Danas je najtragičniji datum srpskog vazduhoplovstva u modernoj istoriji: Beba nije spašena!

Petak 13. se smatra baksuznim danom zbog kombinacije dva sujeverja: petka kao nesrećnog dana i broja 13, koji se u mnogim kulturama doživljava kao loš znak. Ovo sujeverje se proširilo širom Evrope, gde se spojilo sa biblijskim pričama, poput Tajne večere, na kojoj je Juda Iskariotski, trinaesti gost, izdao Isusa pre njegovog raspeća na petak. Petak je takođe istorijski povezan sa događajima kao što su pad Adama i Eve, ubistvo Avelja i Nojeva barka.

Trinaesti mart 2015. godine bio je upravo petak. U Beogradu i okolini bio je sumoran, maglovit dan, padala je i sitna kiša a niski oblaci su se povremeno lepili za tlo. Vazduhoplovnim rečnikom: nepovoljni meteo uslovi, ni ptica da ne poleti.

Preporučujemo

Znali su to i major Omer Mehić, zamenik komandanta 890. mešovite helikopterske eskadrile Pegazi RViPVO Vojske Srbije i tog dana vršilac dužnosti komandanta - jer je komandant bio na putu - i zastavnik Nebojša Drajić, prekaljeni letač-mehaničar i jedan od najiskusnijih u eskadrili bili su u sastavu dežurne posade za traganje i spasavanje.

Salinger Igor

Za TiS je bio dodeljen - zadejstvovan vojnim rečnikom - stari helikopter Mi-8 (HT-40), jedan od dva ispravna transportna helikoptera kojima su Pegazi raspolagali, dva pilota i dva letača-mehaničara.

Kako je sve počelo

Mehić i Drajić su bili “na telefonu” van aerodroma, u obližnjem naselju. A onda je telefon zazvonio u 19:38. Pozvao ih je brigadni general Predrag Bandić, komandant 204. vazduhoplovne brigade u čijem je eskadrila sastavu i javio im da se pripreme za mogući zadatak - transport životno ugrožene bebe iz okoline Ušća. Njega je, nekoliko minuta ranije, zvao direktno ministar odbrane i tražio, kako se navodi “da se razmotri mogućnost sanitetskog prevoženja životno ugroženog deteta”.

Kasnije se ispostavilo da je beba u pitanju maleni Šahin Ademović, star tek pet dana koji je upućen iz Novog Pazara sanitetskim vozilom u KC Kragujevac, ali vozilo nije moglo proći dalje od Raške zbog odrona na putu. Snagama za TiS komanduje Operativni centar sistema odbrane a ne komandant taktičke jedinice, no to - sasvim očekivano imajući u vidu da je informisan da je u pitanju životno ugrožena beba - ne sprečava da krene sa priprema za poletanje.

Mehić, imajući u vidu čime (ne)raspolaže, sugeriše promenu helikoptera, odnosno da se koristi bolje opremljeni Mi-17 (HT-48) umesto starog Mi-8T. Čak ni ovaj helikopter nije bio u potpunosti kompletan, iako je vođen kao ispravan, objavljeno je kasnije u dokumentaciji: Nedostajao mu je jedan magnetni kompas, koji je bio u kvaru i na popravci, ali je leteo po odobrenju komandanta. Ovaj nedostatak nije uticao na sled događaja, ali dobro ilustruje stanje u srpskoj avijaciji u tom trenutku.

Salinger Igor

Ono što će uslediti u naredna tri sata ostalo je zapisano kao najtragičniji dan u modernoj istoriji Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane: Pri pokušaju sletanja na beogradski aerodrom Nikola Tesla došlo je do katastrofe helikoptera Mi-17 u kojoj su živote izgubila četiri pripadnika Vojske Srbije, dva medicinska radnika i beba koju su transportovali.

U spletu tragičnih okolnosti, kako onih decenijama akumuliranih, tako i trenutnih grešaka i propusta, iz najhumanije namere, spasavanja dečijeg života poginuli su major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić i zastavnik Ivan Miladinović, doktor Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba Šahin Ademović.

Poletanje

Helikopter poleće u 20:12; iako je Mehić najavio let po pravilima vizuelnog letenja (VFR) na visini od 1500 metara i brzinom od 240 km/h, odmah uleće u oblake i svo vreme leti de facto “na slepo”. Pozivni znak je Pasat 91, planirana destinacija je stadion u Raškoj, a u povratku helidrom Vojnomedicinske akademije. Kao alternativni aerodromi u najavi leta navedeni su Kraljevo i beogradski aerodrom Nikola Tesla. Preleće u odlasku preko helidroma VMA sa namerom da se i lično uveri o mogućnosti sletanja, odnosno meteorološkoj situaciji.

Uprkos slanju na skoro pa nemoguću misiju, ako se u obzir uzme meteorološka situacija, obučenost i utreniranost posade, tehničke mogućnosti raspoloživih helikoptera kao i - utvrdiće kasnije istraga - propusta u procedurama i (ne)poštovanju istih, posada helikoptera uspeva da sleti u Rašku, ukrca malog pacijenta i dva medicinska radnika i dođe skoro do konačnog odredišta, koje je u međuvremeno i promenjeno.

Salinger Igor

… a kako se završilo: Poslednji trenuci Pasat 91

"Preusmeravamo sve na Surčin pošto nam je to sigurica", obaveštava u 20:33 rukovodilac operativno-dežurnog tima RViPVO kolegu na beogradskom aerodromu i traži od njega informaciju o poziciji sletanja helikoptera kako bi bio obezbeđen ulaz za "dva sanitetska vozila i vozila ministra zdravlja", navedeno je u transkriptima komunikacije koji su objavljeni uz izveštaje o istraživanju uzroka udesa.

U 21:41 major Mehić javlja kontroli leta da ide direktno prema helidromu VMA i da namerava da sleti ako ima uslova, u suprotnom da ide na Batajnicu, a posle toga prelet na VMA. Dva minuta kasnije, u 21:43 kontrola leta (prilazna Beograd, 119.1 MHz) obaveštava ga da je "prihvat bebe, inkubatora i sve ostalo organizovano na Aerodromu Beograd Nikola Tesla", Mehić potvrđuje i traži instrukcije za sletanje.

Helikopter Mi-17 potom kreće po proceduri instrumentalnog sletanja (ILS) da prilazi aerodromu iz pravca 300, preko Avale i Košutnjaka. Prilikom prvog prilaza u 22:10 javljaju da vide pistu, nastavljaju proceduru za sletanje, ali je ne završavaju. Odlučuju da idu u proceduru tzv. neuspelog prilaza (missed approach).

Salinger Igor

Vremenske prilike i iznad Aerodroma Nikola Tesla se naglo pogoršavaju, donja baza oblaka pada od 22:15 do 22:30 sa 60 na 35 metara, na nekim delovima piste i niže. Prilikom drugog prilaza “…posada javlja visinu od 140 metara misleći na visinu iznad piste, na šta kontrolor letenja ne reaguje, jer očekuje da pilot govori o nadmorskoj visini, što je standardna procedura za civilne vazduhoplove. S obzirom na to da ne zna da pilot govori o stvarnoj visini, kontrola letenja ga ne upozorava da sa te visine i ne može da vidi pistu zbog niže baze oblaka.

Kontrolor preporučuje da helikopter zalebdi iznad piste, što je za ovaj tip helikoptera, bez spoljne vidljivosti, nemoguće. Posmatrajući radarski odraz sa radara koji nisu namenjeni za precizno navođenje, kontrolor posadi daje informaciju da je tačno na pragu piste. Međutim, u tom trenutku helikopter se nalazi visoko i bočno udaljen od piste. Posada verovatno prebacuje pažnju van kabine helikoptera, pogledom traži pistu neposredno ispod i ispred helikoptera i stvara uslove za uvođenje helikoptera u nepravilan položaj.

Mi-17 udara prednjim delom (nosnim točkom i pilotskom kabinom) u tlo i raspada se u dužini od preko 100 metara. Verovatno nije uticalo na tragičan ishod, ali je među krhotinama pronađen jedan od visinomera koji je podešen na parametre batajničkog, a ne aerodroma u Surčinu.

Salinger Igor

Na radio vezi je nastao muk, kontrola leta je uporno ponavljala "Pasat 91, da li me čujete". Pasat 91 nije više odgovarao.

Novinska agencija Beta objavila je pogrešnu vest da je bolesna beba iz Novog Pazara stigla u Beograd i da je na aerodromu helikopter dočekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Informaciju su preneli mnogi mediji uključujući i neka štampana izdanja.

Nalazi komisije: Prostorna dezorijentacija i niz propusta

Ovu tragediju ispitivale su dve komisije, jedna Komande RViPVO i druga koju je formirao načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Za osnovni uzrok udesa označen je ljudski faktor, “koji se ogleda u neadekvatnom upravljanju vazduhoplovom u složenim meteorološkim uslovima noću prilikom prilaza za sletanje na alternativni aerodrom”. Zaključuje se da je “posada najverovatnije doživela prostornu dezorijentaciju kao posledicu zamora, emocionalne prenapregnutosti i kompromitovane funkcije pažnje, usled čega ne uspeva da odredi položaj vazduhoplova u prostoru pomoću instrumenata (...)”.

Kao drugostepeni uzrok udesa navodi se “niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom jer osposobljenost i trenaža posade, meteo situacija, mogućnosti vazduhoplova u datim uslovima i obezbeđenje sletišta nisu bili u skladu sa odlukom za ovako složen zadatak, kao i pravilima, propisima, uputstvima i naređenjima koja regulišu letenje i upotrebu snaga za hitno reagovanje”.

“Tokom čitavog procesa donošenja odluke i izvršenja leta svi učesnici u procesu realizacije zadatka izloženi su pritisku i očekivanjima hitnosti medicinskog zbrinjavanja deteta, što se posebno odrazilo na odabir konačne destinacije sletanja”, stoji u izveštaju komisije za osnovno ispitivanje uzroka udesa Komande RViPVO.

Salinger Igor

Kako se Srbija zahvalila poginulim letačima

Dva meseca po tragediji, u Novom Sadu, gde je Mehić živeo sa porodicom, jedno šetalište nazvano je po njemu. Odbojkaški savez Srbije tada je objavio da je obezbedio stipendiju Davidu, starijem sinu poginulog pilota, koji je kadetski reprezentativac Srbije u tom sportu.

Na inicijativu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, “za ispoljenu izvanrednu ličnu hrabrost i samopregor u spasavanju ljudskih života u izuzetno opasnoj situaciji”, Zlatnom medaljom za hrabrost Miloš Obilić posthumno su odlikovani svi članovi posade i dvojica medecinskih radnika

Godinu dana posle ove tragedije za RViPVO nabavljena su dva nova helikoptera Mi-17V5, a tri godine posle njih, još tri istog tipa, kao i manji, ali tehnološki napredniji Airbus Helicopters H145M. MUP Srbije postao je prethodnih godina brojniji za četiri H145M i tri H215 Super Pume, a nabavljena je i namenska helikopterska oprema potrebna za prevoz pacijenata.

Salinger Igor

Po završetku istrage, ostaci helikoptera - šteta je precizno procenjena na 725.548.828 dinara, odnosno oko 6.2 miliona evra - prodati su “na kilo” na otpad u Temerinu. Deo repa Mi-17 na kome se vidi državna zastava i evidencijski broj 12551 kupila je grupa prijatelja, nekadašnjih kolega i prijatelja posade sa namerom da ga sačuva kao svedočanstvo za ovaj događaj i poginule.

U decembru prošle godine, Skupština grada Beograda odbila je odbornički predlog koji je podneo odbornik Saša Bošković, pilot-pukovnik u penziji, da se dnevni red dopuni raspravom o postavljanju spomen-obeležja.

Na mestu pada helikoptera u naselju Radio-far pored beogradskog aerodroma Nikola Tesla svakog 13. marta okupljaju se nekadašnje kolege, prijatelji i poštovaoci četvorice pripadnika RViPVO poginulih 2015. godine.

(Aero.rs)