Trampova avio-kompanija: Šampanjac, pozlaćen pribor i luksuzan enterijer od skupocenog drveta
Krajem 1980-ih, dok je avio-industrija prolazila kroz velike promene, na sceni se pojavio novi igrač. Donald Tramp, danas predsednik Sjedinjenih Američkih Država u drugom mandatu a tada 38-godišnji drski njujorški magnat nekretnina i sin čuvenog Freda Trampa, usmerio je svoje poslovne ambicije i na svet vazdušnog saobraćaja, kupivši avio-kompaniju Eastern Air Lines Shuttle za tada neverovatnih 365 miliona dolara.
Tramp je ušao u krupan biznis sa velikim nasleđem i željom da izgradi nešto još veće. Do 1980-ih, Trump je transformisao porodično poslovno carstvo, naročito razvijajući prestižne nekretnine poput Tramp kule (Trump Tower) u Njujorku. Na vrhuncu svoje karijere u nekretninama, Tramp je proširio svoj poslovni portfolio na razne druge industrije. To je uključivalo ulaganja u zabavu, kockarnice i čak profesionalne sportove.
Tokom 1980-ih, Trampove poslovne ambicije delovale su bezgranično, a privukao je pažnju nacije razvojem luksuznih odmarališta i kockarnica u Atlantik Sitiju. Pored svog carstva u nekretninama, ulagao je i u medije, negujući svoj imidž kao samostalnog milijardera. Njegovi poslovni potezi često su bili obeleženi visokoprofilnim poslovima, ekstravagantnim obećanjima i neumornim samopromocijama, i samim tim, značajnim rizicima ali i neuspesima.
Kada je Eastern Air Lines, jedna od najstarijih i nekada najpoznatijih američkih avio-kompanija, počela da se suočava sa velikim finansijskim poteškoćama, Tramp je video priliku da preuzme njihovu profitabilnu uslugu prevoza na kratkim destinacijama (tzv. shuttle). Sa dogovorom za Eastern Air Lines Shuttle, Trampova ambicija da revolucionizuje avio-saobraćaj u Sjedinjenim Američkim Državama je rođena: Stvoren je Trump Shuttle.
Od Eastern Air Lines do Trump Shuttle
Koreni Trump Shuttle vode do Eastern Air Lines, imena koje je nekad dominiralo u američkom vazdušnom saobraćaju. Tokom 1970-ih i 1980-ih, Eastern je obavljao shuttle uslugu između Njujorka, Bostona i Vašingtona.
Ove rute bile su izuzetno profitabilne, služeći poslovnim putnicima koji su tražili brzu i pouzdanu povezanost između najvećih gradova Istočne obale. Međutim, do sredine 1980-ih, Eastern je počeo da pokazuje znakove finansijskog posrtanja. Rastući troškovi goriva, nagomilani dugovi i radnički sporovi uzimali su svoj danak na avio-kompaniji.
Matična kompanija Eastern-a, Texas Air Corporation, koju je predvodio Frenk Lorenco, trudila se da koliko toliko održava avio-kompaniju na površini. Uprkos tim izazovima, shuttle usluga je ostala jedan od najprofitabilnijih poslovnih poduhvata Eastern-a. 1988. godine, Lorenzo je doneo odluku da proda shuttle segment Trampu, koji je želeo da proširi svoje poslovno carstvo izvan nekretnina i kazina.
Posao je finalizovan u oktobru 1988. godine, a Tramp je kupio Eastern Airlines šatl za 365 miliona dolara. Kupovina je obuhvatila ne samo 17 Boeing 727-200 i 9 nešto manjih 727-100 aviona koje je Eastern koristio za ove letove, već i zaposlene i postojeću infrastrukturu.
Za Donalda Trampa, bio je to hrabar potez. Imao je samo 38 godina i nije imao prethodnog iskustva u avio-industriji. Ipak, činilo se kao zlatna prilika. Shuttle usluga je već bila skoro pa neizostavna za poslovna putovanja na Istočnoj obali, a sa Trampovom reputacijom za spektakularne poduhvate i visokoprofilnim brendiranjem, postojala je nada da bi mogao da podigne ovu uslugu na nove visine.
Rani izazovi i poslovne kontroverze
Kupovina Eastern Air Lines Shuttle. nije prošla bez komplikacija. U martu 1989. godine, mehaničari Eastern-a su stupili u štrajk, tražeći bolje plate i radne uslove. Štrajk, koji je podržalo i nekoliko drugih avio-kompanija, prouzrokovao je privremeni prekid letova, stavljajući ugovor u opasnost. Trump je iskoristio ovu situaciju kao pregovaračku polugu da smanji cenu shuttle usluge, tvrdeći da je štrajk smanjio vrednost avio-kompanije, odnosno njenog dela na koji je bacio oko. Sindikati su bili odlučno protiv dogovora, plašeći se da će Trampovo preuzimanje dovesti do kolapsa avio-kompanije i gubitka njihovih radnih mesta.
Uprkos nesuglasicama, Tramp je nastavio. Sudija je presudio da navodi sindikata nisu bili opravdani, a Tramp je konačno finalizovao kupovinu shuttle usluge u aprilu 1989. godine. Novi Trump Shuttle je imao svoju premijeru 9. juna 1989. godine, uz glamurozni događaj na njujorškom aerodromu LaGuardia.
Sam Trump je bio prisutan da predstavi uslugu, obećavajući da će ponuditi "najbolji transportni sistem bilo koje vrste na svetu". Novinari su jedva čekali da izveštavaju o spektaklu, a neki su opisivali scenu kao "frakove i radoznalost". Ispod površine, izazovi su već bili očigledni.
Ne baš sjajan početak
Kada je Trump Shuttle započeo sa radom, bilo je jasno da to nije samo nastavak uspešne shuttle usluge Eastern Airlines-a, već ambiciozan pokušaj da se preoblikuje tržište. Trumpova odluka da pozicionira avio-kompaniju kao premium uslugu izdvojila je njegovu kompaniju od konkurencije, ali ju je takođe učinila podložnom rastućim pritiscima sve konkurentnijeg i štedljivijeg avio-tržišta.
Trumpov luksuzni pristup avio-usluzi, sa obnovljenim avionima, udobnim komfornim sedištima, punim besplatnim obrocima - uz pečeno pile ili stejk na nekim linijama, šampanjcem i drugim luksuznim napicima, bio je namenjen poslovnim putnicima koji su prioritet davali udobnosti i prestižu. Ova ponuda visokog kvaliteta, iako karakteristična, takođe je učinila shuttle uslugu finansijski nekonkuretnom sve većim brojem novih prevoznika koji su osvajali tržište i čiji je poslovni model postepeno počeo da gravitira ka no frills (low cost) avio-kompanijama.
Ovi prevoznici, koji su nudili konkurentne cene i uslugu bez suvišnih troškova, bili su dobro pozicionirani da osvoje segment poslovnih putnika koji su bili osetljivi na cenu, a na koji je Trump Shuttle ciljao.
Tromotorni avioni Boeing 727, sa novim enterijerima uključujući velika udobna sedišta i čak zlatne detalje u toaletima, bili su neučinkoviti u potrošnji goriva i skupi za održavanje. U vreme kada su konkurenti poput Pan Am i novopokrenutog USAir smanjivali cene kako bi privukli putnike, luksuzna ponuda Trump Shuttle-a postala je teret. Insistiranje avio-kompanije da pruži besplatne obroke, pića i druge pogodnosti samo je dodatno povećalo troškove poslovanja, koji su se pokazali kao neodrživi.
U prvim mesecima rada, tržišni udeo Trump Shuttle-a počeo je da opada. Nekada dominantni igrač, ova usluga se sada suočavala sa žestokom konkurencijom od strane shuttle usluge Pan Am između Njujorka, Bostona i Vašingtona. Iako je Trump Shuttle prvobitno kontrolisao oko 26% tržišta, u poređenju sa više od 50% pod vlasništvom Eastern-a, finansijski problemi su brzo postali veći.
Sve to je dodatno pogoršano sa negativnim publicitetom posle nekoliko incidenata. U avgustu 1989. godine, samo dva meseca nakon pokretanja, jedan od Boeing 727 aviona Trump Shuttle-a bio je primoran da izvrši prinudno sletanje na aerodrom Boston Logan International zbog kvara na prednjem stajnom trapu. Tramp je poleteo iz Njujorka za Boston sledećeg dana, pokazujući svoju posvećenost avio-kompaniji.
Biznis u problemu
Uprkos Trampovoj odlučnosti da učini Trump Shuttle uspešnim, finansijska situacija avio-kompanije nastavila je da se pogoršava. Rane godine rada usluge dovele su do velikih gubitaka, a Trump Shuttle je izgubio 128 miliona dolara u prvih 18 meseci poslovanja. Dugovi su se nagomilavali, a Tramp je morao da uloži milione dolara iz svog džepa da bi je održao na životu.
U surovoj ironiji, upravo je luksuzna usluga, koja je trebalo da izdvaja njegovu avio-kompaniju, doprinosila njenom finansijskom slomu. Kako su cene goriva rasle, a nacionalna recesija pretila, potražnja za skupim uslugama je opadala.
Iako je avio-kompanija poslovala sa gubicima, Tramp je i dalje javno tvrdio da je tu na duže staze. Ipak, postalo je sve očiglednije da je on zapravo tražio izlaznu strategiju.
Već početkom naredne decenije, 1991. godine, Tramp je počeo da traži kupca za uslugu. Avio-kompanija je bila na ivici kolapsa, a Trampovi bankari su postajali nestrpljivi.
Potencijalni dogovor sa Northwest Airlines propao je u septembru 1991. godine, ostavljajući Trampa sa malo opcija. U decembru Tramp je pronašao kupca u USAir-u, koji je pristao da preuzme Trump Shuttle kroz marketinški ugovor.
Kraj Trampovog vazduhoplovnog sna
Akvizicija Trump Shuttle-a od strane USAir-a u decembru 1991. godine označila je početak kraja Trump-ovog kratkog ulaska u avio-industriju. Usluga je preimenovana u USAir Shuttle. Dogovor je bio spas za Trampa, koji je mogao da se reši finansijski problematične avio-kompanije, izbegavajući lični bankrot. Ipak, cena dogovora je bila visoka: Trampov lični dug za shuttle je smanjen za 100 miliona dolara, ali je i dalje morao da vrati 35 miliona dolara.
Pet godina kasnije, USAir je doneo odluku da u potpunosti potpuno kupi Trump Shuttle. Nekada luksuzni shuttle letovi, sa zlatnim priborom i udobnim enterijerima, sada su se utopili u mnogo veću, “običnu” avio-kompaniju, a shuttle brendiranje je nestalo. Danas, ovi letovi na Istočnoj obali su deo American Airlines-a, nakon što su USAir i American spojeni 2013. godine.
Nasleđe Trampove avio-kompanije i naučene lekcije
Priča o Trump Shuttle je priča o hrabroj ambiciji, velikim obećanjima i neuspehu da se prilagodi žestoko konkurentnoj industriji. Iako je Trampova reputacija kao biznismena ostala netaknuta i neuspeh u ovom poslu ga sigurno nije sprečio da dva puta bude biran za predsednika SAD, njegov kratki ulazak u avio-biznis ostaje svojevrsna opomena za sve buduće slične pokušaje.
Avio-industrija, naročito u eri deregulacije i povećane konkurencije, pokazala se kao mnogo teži izazov nego što je Trump pretpostavljao. Luksuzne usluge, iako privlačne manjem delu tržišta, nisu mogle da izdrže finansijske pritiske poslovanja u okruženju osetljivom na cenu. Uprkos Trampovim velikim naporima i ulaganjima, avio-kompanija nije mogla da prevaziđe finansijske realnosti vođenja usluge na tržištu koje je postajalo sve osetljivije na cenu.
Trump Shuttle jedan je od mnogih primera surove realnosti biznisa i podseća nas da nisu svi poslovni poduhvati, bez obzira na to koliko su finansijski podržani ili dobro reklamirani, predodređeni za uspeh. Neki snovi, bez obzira na to koliko bili grandiozni, jednostavno ne polete.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Boing u 2024. godini isporučio samo 348 komercijalnih aviona
Šef FAA: Boeing mora da napravi fundamentalni zaokret da bi bezbednost stavio ispred profita
Raketom na putnički avion: Tragične greške i hladnokrvna ubistva
366 Aero dana: Ovo je obeležilo prethodnu godinu u vazduhoplovstvu
Video: St Martin - Princess Juliana Airport: Prelepa Marija "hvata" avione
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
