Pre 16 godina avion FedExa se prevrnuo kao avion Delte: U udesu poginuli pilot i kopilot

Nedavna nesreća aviona Delta Connection 4819 u Torontu o kojoj je pisao naš portal dospela je na naslovne strane širom sveta. Iako su svi putnici i članovi posade bezbedno napustili avion, neobičan sled događaja u kojem je Bombardier CRJ-900 prevrnut i zahvaćen požarom predstavlja izazov za eksperte dok pokušavaju da odgovore na pitanje – šta se tačno dogodilo?

Ova nesreća podseća na drugu, mnogo tragičniju nesreću koja se dogodila 16 godina ranije. FedEksov avion MD-11F registarskih oznaka N526FE pri sletanju na pistu 34L aerodroma Narita u Tokiju 23. marta 2009. odskočio je nekoliko puta od piste da bi se na kraju pretvorio u vatrenu kuglu.

Preporučujemo

Avion koji je prvobitno korišćen za testiranje u NASA, a potom kao putnički avion za Delta Airlines, registarske oznake N526FE na letu između aerodroma Baidžun u Guangdžouu do međunarodnog aerodroma Narita u Tokiju bio je u rutinskom postupku sletanja, piše Simple Flying. Posadu aviona činila su dva iskusna pilota: kapetan Kevin Mosli (54), bivši vojni pilot lovca, koji je u tom trenutku obavljao dužnosti nadgledanja i komunikacije i prvi oficir Entoni Pino (49), bivši pilot vojnog transportnog aviona Lokid C-5 Galaksi koji je upravljao aviono.

Let od 1.600 nautičkih milja (2.900 km) protekao je bez problema, ali su piloti pokazivali znakove umora. Tokom razgovora, prvi oficir Pino je komentarisao kako su obojica iscrpljeni, što je kapetan Mosli potvrdio. Premda istraga nije mogla utvrditi da je umor bio direktan uzrok nesreće, podaci japanskog Odbora za bezbednost saobraćaja (JTSB) pokazali su da su piloti radili dugotrajne smene tokom prethodne sedmice, s čestim letovima između Aljaske, Japana, Kine, Malezije i Filipina.

U ranim jutarnjim satima 23. marta 2009. godine, FedEx Express Flight 80 započinje prilaz aerodromu Narita. Kontrola prilaza daje dozvolu za sletanje na pistu 34L, odmah iza Boeinga 747 kompanije Nippon Cargo Airlines. Vremenski uslovi su bili nepovoljni – vetar duvao pod uglom od 320 stepeni, brzinom od 28 čvorova, sa udarima do 40 čvorova. 

Foto: Wikimedia/JTSB

Na visini od 198 stopa, prvi oficir Pino isključuje autopilot, ali ostavlja automatske regulatore gasa uključene. Kako avion prolazi visine od 100, 50, 40, 30 i 20 stopa, on započinje završni deo procedure sletanja (flare), ali avion dodiruje pistu sa desnim stajnim trapom uz oslobađanje gustog belog dima. U tom trenutku, avion odskoči, a prvi oficir Pino instinktivno gura kontrolnu palicu napred, što dovodi do tvrdog sletanja prvo na nosni stajni trap, a zatim na glavni stajni trap. Avion ponovo odskoči, ovog puta na visinu od 16 stopa (4,8 m).

Pri poslednjem doskoku, avion se naglo naginje unapred i sleće ponovo na nosni trap, zatim na glavni trap, a zatim levim krilom udara u pistu. Glavni stajni trap na levoj strani popušta, avion se prevrće naopako i hvata se u plamen, dok klizi po pisti i završava u travnatoj oblasti. Požar uništava veliki deo olupine. Nažalost, kapetan Mosli i prvi oficir Pino, jedini članovi posade, nisu preživeli nesreću.

Japanski odbor za bezbednost saobraćaja (Japan Transportation Safety Board - JTSB), uz podršku američkog Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), sproveo je detaljnu istragu, koja je trajala četiri godine. Konačni izveštaj zaključio je da je nesreću izazvalo neželjeno „skakutanje“ (porpoising oscillations) aviona tokom sletanja, što je bilo posledica kasnog izvođenja završnog manevra sletanja. Ovu situaciju dodatno je pogoršala agresivna komandna korekcija prvog oficira Pina, koji je aviona gurnuo napred nakon prvog odskoka, bez povećanja snage motora.

Dodatni faktori koji su doprineli nesreći uključivali su jake bočne udare vetra na aerodromu Narita, nedovoljno iskustvo prvog oficira u sletanju na ovom tipu aviona, svojstva MD-11 aviona, koji je imao visoku brzinu prilaza i bio težak za kontrolu pri sletanju.

Foto: Wikimedia/Kentaro Iemoto from Tokyo, Japan

Iako će konačni izveštaj o padu aviona Delta Connection 4819 u Torontu biti gotov tek za nekoliko godina, osnovni princip vazduhoplovne sigurnosti ostaje isti – analizirati nesreće, prepoznati faktore koji su doveli do njih i preduzeti mere kako bi se sprečile buduće tragedije. Baš kao što su promene uvedene nakon nesreće FedEx Flight 80, tako će i zaključci o letu DL4819 doprineti daljem unapređenju avijacije.

Ključna lekcija ostaje ista: piloti su ljudi i greške se mogu dogoditi. Ali upravo kroz stalno učenje i unapređenje procedura, avio-saobraćaj i dalje ostaje najbezbedniji način putovanja.

(Aero.rs)