao i lansere nevođenih raketnih zrna L-57 i L-128.

Tokom ratnih sukoba devedesetih, G-4 se pokazao kao izuzetno otporna mašina. O tome svedoči i eksponat u Muzeju vazduhoplovstva – repni deo jednog Super Galeba koji je uspeo da na aerodrom iako ga je protivavionska raketa pogodila u repni deo i nanela znatna oštećenja. Danas ovi avioni lete u sastavu 252. školsko-trenažne aviojacijske eskadrile Kurjaci sa Ušća na Batajnici.

Lasta: Prva stepenica ka nebu

Pre nego što piloti sednu u mlazne kabine, zanat peku na avionu Lasta. Reč je o klipnom avionu za osnovnu obuku koji je proizvela domaća fabrika Utva iz Pančeva. Avion je zamišljen da bude bezbedna, ali dovoljno zahtevna platforma koja efikasno vrši pripremu budućih pilota za složenije vazduhoplove.

Opremljen je modernom digitalnom avionikom, baziranom na Garmin, što učenicima omogućava da se od samog početka naviknu na tzv. stakleni kokpit kakav ih čeka u modernim lovcima. Iako je prvenstveno trener,

Lasta ima i sekundarnu borbenu namenu, jer može nositi kontejnere sa mitraljezima 7.62 milimetra ili lake bombe, što je čini pogodnom za asimetrična dejstva ili obuku u gađanju. Zanimljivo je da je ovaj avion, pre uvođenja u Vojsku Srbije, ostvario izvozni uspeh i nalazi se u naoružanju Ratnog vazduhoplovstva Iraka. Kao i G-4 Super Galeb, Laste se nalaze u sastavu 252. eskadrile Kurjaci sa Ušća.

Utva 75: Veteran selekcije

Svoje mesto u istoriji, ali i na stajankama jo[ uvek, ima i Utva 75. Ovaj jednostavan, robustan klipni avion sledeće godine obeležava veliki jubilej – 50 godina od prvog leta 1976. godine. Decenijama je bio prvi avion s kojim su se susretale generacije pilota u aero-klubovima i vojsci, služeći za selekciju kandidata i osnovnu obuku.

Iako se polako povlači ustupajući mesto mlađoj Lasti, Utva 75 se i dalje koristi za određene zadatke, primarno selekciju kandidate i obuku. Njena jednostavna konstrukcija i široka krila koja praštaju greške učinila su je legendarnom među pilotima koji su na njoj napravili svoje prve "školske krugove".

Starije generacije vazduhoplovaca umele su da kažu opisujući Utvu 75: "Kad naučiš da voziš Yugo, umeš da vozis svaki automobil, tako ti je i sa avionima. Kad naučiš da letiš Utvu, možes svaki drugi...". I zaista, u ovome ima puno istine.

Mi-35: Leteći tenk

Kada se pomene Mi-35, modernizovana verzija legendarnog Mi-24 (NATO oznaka Hind), prva asocijacija je sirova vatrena moć. Ovo je jedinstven hibrid u svetu vazduhoplovstva – namenski desantno-jurišni helikopter koji može da uništava tenkove i ciljeve na zemlji, oklopljen je, a istovremeno preveze odeljenje vojnika. Vazduhoplovstvo Srbije u svom inventaru poseduje dve varijante ove moćne mašine.

Prva je Mi-35M, četiri potpuno nova helikoptera isporučena iz Rusije krajem 2019. godine, koji poseduju fiksni stajni trap radi uštede na težini, skraćena krnja krila i moderne kompozitne rotore. Naoružani su pokretnim topom GŠ-23 milimetra u nosu, protivoklopnim raketama 9M120 Ataka i lanserima nevođenih raketa S-8.

Druga varijanta je Mi-35P, kojih je 11 nabavljeno polovno od Kipra, koji su prepoznatljivi po fiksnom dvocevnom topu GŠ-30-2 kalibra 30 milimetara montiranom na boku trupa. Šest helikoptera je prošlo ograničeni remont i uvedeno je u naoružanje.

Obe verzije su oklopljene, pri čemu je kabina pilota zaštićena titanijumskim oklopom i neprobojnim staklom, što ih čini otpornim na vatru sa zemlje. Svi ovi "leteći tenkovi" nalaze se u sastavu 714. protivoklopne helikopterske eskadrile "Senke" na aerodromu u Lađevcima.

Mi-17V5: Helikopter za svuda i uvek

Mi-17V5 preuzeo je štafetu od legendarnog helikoptera Mi-8, koji je, posle 55 godina službe, po svemu sudeći tiho penzionisan. Iako nije bilo zvanične potvrde, iz krugova bliskih niškim Zmajevima došla je informacija da je ovaj veteran svoj poslednji let obavio krajem leta ove godine.

Njegov naslednik, Mi-17, znatno je sposobnija mašina. Prva dva modernija primerka Vojska Srbije nabavila je 2010. godine iz sastava nekadašnjeg Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije. Nažalost, jedan od njih uništen je u tragičnom udesu u martu 2015. godine prilikom transporta životno ugrožene bebe iz Raške u Beograd. Obnova flote nastavljena je nabavkom pet potpuno novih helikoptera Mi-17V5 iz Rusije.

Ovaj srednji transportni helikopter je robustan, pouzdan i prilagođen svim vremenskim uslovima. Novi primerci poseduju "stakleni kokpit", meteo-radare, opremu za noćno letenje i dodatni oklop od kevlara. Pored primarne uloge transporta do 30 vojnika ili 4 tone tereta, mogu pružiti i snažnu vatrenu podršku prilikom desanta koristeći nevođena raketna zrna S-8 kalibra 80 mm

Helikopteri Mi-17V5 nalaze se u sastavu 890. mešovite helikopterske eskadrile "Pegazi" na aerodromu Pukovnik-pilot Milenko Pavlović.

Gazela: Prva stepenica na putu do Mi-35 i H145M

Iako veteran, laka i okretna Gazela i dalje ima svoje nezamenjivo mesto u RViPVO, podeljena u dve različite uloge.

U varijanti Gama (izvedeno iz Gazela-Maljutka), ovaj helikopter je specijalizovan za protivoklopnu borbu i nalazi se u sastavu 714. eskadrile Senke.

Naoružana je sa do četiri vođene rakete 9M14M Maljutka i dve rakete vazduh-vazduh Strela-2M. Skromnih mogućnosti u odnosu na moredno naoružane savremene helikopterne, piloti i mehaničari-strelelci RViPVO su se tokom godina izveštili u gađanju i na vežbama postižu po pravilu odlične rezultate.  Jedna od taktika upotrebe predviđa korišćenje zaklona terena za iznenadna dejstva.

Druga varijanta su Gazele opšte namene, koje služe prvenstveno za obuku pilota, kao i za laki transport, vezu i izviđanje. Ovi helikopteri nemaju naoružanje i nalaze u sastavu 890. mešovite helikopterske eskadrile Pegazi.

H145M: Modularni ratnik budućnosti

Airbus H145M je laki višenamenski helikopter koji predstavlja tehnološki iskorak za srpsku avijaciju. Nastao na bazi civilnog modela EC145, vojna verzija donosi snažnije motore Safran Arriel 2E sa digitalnim upravljanjem i napredni paket avionike. Prepoznatljiv je po tzv. fenestronu repnom rotoru, zatvorenom u repni deo, koji drastično smanjuje buku i povećava bezbednost.

Srpski H145M u naoružanoj varijanti (H-50B) mogu nositi domaće sedmocevne lansere raketa S-8 od 80 mm i kontejnere sa mitraljezom 12.7 milimetara ili zapadno komparabilno naoružanje u okviru HForce pakea.

Nakon prve isporuke, naručena je i druga tranša od 11 letelica u novijoj verziji H145M D3 sa petokrakim glavnim rotorom. Ovi helikopteri su raspoređeni u dve jedinice: 119. mešovita helikopterska eskadrila Zmajevi u Nišu i 890. mešovita helikopterska eskadrila Pegazi na Batajnici, obavljajući širok spektar zadataka od borbenih dejstava do traganja i spasavanja.

Airbus C-295: Renesansa transportne avijacije

Nabavka novih transportnih aviona ozvaničena je u februaru 2022. godine, kada je potpisan ugovor sa predstavnicima Airbusa vredan 81 milion evra, od čega je za same letelice izdvojeno 66 miliona, a za opremu, rezervne delove i obuku još 15 miliona evra.

Nabavkom ove dve letelice, transportna komponenta RViPVO konačno je "skinuta sa respiratora". Portal Aero.rs je detaljno pisao o ovom avionu neposredno pre njegovog dolaska, analizirajući šta on donosi vojsci, a imali smo i priliku da letimo na njime, o čemu svedoči reportaža Aleksandra Bećića Španac iznad Srbije: Oko kiše i oblaka najnovijim transporterom RViPVO.

Airbus C-295 je nastao razvojem srednjeg taktičkog transportera CN235, koga su zajedno konstruisale Španija i Indonezija. U poređenju sa prethodnikom, C-295 ima produžen trup, veću nosivost za 50%, nove motore, najsavremeniju opremu Collins Aerospace i dodatna poboljšanja. Ukupan teret koji može da ponese iznosi 9.250 kilograma, dok je dolet pod maksimalnim opterećenjem 1.380 kilometara.

Kapacitet zavisi od konfiguracije: može prevesti 48 padobranaca sa punom opremom, 44 potpuno opremljena vojnika zajedno sa još 21 pod lakšom opremom, ili tri laka terenska vozila. Unutrašnjost je modularna, pa se po potrebi mogu instalirati putnička sedišta (u standardnoj verziji 71 sedište) ili nosila za ranjenike.

Danas ovi avioni, u sastavu 138. transportne avijacijske eskadrile Rode, predstavljaju kičmu transportnih kapaciteta RViPVO Vojske Srbije.

Antonov An-26: Pola veka u službi

U istoj, 138. eskadrili, rame uz rame sa novim C295MW, leti i veteran koji sledeće godine obeležava tačno 50 godina od uvođenja u naoružanje RViPVO – Antonov An-26. Prvi primerci ovog robusnog sovjetskog transportera stigli su u Jugoslaviju krajem 1975. i početkom 1976. godine.

Danas je u upotrebi preostao još jedan aktivan primerak, evidencijskog broja 71386, koji je nabavljen naknadno i u flotu je ušao 1984. godine. Iako na zalasku karijere, ovaj srednji taktički transporter ostaje upamćen po svojoj izdržljivosti i pouzdanosti.

Piper Seneca i Antonov An-2: Dva vredna unikata

Ovaj pregled savremenih i kroz upotrebu dokazanih letelica ne bi bio potpun bez dva tipa aviona koji se u RViPVO Vojske Srbije koriste u samo po jednom primerku, a koji obavljaju specifične, ali neophodne zadatke.

Piper PA-34 Seneca V, laki dvomotorni avion koji je u sastav vojske ušao januara 2012. godine, zamenivši dotrajale avione Dornier Do-28D2. Njegova primarna uloga vezana je za potrebe Vojnogeografskog instituta (VGI). Opremljen specijalnim kamerama , ovaj avion služi za fotogrametrijsko snimanje teritorije iz vazduha, što je osnova za izradu preciznih vojnih i civilnih mapa.

Pored toga, Seneca ima važnu ulogu i u letačkoj obuci, jer služi za trenažu i sticanje ovlašćenja za letenje na višemotornim klipnim avionima.

Listu zaključuje veteran koji prkosi vremenu – Antonov An-2 sovjetske konstrukcije. Iako sa svojim platnenim krilima i bučnim devetocilindričnim zvezdastim motorom  AŠ-62 snage 1.000 konjana stajanci deluje kao muzejski eksponat, ovaj dvokrilac je i dalje nezamenjiv.

U Ginisovu knjigu rekorda ušao je kao avion koji se najduže serijski proizvodio – više od 45 godina

Konstruisan daleke 1947. godine, An-2 je u Vojsci Srbije i dalje "leteća učionica" za pripadnike 63. padobranske brigade, ali i buduće pilote koji su obavezni da u okviru obuke skoče padobranom.

Formalno se nalazi u sastavu 138. transportne avijacijske eskadrile sa Batajnice, ali ovaj veteran najčešće boravi na niškom aerodromu.

(Aero.rs)