Španac iznad Srbije: Oko kiše i oblaka najnovijim avionom RViPVO

"Kiša je. Vidi kakvo je vreme. Nećeš ti danas leteti", bile su reči kojima sam ispraćen u ranim jutarnjim časovima, kada sam iz svog stana krenuo put Batajnice i Aerodroma pukovnik-pilot Milenko Pavlović, doma 204. vazduhoplovne brigade, jedinice RViPVO koja ovde bazira sa svojim lovačkim, helikopterskim, školsko-trenažnim i transportnim eskadrilama.

Oduševljenje koje sam imao veče pre toga izjednačavalo se sa onim dečačkim snovima, iz dana kada su nam roditelji davali avione igračke da sa njima trčimo po komšiluku.

U ta vremena svi smo hteli da budemo piloti. Oni koji su se igrali kockicama - bili su viđeni za arhitekte i građevince, a oni sa loptom - za fudbalere ili košarkaše.

"Ma leteću ja, razvedriće se", pomislio sam dok sam trčao ka kolima dok je kiša nemilice padala.

Ne pamtim da sam tako brzo došao u redakciju. Uobičajeni saobraćajni kolaps od kog Beograd pati kad god krene da "sipa iz kabla", kao da je neko čistio ispred mene. Kolege su bile spremne, opremljene i željne leta. Baš kao i ja.

"Stižemo, Bataja", uzviknuo sam kao da imam 16, a ne 56 godina.

Čekajući poletanje

Novinari ko novinari. Snimatelji i fotografi - potpuno isti. Bez obzira da li su iskusni izveštači iz ove oblasti, ili pripadnice lepšeg pola. Uostalom, ima u našem RV i PVO žena pilota... Kod svih se vidi želja da se vidi novi avion. Da se u njega uđe. Da se njim poleti.

Ipak, u sali u kojoj se vrši izvršna priprema za letenje sve ide onako kako stroga pravila Vojske nalažu. Pozdravlja nas komandant 138. transportne avijacijske eskadrile, potpukovnik-pilot Goran Brkić. Moli nas za razumevanje što će deo pripreme biti obavljen na engleskom, jer su prisutni i španski opitni piloti iz kompanije Airbus koji se staraju da se vazduhoplovi prime i testiraju onako kako je propisano ugovorom o prodaji aviona i - garancijom.

Pored našeg "turističkog" leta, odmah za njim sledi i let juče isporučenog aviona koji mora proći sve predviđene provere i testove pre uvođenja u upotrebu.

Čujemo od dežurne meteorološkinje kakvo nas vreme očekuje. Pojedinci se mršte. Čuju za nisku oblačnost, vetar, moguću kišu. Kod iskusnog pilota, potpukovnika Brkića, ni tračak nelagode. Pitam se koliko stotina ili hiljada sati naleta ima, i kakve je sve zadatke izvršavao tokom svoje zahtevne karijere.

Dežurni oficir tehnike izgovara da su  svi sistemi aviona potpuno ispravni i da je "avion spreman za poletanje". Dežurni lekar saopštava da su "svi članovi posade potpuno zdravi i sposobni za letenje". Možda vam zvuči monotono, ali to je procedura koja se poštuje i u drugim vazduhoplovnim snagama širom sveta.

"Pa dame i gospodo, spremni smo za pokret", izgovara kratko potpukovnik Brkić i vodi nas ka platformi aerodroma. A na njoj, spremni, čekaju novi transporteri RV i PVO Vojske Srbije. Dva aviona Airbus C295W .

Na onom koji je stigao na Batajnicu u ponedeljak, 14. novembra, još uvek uz našu zastavu - španska. Oznaka RViPVO je prelepljena i preko nje se nalazi broj 223, što je ujedno i fabrički broj novopridošle letilice

"Tako mora: kada avion preleće iz zemlje porekla do zemlje koja je kupila avion, on mora da bude sa oznakom zemlje porekla. A to je u ovom slučaju - Španija, u kojoj je fabrika vojnih aviona Airbus", objašnjava nam jedan oficir.

Let kakav (nismo) očekivali

Nekome ko retko leti avionom, učinilo bi se da sve u pripremi predugo traje. Ali, domaćini na Batajnici su nas upozorili da će tako biti: španski piloti iz Airbusa insistiraju na procedurama do najsitnijih detalja. Tako mora. "Razumem i nije mi teško", prisetim se večite prećutne misli iz vremena kada sam služio vojsku.

Niko nije zabrinut. Avionom upravlja komandant 138 transportne eskadrile. Iskusnijeg i boljeg nema. Avion je podeljen na letačku kabinu i prostor za putnike.

"Popunjavaj redom", kažu dok idem ka sedištu kraj prozora kroz koji se vidi moćni motor. Ovaj motor, Pratt&Whitney 127, jedan je desetak hiljada sličin koji pogoni turboelisne civilne i vojne avine širom sveta. Iste motore ima i ATR72 Air Serbia.. pa nije ni čudo što iz milošte novi Airbus civilni piloti već zovu "vojni ATR". I ne samo zbog toga

Vezujem se. To je obavezno u svakom vazduhoplovu.

"Letećemo na visini od 5.000 stopa (nešto više od 1.500 metara) na sever, do Novog Sada. Odatle se okrećemo ka Zrenjaninu, zatim sledi Pančevo i povratak na Aerodrom potpukovnik-pilot Milenko Pavlović na Batajnici", prisećam se kako nam je rečeno na "brifingu". Jedan od pilota kaže nam da ćemo moći da snimimo dovoljno kadrova iz aviona tokom leta, koji će trajati 30 minuta.

Motori u jednom trenutku "zaurlaju". Airbus c295 kreće u taksiranje (voženje po rulnicama do piste sa koje će poleteti). Gledam kako pored "Španca" (aviona koji je sleteo samo 24 časa ranije) stoji i stari, dobri Antonov An-26. Pomislim "dočekao je penziju". Tek tad shvatim da sam zaboravio koliko silovito zapravo ide avion kada poleće.

Odlepljujemo se od piste. Iza nas ostaju 29-ke (Mig 29) iz dežurne pare koja je zadužena za čuvanje neba Srbije. Na drugom delu aerodroma nekoliko helikoptera: Mi-8, Mi-17, jedna Gazela - Gama, dva helikoptera Airbus H145M... A mi? Mi stremimo ka nebu. A na mom licu osmeh. Onaj dečački. Gotovo zaboravljeni.

Gledam kroz prozor aviona kako gutamo prostor pred sobom. Čini mi se da je prošlo samo par minuta kad pod nama ugledam obrise Novog Sada. Osmeh je i dalje na licu. Snimatelji i fotoreporteri ustaju da snime kadrove aviona. Ja uživam što letim posle pet godina.

Oblaci su niski, teški. Ali, kiša ne pada. No, to što nema kiše, ne znači da nema i vetra. Dok menjamo kurs od Novog Sada ka Zrenjaninu, civili u avionu se zagledaju. "Malo trese", čujem jednog od saputnika. "Ako je ovo malo, kako li je tek kad je mnogo", kaže drugi.

Kao da ih je čuo, uključuje se potpukovnik Brkić i gotovo šeretski, ali opet sa dovoljno autoriteta govori kao da je u kokpitu nekog civilnog aviona: "Dragi putnici, leteli smo na visini od 5.000 fita, ali ćemo se zbog niske oblačnosti i vetra spustiti na 4.000 fita (1.200 metara), kako bismo izbegli nepotrebne turbulencije".

Sve se smiruje. Prelećemo Zrenjanin, a potom se avion usmerava ka Pančevu. Vidi se ušće Tamiša u Dunav.

"Oh, kako je brzo prošlo", mislim dok potpukovnik Brkić najavljuje da ćemo sleteti za manje od 10 minuta.

I zaista, vrlo brzo prelećemo Dunav, vidimo ušće Save i Dunava koje je zaštitni znak Beograda. Avion se spušta ka Batajnici. Čuje se promena u režimu rada motora. Oseća se i vazdušno kočenje. 

Meko kao na dušek (kako bi rekle naše bake) slećemo na pistu vojnog Aerodroma potpukovnik-pilot Milenko Pavlović. Magija se završava. Moram da izađem iz aviona, a ostao bih. Da se provozam bar još jedan krug, što bi rekli dečaci u ono davno, moje vreme.

Izlazimo na pistu. Ona dva helikoptera H145 su odleteli negde svojim zadatkom. Odleće i Gazela. A vreme je da i ja odem. Pozdravljamo se sa domaćinima, ulazimo u automobil i krećemo nazad ka redakciji.

I opet - počinje kiša. 

Pravo vreme da ovu reportažu završim nekim detaljima koje vole zaljubljenici u avijaciju. 

Tehnički podaci 

Nabavka novih transportnih aviona ozvaničena je u februaru 2022, kada je Predsednik Republike Aleksandar Vučić sa delegacijom RV i PVO i namenske industrije bio u poseti Španiji, kada je i potpisan ugovor sa predstavnicima Airbusa.

Za avione je izdvojeno 66 miliona evra, a za opremu, rezervne delove i obuku - još 15 miliona evra.

Nabavkom ove dve letelice transportna komponenta RViPVO "skinuta je sa respiratora": u 138 transportnoj avijacijskoj eskadrili sada uz nove avione Airbus lete i jedan Antonov An-26,  kao i manji Piper Seneca i poslednji Antonov An-2.

Airbus C-295 je nastao razvojem srednjeg taktičkog trasportera CN235 koga su zajedno konstruisale i proizvodile Španija i Indonezija. Poznat je i pod ranijim nazivom EADS CASA C295, a danas je španska fabrika deo multinacionalnog konzorcijuma Airbus čiji je ogranak Airbus Defence and Space zadužen za prodaju i podršku transportnih aviona.

U poređenju sa prethodnikom C295 ima produžen trup, veću nosivost za 50%, nove motore, najsavremeniju opremu i dodatna poboljšanja.

Ovaj transportni avion u upotrebi je ili je naručen od 36 država i isporučen u preko 200 primeraka, od poručenih 283.

Pre Srbije, poslednji veliki kupac je Indija koja je poručila 56 aviona za 2.5 milijardi dolara, a deo će biti sklapan u Indijskoj fabrici Tata. Prvi primerak isporučen je sredinom septembra.

C-295 se koristi u Bangladešu, Brazilu, Kanadi, Poljskoj, Kolumbiji, Češkoj, Egiptu, Indoneziji, Kazahstanu, Filipinima, Portugalu, Saudijskoj Arabiji, Uzbekistanu.

Zahvaljujući velikoj autonomiji (dužina trajanja leta) koja u zavisnosti od količine opreme tereta može biti i preko deset časova, C-295 poslužio je kao platforma za specifične primene pa su u ponudi i posebno opremljeve vezije za patroliranje i nadzor akvatorija (C-295MPA Persuader), leteći radar za rano otkrivanje i upozoravanje (AEW&C), različite vezije za elektronsko izvidjanje (SIGINT).

Airbus reklamira i borbene varijante C-295 "topovnjača" za podršku trupama na zemlji, opremljenu laserkim vođenim bombama, raketama, bočnim mitraljezima, topom i ostalom ne baš standardnim sredstvima za transportne avione.

Evropski proizvođač kao glavni prodajni adut ističe u poređenju sa konkurencijom nižu nabavnu cenu, jeftinije održavanje i manju potrošnju goriva.

Broj vojnika koji može da preveze zavisi od njihove opremljenosti i opterećenja: C-295 može poneti 48 padobranaca sa punom opremom ili kombinovano 44 potpuno opremljena vojnika zajedno sa još 21 pod lakšom opremom, ili tri laka terenska vozila.

Ukupan teret koji C-295 može da ponese je 9250 kg. Dolet pod maksimalnim opterećenjem (8400 kg korisnog tereta i gorivo) je 1380 km.

Srbija se odlučila za osnovnu, transportnu varijantu ali je i njena unutrašnjost modularna, pa se po potrebi i u zavisnosti od nabavljene opreme mogu instalirati i putnička sedišta, u standardnoj (71 sediste), potpunoj ili kombinovaj VIP konfiguraciji za prevoz putnika ili nosila za ranjenike.

(Aero.rs)